[prekriveno]

Uvlačim novi jorgan u posteljinu.
Stari pakujem u ogromnu kesu, zipujem ga u što je mogući manji format.

Pakujem, samim tim – i stari alarm. I ko zna koliko različitih ring-tonova, mrzovolju buđenja od koje sam pokušao da bežim čestim promenama tona.

Brojanje ovaca i ovnova zbog kojih moram da se budim kad mi vreme nije.

Pakujem mnoga čudna budna stanja, u kasni sat.
Ideale, ideje, mrtve petlje.
Izmišljene misli. ("Čuvari donose i odnose.")

Hladne noći, prespavane sa kapuljačom na glavi, jer je stanarina bila polovina plate. Posteljina prana na ruke ili nošena na pranje kod roditelja.

Nepregledne sate čitanja. Prvi susret sa Peljevinom, Četvinom, Erlandom Luom, Mangelom. Novi susret sa Remedios koja se vinula u nebo, Barikovom Jun, prvo čitanje prvi put objavljenih delova Kerouaka.

Jedna žena, ova sa kojom sam i birao ovaj, novi jorgan.

„Zatezanje kreveta“ po načelima VJ/JNA/JA/čega god, nikada zaboravljeno.
Kupovina veš-mašine i isterivanje straha od zime preteranim grejanjem.

Okean muzike, sa ili bez slušalica - prvi, drugi plejer, onda iPod, plutanje, ronjenje, davljenje, vraćanje na obalu, na najvišim talasima. Otkrivanje sistema akorda koji potpuno odgovara i genotipu i fenotipu.

Promene koju su te muzike donosile.
"First I'm gonna make it, than I'm gonna break till it falls apart."

Filmovi "sa kolena", dok ih laptop greje u zimske sate.

Jedna mačka.
Druga mačka.

Pripreme za putovanja, putne groznice, putne povratke, snoviđenja o Kubi, snove o Siciliji, grčkim ostrvčićima, snove posle Normandije, Pariza, hladnog Praga, radost spavanja u sopstvenoj posteljini nakon službenih puteva, radost čiste kose, "toplo je na jastuku, u polusnu."

Snovi o sopstvenom krevetu, ne podstanarskom.

Snovi koje nisam razumeo, ali sam zapisao iako sam znao da M. neće da ih otključava.

Pakujem i oblepljujem trakom nekoliko izbornih noći, jedan uspeli atentat, psovanje govnara zbog toga, mnoge nesanice koje su došle posle, mnoge nesanice koje će tek doći.

Radost novog posla, lakše ustajanje.

Radost buđenja subotom prepodne, kada si dovoljno daleko od petka i bezbedno udaljen od ponedeljka ujutro.
Kad ugledaš jutro koje je tvoje, ima oblik tvog sna.

Gledanje fotografija iz pre-digitalne ere.
I osoba koje su se motale po nekim pra-bivšim jorganima.
I osoba sa kojima su se one motale.
I gledanje tih istih osoba na ekranu televizora, češće je gorko nego slatko.
Život piše romane i pravi malu decu, što bi rekao v.d. kuma.

I finale u basketu protiv Amera. Drugo poluvreme Liverpul-Milan, od 0:3 do Kupa u rukama Stivena Džerarda.
"Kakav je to retern bio"...

Filmovi sa velikog ekrana, mešanje filma i sna u umornim danima.
Filmovi čiji kraj nikada nisam pogledao, sećanje na Vendersovu izjavu da voli filmove uz koje se lepo zaspe, koju sam često vežbao na njegovim novijim filmovima. Ipak, široko otvorenih očiju na "Do kraja sveta".

Mislim da je Neruda zapisao "Volim te kao stare cipele", možda i grešim.

Pakujem staro, radujem se snovima i danima koji će doći.

Do,
Re,
Mi spavamo.