#1

Prva vožnja pravog, velikog bicikla (dva točka, bez pomoćnih, gume 24 cola, klasičan volan) propada ujedom psa, odmah iza ulice Vojvode Stepe. Usplahireni roditelji, klinika, doktor, modrica, ništa strašno.

Prvi termin za odlazak u vojsku (ponuda: 18 meseci, septembarska, gladno & hladno) nekako se poklopio sa početkom prvog od nekoliko ratova. Usplahireni roditelji, kratki antiratni plan, izlaganje, rešenje, odsluženo malo kasnije.

O prvom pokušaju upisivanja fakulteta suvišno je govoriti. Nije bilo mnogo usplahirenih, očekivanja su bila na niskom nivou. Ništa strašno, upisan iz drugog.

Prvi poslodavac, odnosno osoba koja je obezbeđivala uredan honorar za prve radijske dane je ubijena.

Prvo zaposlenje "za stalno" propada dolaskom određenog broja aviona, poduže su visili zakačeni za nebo, nevidljivi ali prisutni. Usplahireni roditelji, opet freelance, ništa strašno.

Prvi izvedeni "dramski tekst" nikada mi nije plaćen. Aplauz, reprize, zatim tajac.

Konačno, prvi pokušaj kupovine stana (opcije: kredit, do penzije, ho-ruk!) počinje ako ne propašću a onda blagom devastacijom bankarskog sistema i to na globalnom nivou. Usplahireni roditelji, istrenirano strpljenje, ništa strašno?

Smatram se, inače, srećnim čovekom. Dobro, to je potpuno intimna impresija.
Preciznije i dodatno: mislim da sam u životu imao dosta sreće.

Šta ujutro da pokušam prvi put?

Toliko mogućnosti!

10 godina: revolucija/evolucija?

(Dnevni Telegraf, jesen 1998)


(Takovska ulica, zid, 2008.)

[...sada nas gledaju i Šarlo i Sonja... ]

"Ta sloboda mlade generacije iz osamdesetih bila je izmišljena vera da će svet jednog dana biti igra." (Sonja Savić)
U danima u kojima konačno posvećujemo nekakvu pažnju zvezdi prvog beogradskog grafita - "Margita je dečak!", odlazi i Dečka, na dan Vdove smrti, o kojem je sa toliko strasti pričala pre neko veče. Te večeri, njene rečenice bile su najteže ali i najpromišljenije.

Beograd je ostao bez još jednog od ključnih predstavnika ključne generacije, osobe koja je proživela i promislila o proživljenom, koja je delila sve što je mogla sa nama, na sve moguće načine – kroz performans, videoart, priču, glumu, ali – malo nas je slušalo, još manje je čulo.

Ostajemo bez važne i snažne spone sa raznim privatnim prošlostima, bez obzira na to koliko je ona izgledala krhko... Sada već poluzaboravljena, generaciji važna reč Weltschmerz u emisiji u kojoj je i ona pričala - "Kao da je bilo nekad" - napisana je kao dve. To je početak. Kap po kap, sve će se zaboraviti. Zato je važno zapisati svako sećanje i svaku reč. Zato sam ovo zapisao, zato je ovo jedan od mnogih tekstova na ovu temu.

Zato bi trebalo ponovo pročitati ovaj intervju.

Zato bi autor grafita sa početka ovog zapisa - jer pripada toj generaciji i sada ima priliku da učini nešto dobro, trebalo da uradi sve da Sonja Savić dobije barem sada mesto u Aleji Velikana. I to je malo u odnosu na ono što je zaslužila da dobije za života.

Hajde, imenjače, just do it.

"Vrati unatrag" [#2]

Nakon čitanja, ispituješ mnoga i lična i tuđa kristalna sećanja, tražiš dokaze, dokumente, značenja – jer Aleksandar Ilić, autor knjige "Vrati unatrag" stavlja mnogo toga pod sumnju, a ponešto iskrivljuje do neprepoznavanja – ponekad iz neznanja, ponekad iz želje da zapravo centralnu temu knjige – a to je zapravo odnos prema narkomaniji a ne Margita Stefanović – stavi u prvi plan.

Ipak, "Vrati unatrag" vredi pročitati. Ova knjiga je potresan dokaz odnosa javnosti, Srbije, Beograda, drugih umetnika, medija, novinara – te i nas samih - prema umetnosti i njihovim tvorcima, jer je Margitin odlazak jedna od najtamnijih mrlja na licu novije srpske umetničke istorije *. Vredna je čitanja i zato što će, nadam se, izazvati odgovore, odnosno pogled i na drugu stranu ulice.

