Saturday, 10 May 2008

Svako to razume ako hoće (S.T.R.A.H.)



Prve noći izborne tišine pred predsedničke izbore 20. decembra 1992. na talasima Radio Pingvina emitovana je prva “narodna” pesma na frekvenciji 90.9 mHz od osnivanja radija. Nenad Kuzmić - Kuzma obogatio je u etar sa “Moj Milane, jabuko sa grane” kao (otvoreno) navijanje – protivkandidat Slobodanu Miloševiću bio je Milan “So help me God” Panić – i koliko god sada taj čin delovao naivno, nije bila mala hrabrost učiniti tako nešto na prvoj privatnoj radio stanici u gradu, baš te noći.

Dan pre izbora, 19. decembra, u okviru “Idi mi dođi mi top liste”, Kuzma i Dača kao “staru aktuelnu stvar” puštaju “Vođu” grupe S.T.R.A.H (Svako-to-razume-ako-hoće, bend Žikića i Timofejeva), obradu stare “Pied Piper”, kreirajući do tada nezabeleženu lavinu poziva, čak se i Škrbamaca umorila. Za one koji ne znaju ili se ne sećaju – lista se kreirala glasovima slušalaca. “Vođa” je u jednom danu sakupio cca. 1200 poena, što je ostalo neoboreno sve do kraja emitovanja emisije, 1998.

Šesnaest godina kasnije, mogu da reprodukujem gotovo kompletnu Kuzminu playlistu -
nešto kasnije je zavrteo „Love is in the AirJohn Paul Younga, a zatim i „Sun CityArtists Against Apartheid. Otvorene poruke. Popodne je bilo sunčano i toplo, nada nas još nije napustila. Poslednja pesma u setu bila je, naravno, „I Fought the Law“.

Sve to zajedno, očigledno, nije bilo dovoljno da spase narednih nekoliko godina. Ipak - i dalje verujem u snagu nekih pesama. I verujem da je vredelo čistiti uši u proteklim nedeljama, da bi se u nedelju uveče konačno čula i neka dobra vest.

Evo i "Vođe".




No comments:

Post a Comment