Rođendanski Noćurak od obrada ili Let's Go Everywhere

Sedam godina je lep broj, zgodan za slavlje.
Redakcija ove male radio stranice je ipak odlučila da ovaj rođendan proslavi radno.
Nema PR saopštenja, vatrometa, ili specijala.
Ionako je najvažnije da ti kažem - Hvala!
Hvala ti što slušaš, pratiš, komentarišeš, podržavaš kroz opciju Select >>, deliš, preporučuješ, šeruješ.
Hvala i za dosadašnjih 300.000 klikova na taster “play” na Mixcloudu, i nepoznatom broju ljudi koji ove emisije sluša na RadioAparatu >>, SunRadiju >> ili Radiju Boom 93 >>.

Taj broj i te hiljade su lepe, ali nisu najvažnije.
Ukoliko ti je ovo mesto za proteklih sedam godina otkrilo jednu pesmu koja je postala tvoja, otkrilo ti nešto novo, ili te nasmejalo – to je rođendanski poklon za mene.

*

Danas preslušavamo obrade.
Neke nove & sjajne; neke starije koje nikada puštao na ovoj IP adresi, ili mi se danas ponovo slušaju.

Sve zajedno će postati eklektični miks koji ide svuda!

Voze nas:
Black Box Recorder, Bryan Ferry, Cat Power, Cécile McLorin Salvant, David Bowie, David Byrne, Death Cab for Cutie, Dope Lemon, Eilen Jewell, Horace Andy, Jens Lekman, Keziah Jones, Khruangbin, Lady Blackbird, Lambchop, Leyla McCalla, Majamisty Trio, Massive Attack, Mavis Staples & Levon Helm, Medeski Martin & Wood, Michael Stipe, Nick Cave, Robert Plant & Alisson Krauss, Suzanne Vega & The Bowie Band, The Black Keys, The Creatures, The Pixies, Videosex i Willie Nelson.

Noćurak :: ’82-’22 :: Back to the Future Nostalgia [radio]

Gde su i šta rade glasovi uz koje smo odrastali?

Kakve pesme danas snimaju?
Šta ih inspiriše da snimaju nove pesme?
Usmeravam mikrofon i uši ka glasovima koji su nam nekada bili baš važni,
a reflektore ka licima koja su nam i dalje draga.

Preslušavamo NOVE (ili novije) pesme koje sviraju i pevaju ABC, Bryan Ferry, David Byrne, David Sylvian, Depeche Mode, Duran Duran, Echo & The Bunnymen, Edwyn Collins, Elizabeth Fraser, Elvis Costello, Jimmy Somerville, Joe Jackson, Johnny Marr, Michael Stipe, Midnight Oil, New Order, Nick Cave, Prefab Sprout, Simple Minds, Soft Cell & Pet Shop Boys, Susanna Hoffs, Suzanne Vega, Tears For Fears, The Pretenders, The Psychedelic Furs, The Stranglers, Thomas Dolby, Tracey Thorn, Yello...

👇

VAŽNO ili p.s:

One koji finansijski podržavaju Prešlicavanje i kroz subscribe/SELECT opciju na Mixcloudu očekuje još jedan mikstejp, specijalno napravljen u znak zahvalnosti za podršku tokom proteklih meseci: https://bit.ly/3vnYNr6

Iznos sakupljen vašom podrškom preusmeren je ponovo u korisne svrhe – ovoga puta za Azil za konje "Staro Brdo" - Horse sanctuary "Old Hill" i životinjama koje su u tom azilu dobijaju ljubav, hranu i krov nad glavom.
Više o prethodnim donacijama dostupno je ovde: https://bit.ly/3M6th7z

Pesme otpora i nade [#guerillaradio]

“Izboriti (se): znači borbom što postići, uspeti u nečemu vatrenim zalaganjem, trudom, naporima; izboriti slobodu.” (iz rečnika sinonima)U ovom miksu rame uz rame koračaju Ljubivoje Ršumović, Nina Simone, Joe Strummer, Aesop Rock, Del Arno Band, Bob Marley, Alberto Mangel, Dub Pistols, Curtis Harding, The Coup, Aleksandar Genis, Johnny Cash, Danijel Kovač i Boris Mladenović, Manic Street Preachers, Darko Rundek, Ljubičice, Radomir Lazović i The Specials.

