Najdraže pesme 1/4 2022 - ili tri meseca u dva sata ;)

Arcade Fire, The Black Keys, Eels, Michelle Gurevich, Jack White i Q-Tip, Andrew Bird, Hurray for the Riff Raff, Eva Braun, Spiritualized, Tom Jork i Džoni Grinvud, čak i Tears for Fears...  su tek deo onih koji su ti u protekla tri meseca slali nove pesme.

Neke od tih pesama su možda stigle do tebe, neke su te možda promašile.
Želim da im pomognem da te nađu.

U naredna dva sata imaš priliku za speed dating sa svima njima.
Biraj koje želiš da upoznaš bolje na drugo, treće ili deseto slušanje.

Ispod playera te očekuje i lista preporuka za albume ;)

Lista najdražih albuma (po abecednom redu. ">>" - link za preslušavanje)

Bonobo - Fragments >>

Cat Power - Covers

Cécile McLorin Salvant - Ghost Song >>

Charlotte Adigery & Bolis Pupul - Topical Dancer >>

Elvis Costello - The Boy Named If >>

Gabriella Cohen - Blue No More >>

Hurray For The Riff Raff – Life On Earth >>

Jenny Hval - Classic Objects

King Hannah - I'm Not Sorry, I Was Just Being Me

Lady Wray - Piece of Me

Madrugada - Chimes At Midnight >>

Methyl Ethel - Are You Haunted >>

Roedelius & Story - 4 Hands >>

Simone Felice - All The Bright Coins

Spoon - Lucifer On The Sofa

St. Paul & The Broken Bones - The Alien Coast

The Delines - The Sea Drift >>

 

Noćurak o slobodi, empatiji i borbi :: Listening Wind

Možda ti ovi zvuci i reči pomognu da pretreseš šta nam se događa, šta se to dešava naizgled daleko od nas i gde stati u novoj 'zavjeri strana'.

Možda ti pomognu Caetano Veloso, Leonard Cohen, Tadeusz Różewicz, Brodski, PJ Harvey, Cat Power, Adam Zagajevski, Nick Cave, Milan Milišić, Cowboy Junkies, DakhaBrakha, Ju Hua, Fatoumata Diavara, J.S. Ondara, Talking Heads, Low, Magnetic Fields... i pesme o napuštanju doma, traženju novog, empatiji, slobodi i borbi.

Foto: Krk, 2019.

Prešlicavanje za LiceUlice: “Now in this present darkness, all ears just listen!”

Muzika je važno oružje u svakoj borbi. Da je drugačije - dobošari i trubači ne bi hodali rame uz rame sa vojnicima, kompozitori ne bi gubili vreme na potragu za harmonijama koje ispunjavaju srce i pozivaju na otpor, a mape slobodnog sveta bi izgledale potpuno drugačije. Zato vam ovoga puta preporučujemo tri albuma koja bi trebalo imati uz sebe u danima koji dolaze.

Curtis Harding: „If Words Were Flowers“ (Anti Records, 2021)

Kurtis Harding, čovek koji sa neverovatnom lakoćom ukršta „stari“ soul, R’n’B, džez, fank i rok, 2021. godine objavio je treći album „If Words Were Flowers“. Iza tog pomalo romantičnog naziva kriju se pesme razapete između ljubavi, sumnje, prkosa, borbe i nežnosti. Za takvu mešavinu umnogome je odgovorna i prva godina pandemije. Kurtis je većinu ovog albuma pripremio pre marta 2020. godine, da bi period lockdown-a iskoristio za pretresanje pitanja slobode i sveta, pisanje novih i traženje novih formi onih koje je već „završio“. Poslušajte pesmu „Hopeful“ više puta zaredom i nećete više sumnjati u to da li možete, i da li ste spremni. („You ask, "are we chosen?"/ I'll say indeed/ We’ve studied and trained for a warrior mind frame.”)

Album možete preslušati i na ovoj adresi: https://curtisharding.bandcamp.com/

Billy Bragg - The Million Things That Never Happened (Cooking Vinyl, 2021)

Na svetu je ostalo malo trubadura kao što je Bili i koji nam poput svetionika pomažu da prepoznamo pravac u kojem bi se valjalo kretati. Ukoliko vam se tokom borbe za bolji svet dogodi da posumnjate u sopstveno rasuđivanje ili odlučivanje, posegnite za njegovim pesmama, ili pročitajte neki od intervjua sa njim, i sve sumnje će vam biti razvejane. Iako uveliko sede brade, Bili Breg i dalje odlično vidi ne/pravdu, ne/dela i ne/razumne protiv kojih se mora podizati glas. Na najnovijem albumu punog srca peva: „One thing I've noticed as I get older/Common sense, like art, is in the eye of the beholder”, i u pravu je.

