Saturday, 10 January 2009

Talas



Zanimljivo je da se o filmu "Talas" (original: "Die Welle") uz svu pomoć Googlea ne može pronaći mnogo linkova ka stranicama pisanih na srpskom – iako je prikazan na prošlogodišnjem festivalu na Paliću te se bavi jednom od najvažnijih tema u Srbiji 2008. godine – "narastajućim fašizmom".*

"Talas" je druga zapravo ekranizacija "Eksperimenta Ron Džonsa", profesora istorije koji je 1967. godine, u školi u Palo Altu (Kalifornija) - želeći da studentima pokaže i dokaže kako su fašizam, ali i neznanje nemačkog naroda o logorima smrti tokom II svetskog rata itekako mogući i razarajući – "osnovao" pokret "Treći talas" koji se zasnivao upravo na premisama fašizma. Mobilišući u svega nekoliko dana neverovatan broj studenata, koji su (očekivano?) u tako kratkom roku asimilovali i počeli u delo da sprovode sve premise istog, Džons je eksperiment okončao kada je shvatio da je projekat počeo da ga prerasta a ideja poprima zastrašujuće dimenzije. Eksperiment je, naravno, izazvao ne male polemike u Americi u predvečerje "Leta ljubavi" a i danas postoje izvori koji tvrde da je cela priča urbana legenda, medijsko spinovanje što bi danas rekli srpski (b)analitičari. Zapravo, društvo je bila sramota da prizna poraz, slepilo. Tokom eksperimenta niko od studenata čak ni ime "Treći talas" nije povezao sa Trećim rajhom.

I dok je prva verzija ovog filma, snimljenog kao TV drama za mrežu ABC 1981. godine prilično naivna** - gledana iz vizure Srbije 2008. godine - film Denisa Gansela vraća priču u kolevku: savremenu Nemačku, među decu udaljenu tri generacije od II svetskog rata, rođenu posle rušenja Zida, "internacionalizovanu", jedva okrznutu duhom kolektivne krivice koju nemačka kinematografija (i društvo uopšte) raščlanjuje već nekoliko decenija.

Prebacivanje radnje u drugo okruženje, naravno, ne menja principe i reakcije društva na izazov - mehanizmi i rezultati su identični.

Kao i u originalnoj priči, eksperiment koji u ovoj verziji sprovodi profesor Rajner Wenger (fenomenalna gluma Jirgena Vognera) daje iste, početku XXI veka primerenije rezultate – nasilje, netrpeljivost prema neistomišljenicama, isključenje iz zajednice, te širi dijapazon oruđa kojima novoosnovani pokret komunicira sa okolinom i međusobno, više mučnine, te – po završetku eksperimenta – samoubistvo onoga ko je u snazi i svesti kolektivnog pronašao sve što nije imao u privatnom. Jednoobraznost, Ime, Simbol, Pozdrav, Uniforma i - najvažnije - udobnost kolektivnog odlučivanja i delanja predstavljali su idealnu zamenu praznom, nesrećnom životu.

Eksperiment, dakle, daje identične rezultate bez obzira na mesto i vreme, bez obzira na stepen "razvijenosti društva", u ekonomskom, duhovnom, kakvom god smislu, što je i Ron Džons nedavno potvrdio na predavanju posvećenom ovoj priči.

Tema, dakle, bliska onome što je tištilo Srbiju proteklih godina, a tištiće je, sigurno i u budućnosti.
Autori "Šejtanovog ratnika" najavljuju za ovu godinu film "Šišanje" - koliko znam - film o mladom školarcu-matematičaru koji ulazi, a zatim i hijerarhijski napreduje kroz organizaciju naci-skinhedsa. Nadam se i verujem da neće otići u pravcu "Football Factory" i sličnih. Materijala za delo upečatljivosti i oporosti koju nosi "Die Welle" ima uznemirujuće mnogo. Stevan Filipović, reditelj "Šejtana" i "Šišanja" ima dvadeset i osam godina, osam manje od reditelja "Talasa" (kao i reditelja fenomenalnog "Životi drugih" Floriana fon Donesmarka, obojica su '73. godište!) ali je - zahvaljujući državi u kojoj živi - sigurno iskusio, video, proživeo više "priča za film" od gore navedene dvojice. I snima filmove u državi koja opušteno negira postojanje ovog problema, uglavnom naivnim, dečijim "gledanjem iznutra". Zato željno iščekujem ovaj film.