Koračaju ka slobodi, i vremenu kada ćemo ponovo imati svoj radio! ;)

Ovde Radio Pingvin... (Audio vremeplov)

Davno sam zahvaljujući “Zabavniku” Vajte i Rusa koji se emitovao nedeljom prepodne naučio važnu lekciju iz fizike: ako bismo imali svemirski brod koji leti brže od svetla – kroz moćan teleskop bismo mogli da gledamo šta se u istoriji dešavalo na planeti Zemlji.

Meni je potreban svemirski brod koji leti brže od zvuka.

Usmerio bih sve njegove antene ka Planeti, i slušao (i snimao!) program koji se u Beogradu emitovao sa frekvencije 90.9 mHz, od 22. novembra 1991. do 15. maja 1995. godine. Ti snimci bi dokazali da su čuda uvek moguća.

Kako se udaljavamo od početka emitovanja programa Radio Pingvina, sve je teže prepričati kakav je to radio bio.

Na sreću - jedan deo više ne moramo da prepričavamo, zato što je nešto, ipak, sačuvano.

U ovom miksu se prepliću džinglovi, kao-reklame, “prave” reklame i neke od pesama koje su obeležile program Pingvina u prve tri i po godine njegovog postojanja. Od pesme kojom je počelo zvanično emitovanje programa, preko onih koje smo najčešće puštali, do malih omaža osmesima, glasovima i ljudima zahvaljujući kojima godine provedene na tom radiju pamtim kao najlepši posao na svetu, ikada i zauvek.

Da, tridesetogodišnjica je sutra.

Ali, nisam više mogao da čekam.

Hvala svima koji su mi pomogli da sakupim ovo blago.

(Roberte, pojačao sam bas.)

O Radio Pingvinu >>

"Achtung Baby" (ili od ljubavi do ravnodušnosti i natrag)

Odavno nije lako razgrnuti slojeve koji su prekrili nekadašnju ljubav prema tom bendu (o, da, bilo je vreme kada je ta ljubav bila zaslužena, i uzvraćana).

Ako to uspemo, a zatim na čas zaboravimo da nas njihove nove pesme već godinama ostavljaju uglavnom ravnodušnim, onda više nije teško priznati:
„Achtung Baby“ je (bio) veličanstven album.

Ovaj album je zvučna slika zime u kojoj su neki od najboljih prijatelja tek skinuli uniforme, ali su još neko vreme čekali da im se kući vrate i duše i glave. Ovo je zvuk dana u kojem su i meni tražili potpis na „pristanak na produženje vojnog roka po potrebi“ što me nateralo da tražim drugi izlaz. "Achtung Baby" je zvuk vremena u kojem se zamrzlo sve - država, Beograd, normalnost, budućnost, mi, ti, ja.

(Nešto je ostalo zauvek sleđeno, nešto je teška arteljerija pretvorila u prah.)

Ipak - ništa, pa ni silna pseudomudrovanja, gluposti i pozeraj jedne četvrtine U2 ne mogu anulirati pesme koje su nam te zime pumpale krv u obraze i srca.

Uprkos svemu, ovaj album ipak zavređuje ljubav do kraja sveta.

I normalno je da ti u trenutku kada se slušalicama razlije krešendo ove pesme >> opet klecne koleno dok hodaš gradom, isto ti se događalo i u zimu 1991.

„Achtung Baby“ je objavljen na današnji dan, pre 30 godina.

Oktobarski Noćurak :: Autumn's In The Air (mix)

Oktobar je vreme opraštanja.
Prodavac za tezgom kaže „ovo su poslednje smokve!“, i ja zato uzimam dodatnu korpicu i razvlačim je danima.
Računam: još 256 dana do sledećeg leta. Izdržaćemo. Nekako.

Oktobar je i mesec prisećanja: kakav je to osećaj biti u većini – barem na jedan dan?
Taj jedan dan je bio pre 21 godinu, ali osećaj nisam zaboravio.

Oktobar je i vreme kada sa Beograda spadaju ostaci letnje preplanulosti koji otkrivaju koliko je namučen, zapušten i nespreman za još jednu kišnu jesen.

Šta se dogodi kada se sve to smiksa u jedno?
Dobije se Noćurak u čijem pravljenju sam uživao.