Bohemija – „Putujemo“ (Pop Depresija / Kišobran, 2021)

Evo albuma koji raspaljuje maštu i budi nadu. Treće izdanje Niškog „soul-spejs-pop-rok” (kako ih najčešće predstavljaju pokušavajući da opišu neopisiv zvuk i vibraciju pesama) benda Bohemija je velika, raskošna, simfonična i sonična nagrada za sve koji umeju da putuju bez pomeranja i ne boje se da urone na dah u sopstvene snove. U nešto više od trideset minuta otkrićete najmanje tri “lične himne”: očaravajuće “Sidro”, zaraznu „Prsla sam“, i pesmu koja širi ljubav - “Levo oko”.

Ovaj album zvuči i miriše poput prvog prolećnog dana u svetu koji se oslobodio stega i mraka, i on će nam biti soundtrack za prvi dan koji osvane slobodan.

Za preslušavanje posetite: https://popdepression.bandcamp.com/album/bohemija-putujemo

"Summer of Soul" (...Or, When the Revolution Could Not Be Televised)

Priznajem da sam bio pomalo skeptičan prema osvrtima - "The best music documentary I've ever seen" (reče Mark Kermod na BBC-u), "... I actually forgot to breathe" (Guardian).

Ali, ovaj dokumetarac zaslužuje oba gore navedena iskaza.

"Summer of Soul" je jedan od najboljih muzičkih dokumentaraca koje sam gledao u životu.

Ova priča je čekala 50 godina da bi bila ispričana.

Višenedeljni festival koji je gledalo gotovo 300.000 ljudi ostao je senci Vudstoka koji se istog leta odvijao nekih 100 milja dalje.

Niko nije bio zainteresovan za filmske trake snimljene tokom nekoliko nedelja trajanja "Harlem Cultural Festivala", održanog u parku koji sada nosi ime Markusa Garvija. Onda se materijala prihvatio Questlove (bubanj i glas u The Roots), povezao snimke iskazima svedoka i fragmentima koji sve savršeno kontekstualizuju između dva rifa, i stvorio film zbog kojeg aplaudirate ekranu televizora, iako ste sami u sobi.

Na prvu te ponesu muzika i spektakularne scene.

Još uvek mladi Stivi Vonder, koji u jednom trenutku seda za bubnjeve i zateže ritam do pucanja. 5th dimension koji pred crnom braćom i sestrama pevaju "Aquarius". Mahalia Džekson i Mejvis Stejpls čije natpevavanje razbija ekran u paramparčad ("Mi nismo znali šta je psihoterapeut. Ali smo znali za Mahaliju Džekson!"). Sly & The Family Stone koji na 'takvo mesto' dolaze sa belim bubnjarem "koji ne bi trebalo da svira toliko dobro" i prave metež u glavama. Nina Simon koja poput prvosveštenice, "glasom između nade i žalosti" peva "To Be Young, Gifted and Black" i tako raspaljuje vatru.

Na drugom kanalu te čeka priča o zajednici koja je krajem šezdesetih prepuštena sebi nakon ubistva Martina Lutera Kinga i velikih nemira leta 1968, i koja pokušava da u takvom vremenu izgradi svoj novi identitet.
Tog leta je reč "black" odmenila reč "negro".
I ta promena je stigla zajedno sa muzikom.

Muzika je bila zajednički sadržalac, poveznica, tačka uporišta.

"Summer of Soul" je spektakularan dokumentarac.

Nakon pedeset godina tišine i ignorisanja događaja - ovaj film je istovremeno i visoko podignuta pesnica otpora zaboravu, dokaz da muzika uvek pronalazi put, poput vode - i podsetnik da su neke pesme nade i otpora i dalje aktuelne, u ovom našem delu sveta, danas.
Obavezno gledanje. 

Glasno.

Noćurak o ljubavi, i slomljenim srcima, donjem vešu, razvodima i četkicama za zube :: Love Songs

Nekonvencionalne, bezobrazne, uvrnute, šašave ali i nežne i „prave“ pesme o ljubavi koji te „lome srce, dok ti tapšeš od sreće“ poput novog singla benda Eva Braun.

