"Encounters at the End of the World" [Hercog]

- „Kako se onda desilo da se srećemo ovde, na kraju sveta?“
- „Mislim da je to logično, jer ovo mesto funkcioniše skoro kao prirodna selekcija za ljude koji imaju nameru da preskoče ivicu mape. I svi se srećemo ovde, gde se sve linije na mapi ukrštaju." 

Ruski filozof koji po Antarktiku vozi autobus ogromnih točkova i tvrdi da Univerzum živi od snova.

Razočarani lingvista kojem nije dozvoljeno da spašava jedan jezik koji je upravo iščezavao i koji se našao na kontinentu koji nema jezik.

Biolozi koji svakog dana otkrivaju nove forme života, identične onima koje su postojale pre miliona godina. I koje će postojati i kad mi odemo.

Mašinski inžinjer, doživotno isprepadan životom u istočnom bloku pre podizanja zavese, uvek spakovan za novo bežanje, ako bude potrebno. 
. 

Fizičari koji na samom kraju sveta love neutrine, nedokazive čestice koje se pojavljuju u snopovima koji traju milijarditi deo sekunde.

Razočarani bankar iz Kolorada koji je shvatio da nije sve u životu povezano sa novcem. Istraživači koji zaranjanje ispod leda porede sa posetom katedrali. 
. .

Vulkanolozi navežbani da izbegavaju lavu u letu.

Dezorijentisani pingvini.

Foke čiji podvodni zov „zvuči kao Pink Floyd“

 Koliko susreta - „na kraju sveta“.

„To su profesionalni sanjari. Oni sve vreme sanjare... I mislim da se preko njih ostvaruje veliki kosmički san, jer univerzum sanja kroz naše snove.“

Remek delo.
.

"Doviđenja, kako ste?" [DŠD izdanje]

„Ja sam još jako mlad doživeo sve što se doživeti moglo, i od tad se strašno dosađujem…
A sad… Sad sam spreman da umrem za ono u šta verujem ali jebi ga, ne verujem više ni u šta…”

„Doviđenja, kako ste?” je satirična dokumetarna bajka. Tako tvrdi podnaslov filma.

Gledaocu van Srbije (film je već prikazan na mnogim festivalima u inostranstvu i osvojio je impresivan broj nagrada) takav podnaslov možda zvuči pomalo oksimoronski, ali će tokom 60-ak minuta biti suočen sa dokumentima koji će ga ubediti u postojanje tog oksimorona.
Gledaocu iz Srbije će, pak, iz minuta u minut, postajati sve jasnije da je bilo lakše smejati se i gledati prethodne Mitićeve filmove - „Pretty Diana” ili „UNMIK Titanik” – jer, u ta dva filma, junaci su drugi, odnosno negde tamo - dok smo junaci njegovog novog filma ovoga puta i mi, ovde i sada.

“Nismo mogli da se odlučimo između Istočne i Zapadne civilizacije, pa smo odabrali kompromis: da budemo necivilizovani.”

„Doviđenja, kako ste?” je nastao kombinovanjem autentičnih video materijala iz perioda 2003-2009 i aforizama prvog ešalona naših aforističara - koji dobijaju novu dimenziju naracijom Nebojše Glogovca i fenomenalnom muzikom Paskala Komeladea (čija muzika je fenomenalna uz šta god je postavili). Ovakva kombinacija se može posmatrati kao film o aforizmu (retka grani intelektualnog rada koja u Srbiji - cveta, zato što svakog dana ima sve više materijala za seciranje države koja - vene), a može se posmatrati i kao zbir dokumenata potpunog rasula u regionu (jer se ne bavi isključivo Srbijom), koji glasno govore istinu i bez naratora.

Ko želi - može ga posmatrati i kao video-izdanje čuvenog sajta „srbovanje”, do određenog minuta, u kojem se taj i takav - „šaljiv” materijal - ukršta sa snimcima naše novije istorije.

“Prolazili smo i ranije kroz teške trenutke,
ali nikad nisu trajali ovoliko godina…”

Čitav projekat „Doviđenja, kako ste?” načinom na koji je predstavljen široj javnosti može se gledati kao meta-paradigma onoga što jeste i onoga šta smo: s obzirom na to da je film nastao još 2009. godine, te da nije pronašao put do šire javnosti, autor ga je prekjuče postavio na Mrežu za besplatno preuzimanje, uz prigodnu poruku na FB stranici posvećenoj filmu.

Odatle ono „DŠD” iz naslova: Daj-šta-daš.