Pod kišobranom su i: Adia Victoria, Caetano Veloso, Curtis Harding, Danijel Kovač & Boris Mladenović ("O, Beograde!", kakav snimak!), Hurray for the Riff Raff, Jay-Jay Johanson, Lambchop, Massive Attack, Mercury Rev, Michael Stipe, Nick Cave And The Bad Seeds, Patrick Watson, Patti Smith, Paul Weller, Rundek & Ekipa, The Coral, The National, The Specials, The The, Thomas Dybdahl i veličanstveni Working Week!

O kreativnosti, reklamama, brendovima i trendovima (#DigiTalk)

Da li je posao kreativnog direktora da žonglira četiri pomorandže na gliseru koji juri ka vodopadu, ili je ipak važnije da ume da sluša, prepoznaje ideje i pomaže im da porastu?

Šta je uopšte ta „ideja“?

Ko je stariji i važniji – ideja ili tehnologija?

Mogu li kreativci da rade bez dobrih uvida u podatke?

Kako su se pravile kampanje u vreme pre pojave mobilnih telefona i zašto je nekada za produkciju spota bilo važno znati gde je najbliža kafana?

Na početku razgovora nisam verovao da ćemo tako lako uspeti da pretresemo mnoga planirana pitanja na temu kreativnosti, oglašavanja, trendova i brendova. 

Ali, Vladimir Kovač je sjajan domaćin i vešt voditelj koji je učinio da pričam sa uživanjem o svemu, uprkos mukotrpnom radnom danu, teškoj nedelji i trusnoj godini. 

Klajv Sinkler, Ser! (30. juli 1940 – 16. septembar 2021)

Klajv, i milioni dece koja su provela milijarde sati u društvu njegovog izuma će razumeti.

Hvala mu na svemu.

Tom Rosenthal: "Not a Catastrophe" ili 3-minutna iluzija da svet ima smisla i da će sve biti ok

Ne znam koliko pesama je Tom Rosental do sada objavio.

Znam desetine, imam utisak da su u pitanju stotine.
Sve su naizgled iste, i sve me rade na isti način.
U prvih nekoliko tonova i stihova on obriše otrov iz tela, to učini bez ili uz malo suza - poput spretnog dečijeg zubara - a u nastavku pesme mi stvori iluziju da će sve biti ok i da svet nije baš toliko loš, iako u pesmi ne obećava srećan kraj, raj ili tepsiju krempita u poslastičarnici kod Svetog Petra.
Ipak, dok peva ili svira, ja (mu) verujem da sve ovo ima smisla.

(Nisam jedini. Postoji podatak da su njegove pesme na Spotify platformi preslušane više od 350.000.000 puta.)

To što mi Tom radi ne može biti samo pitanje njegovog talenta, ili boje glasa koju je možda jednom davno imao Tom Bombadil. Deo odgovora je možda i njegovo obrazovanje.
Tom je antropolog.
Zna ko smo, šta smo, kakvi smo, i šta nam je potrebno.

Mogu da ga zamislim kako ide po kući sa ukuleleom u rukama, ili kako odlazi do prodavnice snimajući se na telefon da ne bi zaboravio reči ili melodiju, kako neprekidno pravi genijalne pesme o svemu.

Pesme poput “You will marry a wrong person again” i “You’ll find somebody to fart with” dokazuju da ima neverovatan smisao za humor. “Hugging You” i “If We All Die Tommorow” nam dokazuje da je Tom genije, kojem su poznata sva pitanja srca.

Rosental je ovih dana objavio novi album, posvećen nedavno preminulom ocu. Među svim tim pesmama (barem) jedna svetli poput svetionika na obali ostrva isceljenja.

"Not a Catastrophe" je veličanstvena pesma.
Tom ponovo briše otrov iz srca, uverava me da svet nije toliko loš, i da sve ovo ima smisla.

 
Zato je valja konzumirati više puta dnevno.

Kako sam proveo letnji raspust

Ovog leta sam više puta išao na groblje

nego na plaže.

Primećujem da u vodu ulazim sve opreznije, ili teže, 

dok odlasci na groblje postaju sve lakši.

Midnight Summer Dream / Rabac

Neočekivano i bez vremena za pripremu, nakon više od trideset godina našao sam se u mestu u kojem su mi se mnoge važne stvari dogodile prvi put.

(Sa spiska možemo izdvojiti prvi ’pravi’ poljubac, prvo pijanstvo i prvo spavanje na plaži.)

Mesto se, naravno, promenilo.
I ja sam.
I to je dobro.