Sve drugo je problematično.

Priča koju Ilić pokušava da postavi kao centralnu temu – a to je način na koji heroin čini da svest i meso iščezavaju - ispričana je nemuštim jezikom koji prosto onemogućava viši stepen katarze.
Sudbinski, Margita je dobila sagovornika koji ima nulti stepen tolerancije prema bilo kojoj vrsti opijata, ali i stav koji prilično otežava čitanje knjige.

Autor kaže: "EKV spada u grupe koje volim i koje su mi drage. Nisam nešto preterano lud za vašim, u stvari Milanovim, tekstovima jer po mom mišljenju tekst pesme treba da bude direktan i da se bavi svakodnevnim životom"**.

Takav spoj, obogaćen neznanjem (ili pogrešnim citiranjem) na žalost prečesto odvlači pažnju od same Margite.

Neznanja pripisujem autoru, iako pretpostavljam da su svi intervjui transkribovani sa snimaka, jer je zaista teško verovati da je Margita smatrala da je "Rex Ilusivii" (u knjizi inače pogrešno transkribovan u Rex Ilusiv II) ime za bend a ne mnogogodišnji saradnik EKV – Mitar Subotić Suba.
Istovremeno, kako sam imao priliku da slušam probe iz vremena priprema albuma "Dum-dum", teško prihvatam ovde iznetu verziju priče o tom periodu karijere.

Istinitost nekih drugih redova je, u međuvremenu, takođe osporena.
Na ovom forumu pojavljuje se, između ostalih, čovek čije se ime više puta spominje u knjizi, a u periodu oko 2000. godine, čije su verzije nekih detalja drugačije.

Nakon svega, ključno pitanje za ovu priču postaje samo jedno, na koje verovatno nikada nećemo dobiti odgovor: 

Šta je, zapravo, Magi ispričala?

Ukoliko su Margitine reči izvorno prenete, onda je jasno koliko je heroin promenio, kako sećanje tako i percepciju.
Ali, ukoliko je autor i na njenim izjavama intervenisao onda sve nekako postaje hod po tankoj žici, parnjak nesnosnoj "Bog i Rokenrol " (posvećenu Dušanu Gerziću Geri) - odnosno knjiga koja ne sme biti jedina i poslednja na ovu temu.

Ostavljam prostor za obe mogućnosti, poredim dva citata na temu teksta "Samo par godina za nas", ispričane u rasponu od 12-13 godina:

1. Kaže knjiga: "Moj prijatelj i ja sedimo na klupi, gledamo zvezde i slušamo vesti što su upravo stigle, kažu da imamo još samo par godina za nas, to je saznanje da je HIV virus u organizmu i da nije ostalo još puno vremena, svega par godina (...) Deo refrena da li znaš kako želim da te nađem, da li znam šta treba da znam simbolizuje snažnu i neutoljivu želju za drogom, a voli me kako nikad nisi volela opisuje opsesiju svakog od nas da dejstvo traje što duže, a to je moguće ako je droga čista. Na kraju slede asocijacije da heroin grize sve pred našim očima." (iz knjige "Vrati unatrag") ***

2. Kaže Margita, mnogo godina ranije: "Jedan fragment koji nije ušao u pesmu "Tonemo" glasi: "Voli me onako kako nikad nisi voleo". To je taj smisao da su sve pesme u suštini ljubavne, i zavisi od emotivnosti čoveka u kojoj meri će do njega dopreti svest o njegovoj ljubavi, o tuđoj ljubavi, o postojanju ljubavi." (intervju, 1987)

Večeras u 19.30h na RTS 2 počinje "Kao da je bilo nekad".

Danas je "Svetski dan srca".

* - "Lice i naličje" takođe obrađuje ovu temu

** - "Vrati unatrag", str. 28.

*** - str. 141.

**** - "U naručju ljubavi", Rock, Nov. 1987, aut: Valentina Rapajić. linkovi: 1 deo, 2 deo.

Koristan link: Goran Tarlać ("Popboks"), na istu temu, još prodornije >>

UPDATE 2011: Knjiga Lidije Nikolić "Osećanja. O. Sećanja" Lidije Nikolić koja daje mnoge odgovore i donosi potpuno drugačiji uvid u Margitin život promovisana je 18. oktobra u Beogradu. Više o knjizi saznajte ovde >>.