Čekaju te i Black Box Recorder, Bohemija, David Bowie, Elvis Costello, Gabriella Cohen, Čovek koji viče na ljubav - Hamilton Leithauser, Japanese Breakfast, Jarvis Cocker & Lætitia Sadier, K. D. Lang, Kevin Johansen & David Byrne, Lou Reed, Oscar Benton, Pulp, R.E.M., Rialto, Serge Gainsbourg, Sivert Hoyem & Marie Munroe, Skint & Demoralised, Spiritualized, The Cure, The Delines, The National, The Smiths, Thomas Dybdahl, Tracey Thorn, U pol' 9 kod Sabe, Valerie June, Wet Leg... i znam da po abecednom redu to izgleda nespojivo, ali to tako ide u ljubavi.

Foto: Zid kuće Monteki, Verona.

Ukazanje Svetog Save od kartona, leta gospodnjeg 2022.

"Tužna je bila sudbina mladog Nemanjića 

a kako ga danas slave i ko ga slavi još je tužnije i ružnije." 

(Mirko Đorđević >>, 2012.)

Drugi dan kako gledam ovu fotografiju, i dalje ne znam da li da urlam od smeha ili bi trebalo da urlam od užasa, uplašen mračne budućnosti.

Sve što bi trebalo da znate o veri, poštovanju i odnosu prema 'svetinjama' je u ovom, jednom kadru: tu su kič, mrak, nadrealna spretnost našista da degradiraju svaki državni i verski simbol; materijal za serijal skečeva "održavajte distancu od dva Sv. Sava", neverica preživelih članova Pajtonovaca, i pakao.

O događaju i ukazanju Svetoga Save (Kartonskog?) ne bismo verovatno znali da se jedan poličar (na fotografiji bez maske) ovom fotografijom nije pohvalio na tviter nalogu stranke - poznate kao rasadnika većeg broja mračnjaka u novijoj srpskoj političkoj istoriji, koji uveliko pomažu Srbiji da se galopom vrati u srednji vek.

Fotografijom je, verujem, želeo da potvrdi da je privržen tradiciji ili da odaje počast svetitelju ili slično.

Šture vesti ne potvrđuju da li je i ova Svetosavska akademija održana 'pod pokroviteljstvom Predsednika Republike Srbije i Vlade Severne Makedonije, u organizaciji Srpskog kulturnog centra", kako su prethodne bile potpisivane, ali nemamo razloga da sumnjamo da je i ove godine bilo tako. 

Dostupni video snimak >> potvrđuje da je fotografija autentična, to jest da je sala tokom Svečane akademije bila puna Svetih Sava.

Iako znam da bi me to trajno oštetilo, voleo bih da popričam sa osobom koja se:

a) setila da napravi "Sveti Sava - Puna sala" cut-out to jest kartonske figure,
b) pomislila da je to dobra ideja,
c) hrabro podelila ideju sa drugima,
d) nije prsla u smeh kada je ideja odobrena.

Na novokomponovane pseudo-hrišćanske svinjarije uglavnom hladnokrvni Mirko Đorđević je pre deset godina sve rekao o estetskim i etičkim principima slavljenja "mladoga Nemanjića" (videti citat, gore), i od tada se stvari nisu promenile na bolje, nasuprot.

Mene pak zanima: da li je odred kartonskih figura prvog arhiepiskopa autokefalne SPC nakon događaja završio kraj kontejnera ili će kartonske Svete Save biti transportovane i na naredne skupove u regionu?

Zamislite taj kadar:
hodate ulicom, pored vas prođe mini-bus pun Svetih Sava.

Kakav helikopter i statua iz filma "Goodbye Lenin", kakvi bakrači, ovo je prava stvar.

Voleo bih da ja budem vozač tog mini-busa i snimam lica. Kakav bi to road-movie bio.

A mogu da se naprave i mrdalice, da mašu.

Noćurak :: Bluebird [mixtape]

Jednom davno, u vreme kada su se neke države u ovom delu sveta zvale drugačije a muzika-za-poneti pakovala na kasete i slušala sa vokmena, proveo sam mnoge sate blizu granice sa puškom na ramenu, čuvajući vas u hladnim noćima poput ove.

Bez vokmena i muzike u ušima, naravno.

Višesatno (ili višekratno u toku jedne noći) gledanje u nepregledni sleđeni mrak nad ravnicom nije nimalo zabavan posao.

Osuđen na osluškivanje gluvog doba noći, ili (u boljem slučaju) na slušanje dobovanja ledene kiše o limene krovove - raspoloženje i hitrost oka sam čuvao izmaštavanjem mikseva od pesama koje imam u glavi.

