Rešetke ne mogu zaustaviti muziku. Ali muzika može srušiti
rešetke, ili ih barem iskriviti toliko da duh može da šmugne i slobodno luta.
Ova tri albuma možete preslušavati kao dokaz te tvrdnje.
Gil-Scott
Heron: „I’m new here“ (2010, XL Recordings)
„Mogu da te zatvore i ograniče slobodu. Ali, ne mogu da ti
ograniče razmišljanje.“ pričao je GIl-Skot Heron nakon izlaska iz zatvora i
objavljivanja „I’m new here“, prvog nakon šesnaest godina tišine i dve
godine zatvorskog života. Proto-reper na ovom albumu više ne uzvikuje „The
Revolution will not be Televised!“ kao što je činio početkom sedamdesetih,
već nas vodi kroz iskrene priče o odrastanju, životu, ljubavi, ljudima i
ne-snađenosti nakon izlaska iz zatvora. Ovaj album je doživeo i dve sjajne „reinterpretacije“.
Jamie XX je 2011. uradio sa Gil-Skotom remiks-verziju „We’re New
Here“, da bi Makaya McCraven 2020. objavio fenomenalni „We're New
Again“ kojim domiraju džez i proročki glas sada već pokojnog „oca rep
muzike“.
Da, Gil-Skot ima bolje priče nego Red u Šošenku.
St.
Vincent: „Daddy’s Home“ (2021, Loma Vista Recordings)
Možda je mala, ali verovatnoća da su se Gil-Skot Heron i
otac tada mlade Eni Klark mimoišli u zatvorskoj menzi ipak postoji. Jedan je mogao
uživati u poslednjoj zatvorskoj večeri, drugom je to bilo prvo veče iza
rešetaka.
Kada je 2011. Eni (sada poznatija kao St. Vincent) objavila „Strange
Mercy“ mnogi nisu znali da je pesmu posvetila ocu, tek utamničenom zbog velike
finansijske prevare. Deset godina kasnije njen Daddy je konačno pušten
iz zatvora, a taj povratak je inspirisao St. Vincent da zaroni u muziku
koju su slušali zajedno, ali i pretresanje stavova o roditeljstvu, deci i
slobodi. Sve to se čuje na ovom albumu.
„The Melting of the Sun“, „“Pay Your Way in Pain“ i „Down“
dokazuju da St. Vincent sa lakoćom piše sjajne pesme, ali i da je
otkrila jednu važnu tajnu: nisu sva deca dužna da odrastu.
Johnny
Cash: „Live at Folsom Prison“ (Columbia Records, 1968)
Džoni Keš je ovo prvi uradio!
Nekoliko godina nakon što je održao prvi (nesnimljeni)
koncert u Hantsvilu, odavno fasciniran pričom o zatvoru Folsom kojem je već
posvetio čuvenu pesmu, željan da preokrene tok karijere i iskoristi činjenicu
da je već kreirao imidž „lošeg momka“ – Džoni je stao pred zatvorenike, prosto
izgovorio „Hello, I’m Johnny Cash“.
„Live at Folsom Prison“ nije jedan od najboljih live albuma svih
vremena zbog virtuoznosti muzičara ili tehnike kojom je snimljen. Ovaj album
nosi tu titulu zato što Keš zatvorenicima peva „Folsom Prison“, „Cocaine
Blues“ i „25 Minutes to go“ kao da je jedan od njih.