[gore, u nama je bujica...]

Pokušavam da se probijem kroz sirovo ispričanu surovu priču – "Vrati unatrag"(*), uključujem peć, hladno u srcu. Ne pomaže.

Slušam "Jesen", Katarina II, koji je davno stigao do mene sa naznakom "1982, demo." Margita u ovom intervjuu kaže da ne zna kako se snimak pojavio u opticaju.

Zapravo, nije ni važno. Važnije je sačuvan.

Dragocenost.

Download.

Danas su za 21. najavili koncert povodom Milanovog rođendana.
50.

* - [razgovori sa Margitom Stefanović o EKV, Aleksandar Ilić, 2008.]

** - [skenirani intervju sa Margitom, "Rock", 1984. pronađen zahvaljujući ovom forumu.]

Joy Division (Documentary)

Nakon razočaranja filmom "Control" – arty čitanjem knjige "Touching from the Distance" koja se prvenstveno bavi prirodom odnosa Iana i Debore Kertis a iz njenog ugla - dokumentarni film "Joy Division"(Grant Gee, 2007) zaista predstavlja "pravi odgovor na temu", kako ga je definisao i Piter Huk, nekadašnji basista benda, jedan od "ključnih svedoka".
.
Jednostavno struktuiran, briljantno izveden narativno, zvučno i vizuelno, zasnovan isključivo na intervjuima sa preživelima, ovaj dokumentarac daje i konačne odgovore na neke od delova mitologije koja prati ovaj bend odavno, da ne kažem od pre-mrežnih dana. Obogaćen do sada neobjavljivanim snimcima koncerata i fotografijama, audio snimkom hipno-sesije Bernarda i Iana, novim dokazima da je Martin Henet umnogome zaslužan za uspeh benda i mnogim drugim detaljima - film ipak ne tone pod teretom memorabilije, očekivanja i učitavanja. Ovaj dokumentarac jeste učitavanje, zbir raznorodnih, privatnih viđenja događaja i lica očima Tonija Vilsona, članova benda, Pola Morlija, Pitera Savila (koji je priznao da je omot za "Unknown Pleasures" uradio bez slušanja snimaka za album!) i mnogih - sve do Anik Onore, "druge žene" kojoj je, zapravo posvećena barem polovina "Love will tear us Apart". Očekivano, Deborino prisustvo svedeno je na nekoliko fotografija i citata iz knjige.

.
Nalik Pol Morliju, koji je u New Musical Express-u po objavljivanju "Atmosphere" napisao "Ovo je poslednja ljubavna pesma!", tako je Piter Savil ovaj film jednostavno zatvorio rečenicom, konačno ga distancirajući od "Control": "Dve stvari su ono što definiše Joy Division: "Unknown Pleasures" i "Closer". Sve ostalo je trgovina. Trgovina sećanjima."
.
"Joy Division" uz "24 Hour Party People" konačno zatvara krug, nakon toliko godina čekanja.
.
"Kada bi bili besmrtni,
to ne bi podnosili" (*)
.
Preporuka za gledanje.
.
(*) – Ian Kertis, "Something must break", prevod iz knjige "Svetla u podrumu duše", SKC Niš, 1988.
.

[uragan]

Najpre slušam vesti o uraganu, zatim Ibrahima.

Poslednja preostala flaša ruma od prošle godine.
Najjeftiniji smo sačuvali za kraj, kada postaje nevažno.

Drugarica javlja: 250 km/h.
Dobro je.

Iako ništa oko nje ne izgleda dobro, što zaključujem gledajući (čak i u ovakvim trenucima tendenciozne) fotografije na CNN-u. Upoređujem ih sa našima, pokušavam da prepoznam ulice.

Uskoro u Havani počinje da pada noć.
I znam da će, bez obzira na sve što su danas preturili preko glave i bez čega su sve nad glavom ostali, barem njih trojica dograbiti instrumente i nastaviti tamo gde su prekinuti. Cubanchero.
.

"Kada bismo brinuli o materijalnom... mi ne bismo postojali!" (parafraza, Ibrahim Ferrer)

.

Godinu dana prošlo, 
još se nisam vratio, zapravo.