Tada sam, naravno, znao manje pesama (a neke nisam razumeo do kraja), ali je sve to uglavnom dobro zvučalo.
U glavi je sve vreme svirala muzika koja je grejala i grudi i stopala.

I ovaj miks je nastao na sličan način - bez gledanja u ekran i foldere, premotavanjem pesama u glavi, poređanih u niz koji ne bih umeo da ponovim, zato što se svaka pesma završava raskrsnicom koja te nagovara da ne pratiš ritam bubnja već bas-liniju, da pređeš sa C-dura na A-dur, nastaviš tragom boje klavijature iz prethodne pesme, ili povežeš poslednje reči prethodne pesme sa prvim rečima u narednoj.

Zato je svaki mikstejp drugačija ptica, 
i zato pri svakom novom slušanju peva o nečem drugom.

*

Glava je birala: Cat Power, Corinne Bailey Rae, Curtis Harding, David Byrne & Yo La Tengo, Destroyer, Erlend Øye, Erykah Badu, George FitzGerald Feat. Tracey Thorn, Helado Negro, Jay-Jay Johanson, Jenny Hval, Joan as Police Woman, Julia Stone, Kevin Johansen & David Byrne, Lady Wray, Madrugada, Metronomy, Paul McCartney & Wings, Prefab Sprout, Propaganda, St. Paul & The Broken Bones, Teitur, The Delines, The National, Yazoo, Yello...

Noćurak za plutanje, sanjarenje i ćutanje :: Music For Quiet Moments [mixtape]

Ovih dana je teško pronaći tiho mesto.

Zato sam morao sam da napravim jedno,
“pod ovim nebom što ne prestaje da
pada,
pada,
pada”*
Dva sata muzike za plutanje, maštanje, zanošenje, kontempliranje, sanjaranje, ćutanje, pisanje i čitanje koja će se, logično, završiti uzvikom: “Has anyone seen Sam Lowry?”

Čekaju te: Brian Eno*, Agnes Obel, Nala Sinephro, Ryuichi Sakamoto, Kate Bush, Blank Gloss, Rain Tree Crow, Arve Henriksen & Jan Bang, David Sylvian, Hior Chronik, Bjork, Craig Armstrong & Elizabeth Fraser, Houeida Hedfi, Hania Rani & Dobrawa Czocher, Ana Ćurčin, Arooj Aftab, Holly Herndon, Imogen Heap, Ryan Lott... i još neka iznenađenja ;)

Vilijem Barouz i Dejvid Bouvi o budućnosti i hologramima, 1973

S vremena na vreme, mrežom poput komete ponovo proleti Bouvijev intervju iz 1999. godine, u kojem priča kako će internet promeniti svet. Ali, to nije bilo njegovo jedino "proročanstvo", odnosno uvid u budućnost.

Kreg Kopetas, novinar magazina "The Rolling Stone" organizovao je i beležio razgovor Vilijema Barouza i Dejvida Bouvija, koji je trajao (najmanje) dva dana, u Londonu, 1973.

Tokom razgovora, Barouz i Bouvi pretresaju teme snova, inspiracije, Zigija, "zvuka koji se emituje ispod 16 herca i ruši zidove na trideset kilometara daleko", kao i budućnosti tehnologije i medija.

Bouvi priča: (...) Voleo bih i da uradim moju verziju Sinbada Moreplovca, mislim da je to klasik za sva vremena. Ali to bi trebalo uraditi na izuzetnom nivou. Film bi bio neverovatno gledan i skup. Koristili bi se laseri i sve ono što se može dogoditi u pravoj fantaziji. Čak bi se koristili i hologrami. Hologrami su važni. Video-traka je sledeće, a onda će biti hologrami. Hologrami će početi da se koriste za nekih sedam godina. Videoteke će se razviti do neslućenih razmera. Ne možeš da vidiš dovoljno dobrog materijala sa sopstvenog televizora. Hoću da imam svoj izbor programa. Zato je neophodno imati odgovarajući softver (...) Mediji su ili naš spas ili naša smrt. Radije mislim da su spas. Ono što posebno volim je da otkrivam šta može da se uradi sa medijima i kako to može da se upotrebi. Ne možeš okupiti ljude kao jednu ogromnu porodicu, ljudi to ne žele. Oni žele izolaciju ili plemensku šemu. "

Kompletan intervju (engleski) >>

(prekucano iz "Barouz, razgovori", LOM, 2018, prevod Mina Rigonat i Flavio Rigonat.
Knjigu možete pronaći u knjižari Beopolis >>)