„Kome se dopadne, slobodan je da ponudi zauzvrat bilo šta čega ima viška u životu (slatkog, rakije, igračaka, inspiracije, zanata, vremena…) , ako baš insistira i ako ikada sretne autora.”
Film je dostupan i ovde:

Razoružavajuća snaga „Doviđenja, kako ste?” potiče iz njegove jednostavnosti: dok Glogovac sporom, ali teškom paljbom ispaljuje probrane, vrhunske karambole, Mitić slikom priča svoju priču - i kada se te dve priče stope u jednu - od njih nastane malj koji s lakoćom pretvara u komadiće sve što mislimo da živimo, komadiće koje moramo, pod hitno, odmah, drugačije da počnemo da sklapamo - inače, zaista, odosmo u kurac.

„Ne dozvolite da vam život prođe tek tako.
Ovako.”

Korisne adrese:

http://www.dribblingpictures.com/ (scenario, informacije, download)

http://www.facebook.com/home.php#!/dovidjenja.kako.ste (FB stranica)

Thomas Dolby: "Oceanea" (EP)

Oduvek je znao da su snovi ostvarivi i uvek je umeo da bude na pravom mestu pre vremena, pre ostalih.

Zvanična biografija tvrdi da je muzičku karijeru počeo u Parizu, kao ulični svirač. Ubrzo se našao u „Top of the Pops“, surfao je novim talasom, prateći Lenu Lovich, jednu od najzanimljivih pojava čitavog talasa. Započinje solo-karijeru, proglasivši početak „Zlatnog doba bežičja“ („The Golden Age of Wireless“) a vrtoglavi uspon duguje i neverovatnom broju emitovanja na MTV kanalu, koji je u to vreme vapio za pametnim pop-idolima poput njega. Zanimljivo, Amerika ga je prihvatila pre Evrope.

U međuvremenu – predstavnici Dolby Laboratories pokušavaju – i ne uspevaju da ga ubede da promeni „nadimak“. Odustaju – ne zbog spoznaje da će i sami imati više koristi ukoliko čitava Planeta posmatra Dolby tehnologiju  kroz njegov rad, već zato što je sud doneo odluku da on ima pravo da koristi reč „Dolby“, kako je i počeo.

“With the vision in my brain/and the music in my veins/and the dirty rhythm in my blood...”

Objavom „The Flat Earth“ pokazuje da hitove piše s lakoćom, („Hyperactive!“ je, uzgred, napisao za Michael Jacksona, ovaj odbio, možda zbog dela teksta „you mast... (urbate)“) ali pokazuje i da to nije ono što ga zanima – poigrava se žanrovima, dokazujući da se i od folkoidnog hita „I scare myself“ može napraviti remek delo primenjene elektronike.

Za pet godina je stigao od pločnika Pariza do saradnje sa svim životnim idolima: od Georga Clintona do Joni Mitchell, sarađuje i sa Prefab Sprout, da bi vrhunac bio Live Aid koncert na kojem su zajedno svirali David Bowie i on.
Nakon toga, svet mu je zaista postao ravan.

“The Earth can be any shape you want it/Any shape at all/Dark and cold or bright and warm/Long or thin or small/ But it's home and all I ever had
And maybe why for me the Earth is flat”

Naredni albumi mu otkrivaju da ga kritika hvali sve više ali publika sve manje razume – i odustaje od karijere pop-zvezde.  Shvata u kom pravcu se sve razvija; pakuje kofere i prelazi u silikonsku dolinu, u kojoj osniva Beatnick, kompaniju posvećenu razvoju novih tehnologija i muzičkih softvera, stvara muziku za internet, a vrhunac doživljava ugradnjom njegovog softvera za polifone melodiju u milijarde Nokia telefona, od 1999. do danas.

Ne odriče se ljubavi prema muzici - postaje muzički urednik najpametnije konferencije na svetu, TED, što je i danas. Nedavno je i na toj sceni predstavio deo novog materijala.

Hyperactive!

Nakon gotovo dvadeset godina vraća se u Englesku, kupuje mali spasilački brod, krsti ga u „The Nutmeg of Consolation“, preuređuje ga, oprema solarnim pločama i kolektorima vetra, studijskom tehnikom i posvećuje se radu na prvom EP-u posle mnogo godina. Najpre se zabavlja kriveći zvuk americane u jedan od najblesavijih projekata prethodne godine („This is the most bizarre, surreal techno/bluegrass mashup you will ever see”), da bi ovog proleća na njegovom interenet plovilu „The Flat Earth Society“  objavio i drugi, ambijentalniji EP – nazvan „Oceanea“, koji usporava svet fenomenalnom, odmerenom produkcijom, briljatnom šetnjom kroz muzičke stilove i stihovima koji dokazuju da nije izgubio ni zrno smisla za humor („Oh, Simone/God tried to fax you/but there was no dial tone“), tri snimka – remek dela.

Album „A Map of Floating City“ se očekuje ovog leta.

Thomas Dolby.

Majstor.

Stigao je do „Oceanee“,

pre nas.

“And I’m free

I’m soaring on a thermal wind

I’m learning how to shed my skin

I made it home to Oceanea.”