Iako rešen da ne kopam po sećanjima, opkoljen i dalje prepoznatljivim (ili neokrnjenim) detaljima, nisam mogao da odolim a da na istoj plaži sebi ne zavrtim neke od pesama koje su nam tog leta bile važne (i nesumnjivo zaslužne za poljupce, pijanstva, spavanje na plaži, i sve što je bilo posle.)

Većina pesama zbog kojih smo kao budale ručno premotavali kasete (štedeći baterije na kasetofonu, filterima od cigareta, ko još nosi olovke na plažu?) mi sada gotovo ništa ne znače.
I to je dobro.

Samo jedna izaziva žmarce istog inteziteta.
Pet tonova, šest sekundi.
Toliko je Dejvu Grinfildu dovoljno da ponovo otvori vrata ka blaženstvu, i dokaže mi da postoje stvari koje će zauvek ostati lepe, mlade, blago opijene i nepromenjive,
bez obzira na vreme koje prolazi.
I to je dobro.

Noćurak za dugo toplo leto :: Summer mixtape #2

(Najaviću ga ovako, u miksu nema priče)

"Poštovane vlasnice i poštovani vlasnici barova, vila, restorana & srodnih objekata na obali mora,
na donjem linku je moja prijava za poziciju muzičkog urednika u vašem objektu.

Verujem da će vam miks na linku otkriti da me za tu poziciju preporučuje nekoliko veština.

Pored toga što biram pesme po parametrima koje algoritam nikada neće spoznati (npr - druga pesma u miksu savršeno se uklapa sa bojom mora na osmom metru od obale), sklon sam pravljenju koktela od pesama koje su međusobno udaljene i po pedeset godina a savršeno se slažu u letnjem sumraku, te u kolekciji imam i dosta snimaka koji savršeno funkcionišu i kao ligeštuli bez obzira na stil, odnosno žanr u kojem su napravljeni. Ne brinite - iako miksevi koje pravim imaju predznak ’noć’ iskustvo mi govori da se isti češće konzumiraju po danu.

Za posao me dodatno preporučuje i to što u prisustvu mora jedem i govorim malo ili nimalo, te mi nije potreban veliki prostor za rad, miks pult, konzole, ovo-ono. Najveći deo dana provodim uz more (ili u njemu), izučavajući interference zvučnih i morskih talasa. Ono što naučim od mora, to smiksam.

Položio sam vozački ispit (B kategorija), odslužio vojni rok, govorim engleski, a umem i da montiram šarke na kuhinjskim elementima.

Uz nadu da će se naša saradnja odvijati na obostrasno zadovoljstvo, te da će započeti što pre, ovim dvosatnim miksom vas pozdravljamo Bebel Gilberto, Khruangbin, Nat King Cole, Sebastian Tellier, Quincy Jones, Phoenix, L'Impératrice, Unknown Mortal Orchestra, Pocket Palma, Avtomobili, Kings of Convenience, Richard Hawley, The Antlers, Pachyman, R.E.M, Durand Jones, The Style Council... i ja.

Srdačan pozdrav,
vidimo se na obali!

Zemljo moja

"Nebojša, vaš najveći problem je osećaj da više nemate domovinu." - 

R.B, psihoterapeut, 2017.

Verovatno se nikada nećemo složiti zašto se to dogodilo,

kao što se nećemo složiti ni kada je počelo.
Da li znamo kada se završilo?

Kada je naša domovina prestala da postoji?

Onog utorka u oktobru 1988, kada se pojavila ideja bojkota robe iz Slovenije?
Ili onog petka u avgustu 1990. kada su preprečili puteve balvanima? U subotu, 9. marta 1991. kada su na ulice Beograda izašli naši tenkovi?

Za prepoznavanje trenutka u kojem si ostao bez domovine neophodna je vremenska distanca.

Negde u ovo vreme, malo pre mraka pre tačno trideset godina, 25. juna 1991. neko je stigao iz grada i doviknuo nam:
„Ode Slovenija!“

Neki veruju da je tada tek počelo.

Ima onih tvrde da se raspad Jugoslavije završio u nedelju, 17. februara 2008. godine.

Ipak, taj proces će trajati dokle god među živima ima onih koji su u toj državi bili srećni. 

Ili srećniji nego što su danas.

Bob Dilan je...

Bob Dilan su tetka i teča, akustične gitare, davno.