Everything that happens.../Qu'ran

U ponedeljak, 18. avgusta na http://www.everythingthathappens.com/ pojaviće se novi album Brajena Ina i Dejvida Birna, jedan od onih albuma kojima nisam ni smeo da se nadam. Njihov "My Life in the Bush of Ghosts", objavljen pre 27 godina i danas važi za jedan od najvažnijih u novijoj istoriji pop-muzike po mnogim parametrima ali ponajviše po inovativnosti, odnosno načinu na koji je nastajao i utabao stazu za mnoge koji su njome prošli u godinama koje su sledile, bez obzira na žanrovske odrednice.

Prva pesma koja se mogla preuzeti sa sajta - "Strange Overtones" – odgovara na najvažnije pitanje. Dejvid i Ino nisu krenuli istim putem i utvrđivali gradivo, već su nastavili dalje. Nivo opravdane paranoje (o kojoj je Birn svojevremeno toliko pisao i pevao) i želja da se pesme sa albuma (što je moguće duže) zaštite od piratizovanja, rezultovali su činjenicom da je Ino izabranim novinarima snimke puštao sa svog lap-topa, nije bilo promo-diskova, distribucije medijima, ničega, samo promo snimak, najava "elektro-gospela" (Ino) i tišina koja će potrajati do sutra.

"Everything that happens, will happen today" će, samim tim, biti prvi album u istoriji muzike koji će učiniti da posegnem za karticom i platim traženu cenu. Za "In Rainbows" sam mogao da platim koliko sam želeo, nije isto.

Ali, šta povezuje Ina, Birna, Ku'ran i današnji dan?

Prvo izdanje "My Life..." (LP verzija i prvo CD izdanje za Sjedinjene Države) krasi, pored ostalih snimaka, fenomenalni "Qu'ran" – koji je nastao tako što su na postojeći snimak alžirskih muslimana Ino i Birn dodavali ritam, bas, šumove i sintove, stvarajući jedan od najboljih pasaža na kompletnom albumu. Protest Islamske zajednice Londona, koju je ta i takva kombinacija ritma, muzike i tekstova Ku'rana vređala, učinio je da "Qu'ran" bude uklonjen sa svih narednih izdanja, čak i onog objavljenog 2006. godine, na kojem su se našle do tada neobjavljene pesme i ili nepoznate verzije poznatih snimaka (istina, bez originalnog omota Pitera Savila).

Ali, internet je ontološki suprotstavljen zabranama. Nemoguće je kreirati zabranu u vremenu broadband interneta i prisustvu lovaca na digitalne dragulje: "Qu'ran" je uveliko dostupan, može se čuti i na "zvaničnim" stranicama poput ove (obratite pažnju na tekst koji je dostupan i opciju "preslušavanja", na samom dnu) i naravno, ne smeta nikome. Samo podiže cenu prvih izdanja albuma.

Danas je u Srbiji objavljeno da se knjiga "Dragulj Medine" brzopotezno povlači iz prodaje. Do danas, ovo je bila jedina zemlja na Planeti u kojoj se mogla kupiti knjiga o životu Ajše, jedne od žena proroka Muhameda. Odštampano je 1000 primeraka. Ono što se krije u koricama upoređeno je se sa čuvenim karikaturama Muhameda. Uvredljivo je, razumem.

Ali.

Zamišljam koju cenu će odštampani primerci uskoro dostići.
Koliko će se skeniranih stranica pojaviti na Internetu u narednih mesec dana?

Koliko će biti čitanija zato što je zabranjena? Da nije, prošla bi neprimetno kao i mnoge druge.

Koliko nas će je pronaći, sutra ili za deset dana, poput snimka "Qu'ran" i preporučivati dalje, putem Mreže koja "zabranjeno" čini rečju prošlosti.

Pangalaktičko svingersko odeljenje

Nedavno prešlicavanje jedne od "hrestomatija" beogradskog duha s kraja prošlog veka dovodi me do (lako prepoznatljivog) ali nepotpisanog segmenta "Pangalaktičkog svingerskog odeljenja" Stivena Atlija (Utley), u originalu napisanog još 1975, vođenog prostom, ali očigledno zavodljivom premisom: "Kako izgleda seks u XXI veku?" Priča je objavljena u "Alefu" 1988 (i dalje dovoljno daleko od početka XXI veka) u prevodu Aleksandra B. Nedeljkovića.