U međuvremenu - "Die Welle" je obavezna lektira – pojavio se u bioskopu ili ne.



[*] Tekst Vladimira Pištala koji se bavi i ovim filmom, objavljen u sarajevskim "Danima" preneo je "Peščanik", u martu 2008.

[**] linkovi ka relativno lošoj, ali gledljivoj kopiji verzije filma iz 1981. postoje, ako vas zanima – znate koga da pitate :)

2 comments:

  1. Zanimljiva tema. Da li ti zaista mislis da je fasizam veliki problem u Srbiji danas?

    Sta uopste znaci fasizam, kada se danas koristi taj termin? I zbog cega se od par desetina klinaca, koji se loze a ni sami ne znaju bas tacno na sta, prave slonovi koji na medijima dobijaju sate i sate vremena? Nikom nije sinulo da je to mozda kontraproduktivno? Ili je mozda bas u tome fora, bitna je gledanost, a izmisljanje velikih opasnosti i neprijatelja drustva je idealno za to? Cekaj, pa zar to isto nisu i fasisti radili, izmisljali velike neprijatelje i opastnosti? Hm...

    ReplyDelete
  2. Morali bi najpre definisati sta su "veliki" a sta su "mali" problemi.

    Da iskoristim (vazniji) deo definicije fašizma - (...) "Jedinka je samo državni građanin, deo nacije ovaploćene u državi; ona mora svoje mišljenje, osećanje, htenje i delanje prvenstveno da posveti celini i da joj služi telom i dušom, imanjem i krvlju; individualna sloboda ima da se utopi u svemoći države i njenog vođe; "ne sloboda, nego red, hijerarhija i disciplina"; fašistička država hoće da bude "gospodar nad svima radi dobra sviju"; simbol fašizma je svežanj pruća sa sekirom (vlast nad životom i smrti"

    Onda, negde u nastavku, slabi pojedinci počinju da koriste snagu gomile, a mudri pojedinci usmeravaju gomilu ka pravljenju štete. Koja politička opcija je zvanično na dovratku svega toga - gotovo da je nevažno, mada ih ne može biti mnogo različitih - s obzirom na taj odnos jedinke i kolektiva.

    Elem, imao sam prilike da zaista izbliza i natenane (12 meseci, SMB) izucavam filozofiju i ideologiju predstavnika i zagovornika te i slicnih ekipa. Nikakvo predznanje. Jednostavno lozenje na simboliku, grupu, jednakost.

    Mislim da tih par desetina klinaca jesu veliki problem - prvo, zato sto je taj njihov fasizam potpuno izmesan sa nacionalsocijalizmom, drugo - zato sto je cesto preliven pravoslavnim fundamentalizmom, trece - zato sto su skloni okupljanju u grupe i zastrasivanju/mlacenju/ubijanju slucajno izabranih zrtava - pri cemu je taj deo najstrasniji, jer dolazi od neznanja i nerazumevanja Sveta kao takvog.

    Na zalost, ti ljudi nisu izmisljeni, tu su. Inace, kapiram da im ne trebalo davati prostora u medijima uopste - to bi ih najvise bolelo, a najkorisnije bi bilo kada bi im se prostor dao u drustveno-korisnom radu, bilo koje vrste.

    (ovaj blog ne racunam u "mediji", cita ga 50-70 ljudi dnevno)

    Za kraj - zanimljivo: ovaj tekst je postavljen na tri bloga - dobio je i nekih komentara, ali ka suštini si krenuo samo - ti.

    ReplyDelete