Bob Dilan je sva muzika koju sam počeo da razumem posle 30. godine života.

Bob Dilan su prevodi Dragoslava Andrića koje volim možda i više od originala.
(I neke pesme koje su mi donedavno zvučale bolje u tuđim verzijama.)

Bob Dilan je dokaz da je reč moćnija sila od Arhimedove poluge.

Bob Dilan je tip koji je zaljubljen u radio više od mene (“... Kao zvuk voza u daljini, ili zvona sa crkve, radio je bio soundtrack mog života."),
i najbolji radio voditelj kojeg sam slušao u životu.

Sve tvrdnje iz ovog iskaza su sećanje,
ili subjektivni osećaji,
izuzev poslednje za koju imam pregršt dokaza.

https://www.themetimeradio.com/
("Theme Time Radio Hour with your host Bob Dylan")

Himnični Noćurak ili All We Ever Wanted (... was everything)

Po definiciji himne su „pesme u slavu Boga, ideologije ili države.

Za mene je himna svaka pesma koja slavi ljubav, prijateljstvo, slobodu, sunce, putovanje, plažu, prkos, lude ideje, zatrčavanje u talas, smeh, ples, život, borbu, kuraž, drvo, poljubac... i koja izaziva talas adrenalina, oksitocina, sreće ili "naježa".

Pesme koje su godinama čekale da budu u Noćurku, i neke nove koje izazivaju žmarce sviraju i pevaju: Beirut, Black Pumas & Hypnotic Brass Ensemble, Camera Obscura, For Those I Love, J.J. Cale, Jah Wobble & Dolores O’Riordan, James, Johnny Cash, Katarina II, Kings of Convenience, Moby feat. Gregory Porter & Amythyst Kiah, Pixies, Pokey Lafarge, R.E.M., Rialto, Richard Hawley, Rundek & Ekipa, Sitzpinker, Sivert Hoyem, The National, The Walkmen...

James: "Beautiful Beaches" (kakva pesma!)

Tako je, doktore, dobro ste me razumeli – iste simptome sam primetio i pre više od trideset godina, kada sam čuo „Those who find themselves ridiculous, sit down next to me...”

Nekoliko godina kasnije se isto dogodilo kada sam prvi put čuo “Tommorow”. Jednom sam vrištao u mikrofon uz njihovu pesmu, nisam znao da je regler podignut, sve je otišlo u etar, a inače nisam sklon podizanju glasa.
Jeste, već trideset godina neke od tih pesama uzimam svakodnevno kao pomoćna lekovita sredstva, one jače koristim kao lek.

Postoji i jedna koju slušam samo jednog dana u godini, na dan ćaletove smrti, stvari su uz nju podnošljivije.

I evo, u nedelju ujutro sam prvi put čuo njihov novi singl, koji sam od tada uneo intra-ušno barem dvadeset puta, što znači da sam stotinu minuta proveo slobodan, plivajući u slatkom, omamljujućem endorfinu.

 
Ne, doktore, ne žalim se na bolove, nego me zanima - možete li da otkrijete, uradite neke analize, ili još bolje - ako imate možda i diplomu muzičke škole – otkrijte mi šta se to nalazi u tim pesmama, šta mi rade ti ljudi, da znam da ih konzumiram još više.

Možete da počnete od ove nove.
Ako vam se ništa ne desi, proverite sebi puls, možda ga nema.

Liceulice_fm :: 16.03.2021 (snimak)

Stotinu minuta provedenih u studiju RadioAparata sa Nikoletom i Bojanom me podsetilo kakvo je uživanje učestvovati u live programu,
i da je šteta što neki razgovori moraju da se završe.

Hvala na gostoprimstvu, inspirativnim pitanjima, i razumevanju za malo duže odgovore! ;)

Svet je bolji i lepši - zahvaljujući muzici i vašoj podršci!

(Tekst će biti dopunjavan tokom narednih meseci)

Drage prijateljice i dragi prijatelji Prešlicavanja,

Hvala vam što podržavate ovu „radio-stranicu“ na platformi MIXCLOUD >> klikovima, lajkovima, deljenjem sadržaja, kao i finansijski.

Znam da vas za finansijsku podršku do sada nisam nagrađivao dodatnim miksevima ili „ekskluzivnim premijerama“ i potrudiću se da vam se uskoro odužim i na taj način.