Da, nije me mrzelo da prekucam.
Štaviše, bilo je zabavno, vredna je podele sa grupom.
Sjajnu ilustraciju Boba Živkovića ne mogu podeliti sa vama, ali fotografija, snimljena 2008. godine, na neki način, dokazuje da vreme "es-ef-oidnosti" priče zapravo lagano ističe.

PANGALAKTIČKO SVINGERSKO ODELJENJE –
(Specijalni servis samo za naše čitaoce)

Seks u 21. veku – Nudimo svojim čitaocima šansu da se međusobno povežu. Samo nam pošaljite pismo i kovertu sa svojom adresom za odgovor ili odgovarajući vrednosni iznos (radioaktivne materijale molimo ne šaljite bez odgovarajuće zaštite) i saopštite sa kim biste želeli sastanak. Vaš oglas objavićemo ovde, u našoj specijalnoj rubrici, u sledećem broju, a onda ćemo vam sve ispravno kodirane odgovore dostaviti apsolutno besplatno. Dakle, uđite ovamo i bacite se u slobodni seks !

LIČNI OGLASI:

USAMLJENI zemljanin, 40 god, 198/91 kg, traži parove 18-35 za vezu utroje. Može svaka vrsta bića. Ne prihvatam vezivanje i dominaciju, sado-mazo, niti minerale. Posedujem asteriod. Diskrecija garantovana. PGS – 0060.

ALGOLIJANKA, kin, frong, čezne da se sretne sa vrućim van–algolijancima, radi dobrog provoda, uz razmenjivanje. Voli oralni i leđno–ventilni seks, apsolutno je luda za metanskom terapijom i teranskim pornićima. Šalji svoj hologram odmah, odgovaram na sva pisma. PGS – 0061.

MEŠOVITI PAR voljan da svinguje (menja partnere): on Zemljanin, 196, muževan, ona Marsovka, 80 sa 90 cm, osam divnih dojki sa perspektivom da u proleće izraste još. Žele da upoznaju druge parove radi ludog provoda kod kuće i u gradu. Vole: fr, gr, sm, vd, poseduju okove, bičeve, elektroubadala za gonjenje stoke, i sl. Krilata bića, na žalost, ne dolaze u obzir jer je supruga alergična na perje. Muž jednook, ne percipira dubinu, dakle slike ne moraju biti holo. Šaljite ravne fotiške u pismu! PGS – 0062.

PRIVLAČAN muškarac, sa Tere, slobodnih ideja, 31/181/85 kg, traži atraktivne, slobodoumne Zemljanke radi klonovanja. Volim grupno, što više, to bolje! Pošalji holo, ili uzorak tkiva danas ! PGS – 0063.

BRONTORNIS, 278 cm, 230 kg, podatan. Radite samnom šta god hoćete, a imate i čime! Nije mi važno da li ste muško, žensko ili kin, ali bića na bazi ugljenika poželjnija su od ostalih. Pošaljite holograme ili aksetu na kojoj me grdite ili psujete. Odgovoriću odmah! PGS – 0064.

KOMPJUTER Omnivak 5000 želi da se zbliži sa maštovitim usisivačicom prašine. Zatražite vreme u programu. PGS – 0065.

VENERIJANAC, 2 m, dobrog izgleda, iskusan. Želim da upoznam ugojenu, dronjavu zemaljsku domaćicu sa debelim nožnim zglavcima, brkovima a i dahom koji se oseća na beli luk. Starost neograničena. Diskreciju garantujem i očekujem. PGS – 0066.

MLADIĆ isrgnut iz vremena, upravo stigao iz godine 1940, subjektivna starost 22, traži nekoga ko bi pomogao u snalaženju i dobroj zabavi. Visok sam 170 cm, težak 70 kg, talasasta smeđa kosa, pravi super – dasa. Želim da otkrijem šta vam je to "fr". PGS – 0067.

VENERIJANAC, privlačan, duhovit, uzeo zemljasko državljanstvo. Nekroi, javite se. Potrebne su mi dve zgodne zemaljske devojke da poziraju za slobodne holografije sa pingvinima, salamanderima, asparagusima. Takođe tražim privlačne žene 18-30 godina, za snimanje filmova sa robotom koji liči na Rederforda B. Hejza. Raspolažem mnogim uzbudljivim hologramima leproznih, što sam voljan razmenjivati za slike trudnih zemaljskih domaćica. Na svu interesantnu poštu odgovaram odmah.

