“Going Underground” - The Jam?
“Always look on the Bright side of life” Pajtonovaca?
“Wonderful World” u verziji Joey Ramonea?
“Ob-la-di-ob-la-da” - The Beatles?
“Smack my Bitch up” - The Prodigy?
Na sahrani.
Inspirisani činjenicom da je na sahrani Alexandra McQueena čuvenu „Gloomy Sunday“ otpevala Bjork, što je redak primer ekstravagantne depresije redakcija magazina New Musical Express je pre nekoliko dana postavila pitanje čitaocima: Koja pesma će se slušati na Vašoj sahrani?
Uh.
Uh.
Gorenavedene pesme delić su komentara čitalaca magazina NME - onih očigledno iščašenijeg poimanja teme. Izborom pesme, oni ne predstavljaju muzički ukus – već i stav prema životu (ili smrti).
Naknadno guglanje otkriva da postoje oficijelne top liste najtraženijih pesama (divna formulacija - “commissioned by co-operative Funeralcare“) koje pak dokazuju da na nekim tržištima James Blunt nije samo šampion kategorije najtraženijih pesama za venčanja („You’re Beautiful”) već i ove kategorije – jer je njegova „Goodbye My Lover” prva na listi pesama u Sjedinjenim Državama. Evo kompletne liste:
- Goodbye My Lover - James Blunt
- Angels - Robbie Williams
- I’ve Had the Time of My Life - Jennifer Warnes and Bill Medley
- Wind Beneath My Wings - Bette Midler
- Pie Jesu/Requiem – W.A.Mozart
- Candle in the Wind - Elton John
- With or Without You - U2
- Tears in Heaven - Eric Clapton
- Every Breath You Take - The Police
- Unchained Melody - Righteous Brothers
Evropljani su, po drugim izvorima, radikalniji:
- Queen - "The Show Must Go On"
- Led Zeppelin - "Stairway to Heaven"
- AC/DC - "Highway to Hell"
- Frank Sinatra – „My Way"
- Mozart - "Requiem"
- Robbie Williams - "Angels"
- Queen - Who Wants to Live Forever"
- The Beatles - Let It Be“
- Metallica - "Nothing Else Matters"
- U2 - "With or Without You"
Od ove tačke, priča bi mogla da se grana u više pravaca: mogli bismo se baviti pesmama poput “Everybreath you take” – koja je česta i na listama svadbenih pesama - jer je i dalje shvaćena kao ljubavna iako je Sting još 1983. priznao da je to “sadistička pesma o ljubomori, posesivnosti i nadziranju”.
Ali, zabavnije je listanje potencijala domaće scene.
Lako je posegnuti za standardima poput “Svilen konac” ili “Tiho, noći...”. Ili „Žute dunje” i sve to, ali - i vremena i muzika se menjaju - i, kada dođe red na nas, generaciju odraslu i na ne-narodnim, već autorskim muzičkim sklopovima - kakve li će to glavobolje zadavati organizatorima sahrana i lokalnom popu?
Tamo, jednog dana - hajde da mislimo da je to vreme toliko daleko da ga klasifikujemo kao “futur II” – na spiskovima poslednjih želja počinju da se pojavljuju stihovi poput:
„Šta bi dao da si na mom mjestu/da te mrze a da ti se dive...”...
... „Znam kad bih živeo 1000 godina/ceo bi mi život stao u jedan dan...”
... „Mora da je jeziva gnjavaža u životu doživjeti stotu...”?
Ili, još sumanutiji izbor pesama:
te apsolutni hit za kraj: „Ljubi me brzo, žurim!”
Moj izbor? Domaća?
Za sada, ili, lepše rečeno - i dalje: Šarlo.
Tužni skup može da negoduje ili i da se raziđe, u tih minut i dvadeset osam sekundi – želim da me ispoštuju.