Kada sam aktivirao SELECT, to jest opciju 'subscription' na toj platformi, imao sam jedan cilj (a to nije bio da se obogatim od muzike :) Želeo sam da prikupljen novac usmeravam ka projektima koje smatram važnim, plemenitim i korisnim za društvo u kom živimo.

Princip rada Mixclouda je takav da se uplate „pretplatnika“ u većem procentu usmeravaju ka autorima muzike, dok manji procenat pripada autorima emisija, koji po premašivanju iznosa od 50 evra mogu da preuzmu taj honorar.

Nedavno smo, zajedničkim snagama, premašili taj iznos.

Vreme je za prvo dobro delo!

Prateći aktivnosti grupe entuzijasta okupljenih oko projekta „Šuma peva“, a koji su tokom proteklih godina već uradili mnogo za zeleniji Beograd (i druge gradove), odlučio sam da ovu tranšu honorara preusmerim na njihov račun, kao našu zajedničku donaciju.

Imajući u vidu ovdašnje poreze na honorare ove vrste, bilo mi je jasno da bi sakupljeni iznos bio umanjen prilikom transfera Mixcloud > ja > "Šuma peva". 

Iz tog razloga sam prethodnih dana pregovarao sa finansijskom službom Mixclouda, i oni su prihvatili da uplate novac direktno organizaciji „Šuma peva“ >> kao našu donaciju. Taj, neokrnjen iznos, biće dovoljan za kupovinu pet mladica, koje će Tea i njena ekipa zasaditi na različitim lokacijama.

Svet će, dakle, biti bogatiji za pet stabala koja će izrasti od muzike – i vaše podrške.

Nadam da vam je drago što ste saučesnici u nečemu dobrom ;)

*

DOPUNA #1:
Mladice zasađene 22. marta.
Idemo ka sledećem cilju - novoj donaciji ;)

DOPUNA#2 

20. septembar 2021:

Vreme nove sadnje se poklopili sa zaokruživanjem nove svote koja je preusmerena na račun organizacije "Šuma peva"!

Svet će, dakle, biti još bogatiji za nekoliko stabala zahvaljujući vama - i muzici ;)

Plešemo ka sledećem cilju! 

(Sada ih je ukupno 9 >>! ;) 

DOPUNA #3: 14. april 2022.

Zahvaljujući svima koji podržavaju ovu malu radio-stranicu sakupljen je novi iznos koji je ovoga puta preusmeren ka Azilu za konje "Staro brdo", i životinjama koje su u tom azilu dobijaju ljubav, hranu i krov nad glavom.

Više informacija o Azilu dostupno je ovde >>, a u znak zahvalnosti za podršku i Prešlicavanju i dobrim delima koja zajedno pravimo - one koji su na opciji subscribe će od danas na mixcloud kanalu >> čekati specijalni miks - vremeplov kroz osamdesete.

Hvala još jednom, od srca! 

DOPUNA #4: 15. septembar 2022.

Nova donacija, sakupljena tokom proteklih nedelja zahvaljujući slušaocima Prešlicavanja na Mixcloudu preusmerena je ka organizaciji "Šuma peva".

Ova donacija biće poslednja za sada.

Emisije će Mixcloudu tokom narednog perioda postati neredovne zbog drugih obaveza, a u skladu sa tim mislim da je pošteno ukinuti i opciju support.
Koliko muzike, toliko para. 

Čujemo se još, svakako.

"Losing my Religion", trideset godina

"Lose My Religion" is a southern phrase. If you lost your religion, it means something was incredibly frustrating to you.“ (Michael Stipe)

Mali je broj pesama koje su odavno postale „opšte mesto“ a koje me i dalje izudaraju, jače ili slabije kada god se sretnemo, čak i na benzinskoj pumpi ili u hipermarketu. Za ovih trideset godina su se od prevelikog broja emitovanja izlizale i neke pesme koje su me na prva slušanja snažnije udarale i lakše sastavljale sa patosom.

I R.E.M. su pre i posle ove pesme snimili neke možda i veće pesme, ali sa ovom sam oduvek u rezonanci, od prvog slušanja i od prvog takta.

Znam kada sam je prvi put čuo i šta mi se dogodilo nakon toga.

Sećam se prvog gledanja spota, i teške frustracije nakon smešnih pokušaja imitiranja Stajpovog... plesa. (Ok, u tim godinama misliš da sve možeš, i da je sve lako.)