DOMINIRAJUĆI andromedanski sluzavi monstrum traži podatnu Zemljanku od 17 – 25. Mora biti prsata, sklona vrištanju i da joj ne smeta cepanje bluza. Imam standardni broj pipaka, antena, hvataljki itd, volim da milujem i balavim. Pošaljite holograme i koordinate za sletanje. PGS – 0069.

BIOINŽENJERISANI, zemaljski delfin 5, žudi da sretne vruće supruge kojima je dosadno. Raspolaže aparatima za disanje. PGS – 0070.

DOBRO GRAĐEN Jupiterijanac, 5 metara, 408 kg, zelen, voli obaranje ruke, nazalni seks, fr, gr, xr. Volim razgovor, dobru knjigu, čašicu amonijaka. Najradije primam ponude bića sa drugih gasnih giganata, sličnih dimenzija i sklonosti. Supruge i ljubavnice su protiv, zato što je diskrecija bitna. Hologrami i obim bicepsa obavezni. PGS – 0072.

PLUTONAC bi upoznao frigidnu zemljanku radi braka i uređivanja tela. Molim da se ne javljaju bolešljive i LOX-e. PGS – 0073.

SUPER GRAĐENI Zond sa ovolikim neatoidnim pupoljcima! Tražim same ili parove (zemaljske, marsovske, sirijanske, ne homo, niti bi) radi ludih noći u gradu ili tihih večeri u kanalizaciji. Znam fr, gr i sve ostalo. Brže šalji to pismo i hologram. PGS – 0074.

PAR Zemljana u penziji , on 97, ona 84, upravo stigli iz centra za podmlađivanje, tražimo same ili parove da nam pomognu da utvrdimo da li nam je pamćenje zaista toliko dobro koliko nam se čini. Diskrecija bitna. PGS – 0075.

POLARIJANSKO bodljikavo prase, 537, plave oči, oker škrge. Tražim same ili parove sa silicijumskom bazom. Radim veziv-domin, sad-maz, ap, obožavam franc. i sirovu džigericu. Šaljite holo, potrebni ste mi. PGS – 0076.

PRIVLAČNA zemljanka, 26, 168, 50 kg, crnka, 96-86-92, umorna od vođenja ljubavi sa egzotičnim, vanzemaljskim vrstama. Tražim dobrog, mlađeg (21-30) Zemljanina radi topline, zajedničkog života i ljubavi. PGS – 0079.

(kraj)


Stiven Atli piše i danas. Samog sebe je proglasio "internacionalno nepoznatim piscem", što Vikipedija i potvđuje. Neke od njegovih priča dostupne su i ovde.

Zakoni, aksiomi i teoreme o Paket Aranžmanima

(bez obzira na broj *****)

1. Kako došao, tako ćeš otići.
2. Gde se u more prvi put smočio, tu ćeš se poslednjeg dana sušiti, ma koliko se trudio
3. Tebi strani jezici strani su i strancima.
4. Što ne platiš na parkingu, platićeš na pošti.
5. Što nisi pojeo za doručak, dobićeš za večeru.
6. Šta ne pitaš, nećeš ni saznati.
7. Ne možeš spakovati more u paket, ma koliko ga aranžirao.

Paradoks o umetnosti, ubici i Srbiji

Svega dan pre toga, Trg je bio zaista lep, pametan, opušten, letnji.

Onda pristalice optuženog za mnoge smrti (dugo skrivenog pod bradom nadrilekara – dakle nepatvorenog borca za život) gađaju pripadnike Policije umetničkim delima. Sama ideja obračuna sa policijom umetnošću ipak pripada drugoj generaciji, drugom vremenu, blistavim idealima. Dva kolapsa u jednom pasusu.

Umetnost prva strada, tako i sada, od ruku jednopismenih građana. Mi smo barem znali, baci kamenje na sistem.

Preživele skulpture vire iz izloga bivše, sada privatizovane Robne kuće, simbola naše davne raznovrsnosti, gledaju kroz staklo kao što smo mi virili svih ovih godina, zatvoreni između ostalog i zaslugom "ranih radova" Nadrilekara. Vire one tako, oplakuju one od svoje vrste, slomljene o policijske štitove.

Previše simbolike za jedan mali deo Trga, za jedan dan, zapravo previše za čitav život, ako se za tren uzme vazduh i shvati kakvim i kolikim cvetovima simbolika cveta.

Onda odustanem, Ctrl+S, Ctrl+C, Ctrl+V, Alt+F4.
Odmor.
.

.

.

.

.