Radi bolje psihičke pripremljenosti za glavolomne i glavobolne momente današnjeg dana, neophodno je adekvatno pripremiti sinapse, sive i bele ćelije, kao i čitavu glavu za izazove koji nam predstoje.
Zato, vreme je za gimnastiku!
Idemo - jen’-dva-tri:
Grom i pakao!
Grom i kakao!
Grom i kukao!
hm... moraćemo ponovo, zabušava leva polovina mozga:
Munje i gromovi!
Dunje i gromovi!
Dinje i gromovi!
Idemo još jednom sa desna na levo:
Ale i bauci!
Ale i jauci!
Bale i jauci!
A sada najteža vežba, u pet koraka:
Sivo
Savo
Salo
Selo
Belo
Za kraj, nekoliko polu-besmislenih kovanica:
... prenotavanje (zgodno za ime bloga koji se bavi samo muzikom?)
... prekrajanje (zgodno za ime bloga koji se bavi promenama biografija?)
... presmotavanje (zgodno za ime bloga posvećenom lakim narkoticima?)
Vidite da je već bolje, krv brže struji?
U međuvremenu ste i skrolovali gore-dole, dakle i motorika je bolja!
Iako već dobrih petnaest godina “Doolitlle” od The Pixies posedujem u digitalnom formatu koji ne poznaje ideju “a” i “b” strane ploče ili kasete - i danas nakon kraja ove pesme očekujem tišinu, još par obrtaja do kraja trake i onda mehaničko, hladno - stop - kraj trake: bila je poslednja na strani TDK normalke na kojoj sam ovaj album prvi put dobio.
Ali, čak i da nije bila na tom mestu na traci, sve što u glavi ostaje nakon poslednjeg gitarskog akorda ove pesme ostaje - jeste tišina, potpuni vakum, praznina koja te čini bespomoćnim ali i – pročišćenim.
Gde i kako klasifikovati ovu pesmu?
Po nekoj uprošćenoj definiciji, baladom se smatra svaka (sporija) ljubavna pesma.
Ipak, uprošćene definicije ne funkcionišu kada se razmišlja o ovom bendu i o „Hey“ – jer, zapravo, nema načina klasifikovati momenat u kojem Blek Fransis vrisne „If you go, I will surely die/We’re chained” – stihovi kojima bi se podsmevali da ih je neko drugi otpevao, koji dobijaju na snazi tek kada se čuju u njegovoj izvedbii odmah postaju jedan od najpotresnijih i najiskrenijih momenata u istoriji meni poznate moderne pop muzike.
Kao što se ova pesma retko slušala “u društvu”, barem ne treznom, tako nikada nisi ni pokušavao da je odsviraš, jer znaš da je gotovo nemoguće uraditi je bolje no originalu, tako gotovo nikada nije ni obrađivana, čak ni na Tribute to Pixies albumima, s razlogom se našla i usred jedne gorke scene inače iščašenog filma "Zaki and Miri makes Porno" – a nikada se nije našla na nekoj od “kompilacija” pravljenim nekim devojkama, davno.
Iako si silno želeo da baš ona zatvori jednu ili drugu stranu kasete, jer to je to, znao si da ne smeš da je staviš u izbor, barem ne na tu prvu traku koju kompiliraš, razorna moć ove pesme je ipak strašna. U tih 3 minuta i 30 sekundi lomile su se mnoge veze, čemer koji izbija iz svakog tona ovog snimka tera te da se neprekidno osvrćeš, zove da se vratiš, sve do mesta na kojem se osetiš svojim, čistim – ali i usamljenim, iako si vezan. I koja bi pristojna devojka želela da se veže za čoveka koji ovu malj-pesmu stavlja na traku koja bi trebalo da bude romantični soundtrack za prve nedelje bezbrižnosti, nema tu mesta za “must be a devil between us..”.
Pravo vreme za slušanje ovog snimka dolazi kasnije, kada se sve završi, kada su pauze između pesama koje slušaš veoma duge.
Video klip koji ilustruje pesmu nastao je mnogo godina kasnije i kao takav je još jedan dokaz da je ova pesma pores svega uspela i jednoj prostoj, najčešće optimističnoj, pozdravnoj, veseloj uzrečici da podari i novi smisao i težinu. To je, valjda, odlika velikih pesama.
Hey...
* - Ideja "39 pesama":do 39. rođendana nabrojati i objasniti samom sebi – kojih 39 pesama je obeležilo prvih 39 godina.