Sećam se koncerta u Beogradu petnaestak godina kasnije i ushićenja dok Piter Bak odlaže gitaru i uzima mandolinu u ruke. Znao sam šta sledi, ali se nisam branio. Puštanje ove pesme kroz uši i grlo te večeri mi je dokazala da je ovo „svačija najličnija“ pesma velikog broja ljudi, i da se to nikada neće promeniti.

To je čini velikom i važnom.

*

Dugo sam verovao da znam sve o tih 4 minuta i 28 sekundi muzike i pokretnim slikama koje je Tarsem Sing složio u spot; Karavađu kao inspiraciji i Stajpovim dilemama oko teksta („... that’s me in the kitchen...“ je pevao u prvoj verziji).
Ali, onda sam nedavno otkrio nit koja povezuje taj spot sa delom koje je nastalo na tlu naše bivše domovine, a gledanje fenomenalne epizode serijala „SongExploder“ (Netflix, 2020) mi je otkrilo i zašto sam slab na tu melodiju na mandolini i koliko je bliska Sakamotovoj temi za „Merry Christmas Mr. Lawrence“ (dobro, ja to nisam primetio trideset godina, Piter Bak koji je odsvirao je shvatio tu istinu tek nakon godinu dana sviranja i pravljenja te melodije).

Prepričavanje ostalih detalja i trenutaka iz te epizode je nepotrebno, i nemoguće. 

Zato moraš da je pronađeš i pogledaš.

Nakon te, nežne vivisekcije pesma će te na kraju ponovo izudarati, još snažnije.

Udara trideset godina, a ti i dalje tražiš još.

„Losing my Religion“ je objavljena na današnji dan 1991. godine.

p.s. Dok ta epizoda serijala SongExploder ne postane dostupna na mreži - evo i ove priče, zanimljive za muzičare i obožavaoce de/rekontrukcije pesama >>

Darko Rundek, 65

Na Rundekov rođendan ponovo listam knjigu Anta Perkovića o njemu, i zastajem na ovoj fotografiji: "Lazar Stojanović i Darko Rundek na Radio Brodu, 1993. godine."

Malo stariji pamte da su se nešto ranije pojavili novi sejmeni i rasparčali zemlju, a malobrojni (nemojmo se samoobmanjivati) poput Rundeka odbili da učestvuju u tome.
'U staroj zavjeri strana' ostao je na pravoj.

Otišao je na Radio Brod, sada već zaboravljen projekat.

Lazar Stojanović je posle pisao: „Sreli smo se u Parizu, kad se, u aprilu 1993. nas petoro novinara, tri asistentkinje i dvojica urednika muzičkog programa (Rundek i Vedran Peternel) sastalo da se pripremimo za ukrcavanje na brod, ledolomac od 86 metara preuređen u radio-stanicu, namerni da otplovimo u međunarodne vode Jadrana, te da tamo pravimo i emitujemo celodnevni program prema bivšoj Jugoslaviji. Bio je to pokušaj, zajednički, ali i lični svakoga od nas, da svojim sredstvima odgovorimo na rat u rodnom kraju (...) (Rundek je) bio izrazito smiren, zamišljen, ćutljiv, nasmejanih očiju, jednostavan. "

Glavni urednik Dževad Sabljaković (na fotografiji u pozadini) priča za francuski 'Aktuel' u junu 1993 o Radio Brodu: „Na ovom brodu su samo normalni ljudi, to od nas čini disidente.“ *

*

Rundek je nakon Radio Broda otišao u Pariz, iz kojeg nam se javio jednim intervjuom u "Vremenu Zabave" 1994, i podsetio:
"Ne vidim da čovjek mora da bude dio kolektivne mržnje među našim narodima; ako je postojalo nešto što smo zajednički dijelili, to postoji i dalje – na individualnom planu."

*

Huk i vibraciju koji su pratili Rundekov izlazak na binu u Beogradu u decembru 2000. godine nikada neću uspeti da prepričam.

Verovali smo da je taj 'povratnički' koncert dokaz da su sejmeni stvarno otišli.
Možda je i on u to verovao. Tada je imao 45.

Nismo bili u pravu, ali stranu i dalje nismo promenili.
Broj onih koji nas nisu razočarali se u međuvremenu smanjio.
Rundek je i dalje tu.
Srećan 65!

(*preuzeto iz knjige „Rundek, između“ Anta Perkovića)