O čitanju, knjigama i sajamskim propustima [emisija]

O "Šta bi bilo da nije bilo" Sajma knjiga, 
4% mladih koji čitaju u slobodno vreme i 
28% odraslih kojima je omiljeni žanr - "ljubavni roman"... 

O knjigama koje bi vredelo pročitati i posedovati, bez obzira na to da li ćete ih kupiti na "velikom" Sajmu ili alternativnom koji će biti održan u "Beopolisu":

Andreas Neuman ("Razgovori sa sobom")
Džek Keruak (reizdanje "Na putu", što je prilika da malo slušamo Džeka kako čita)
Ivica Prtenjača ("Brdo")
Karl Uve Knausgor ("Moja borba", ponovo)
+ 
još knjiga koje preporučujem za čitanje, kupovinu i trajno posedovanje.

(Knjiga Borivoja Petkovića >> "Život sa čarobnjakom" koju pominjem u emisiji može se naručiti ovde >>)

Specijalni gost - Bojan Marjanović, autor zbirke "Politika pornografija poezija" čita
opaku pesmu za Skarlet Johanson.

(Odmah posle njega će Skarlet zapevati, ali Bojan još uvek ne zna da će se sresti sa njom u emisiji, čudo je šta montaža može da udesi u životu :)

Tu su i 
Neca Falk zbog jeftinih romana,
Van Morrison, 
Tom Waits, 
Echo and the Bunnymen,
First Aid Kit, 
R.E.M, 
Leonard Cohen
Patti Smith i 
Junius Meyvant.

.

Gledaj iznutra [slow-down playlista]

Fotografija >> Aleksandra 

Kada sam bio manji 

mrak je bio znak - 

da je vreme za spavanje.

“Neću da spavam!”

“Dobro, ne moraš da spavaš. Samo malo gledaj iznutra.”

I onda zažmuriš.

I, pored ostalog, maštaš kako ćeš da imaš svu muziku.

Na klik vas čekaju dva sata muzike za

gledanje iznutra,

sanjarenje,

lečenje svakodnevnih ožiljaka,

čitanje, ali ne Mreže već knjige,

unutrašnju emigraciju,

može i dremanje, 

ne morate čekati mrak.

Ukoliko između snimaka čujete ženske glasove kako recituju Pabla Nerudu, 
ne brinite, 
to je stvarno.

Ukoliko odete na onu stranu, 
nekoliko pesama pred kraj liste će vas lagano vratiti natrag.

Med za uši:

Kate Bush, Branka Parlić/Philip Glass, Tigran Hamasyan, Erih Satie, Rex Ilusivii, Martin Duffy, Nils Frahm, John Lemke, Ólafur Arnalds & Nils Frahm, Laurie Anderson, Max Richter, Ludovico Einaudi, Miranda Richardson/Pablo Neruda, Vladimir Cosma, Chris Walla, Brian Eno, Olan Mill, Valeri Polyansky/USSR Ministry of Culture Chamber Choir, Masayoshi Fujita, Glenn Close/Pablo Neruda, Bohren & Der Club of Gore, Rain Tree Crow, David Sylvian & Ingrid Shavez, Haiku Salut, Branko - The Clerk, Elizabeth Fraser.

Treća "Dizalica" [mix]

Treća "Dizalica" je napravljena od pesama koje bi trebalo da vam razvuku lice, pokrenu stopala i tako učine čekanje grejne sezone podnošljivim.
Pop, fank, brazil, groovy-svašta-nešto, ima alternative, ima i hitova!

... Earth Wind and Fire, 
Suba, 
Santigold, 
Magic Drum Orchestra, 
Happy Mondays, 
The Farm,
novi New Order, 
'lektrična eklektika...

.

Prethodne Dizalice čekaju 

I ovde >> i 

II ovde >>

.

Šta nam radi muzika? (planirajte: nedelja, TEDxZemunED)

Teaser za predavanje :) (Sony commercial)

.
Darvin na jednom mestu stvaranje i slušanje muzike smatra “tajanstvenim darom” ljudske vrste.

Stiven Pinker na drugom mestu tvrdi da nestanak muzike ne bi promenio naš način života.

Ukoliko je zaista tako – zašto postoje himne?

Čemu služe vojni orkestri?

Zašto The Rolling Stones dobijaju fascinantne količine novca za korišćenje pesama koje su stvorili?

I kako nam pažljivo slušanje muzike može otkriti da stvari uopšte nisu onakvim kakve izgledaju?

To su neke od teme kojima ću se baviti u priči "Šta nam radi muzika?"

U nedelju, 11. oktobra od 11 časova očekuje vas petnaest predavača u okviru četrnaest prezentacija ovogodišnje TEDxZemunED konferencije.

“Šta nam radi muzika” je jedna od njih.

Više o predavačima ovogodišne konferencije možete pronaći ovde >>

Agenda, odnosno raspored vas očekuje ovde >>

Ukoliko ne budete bili u sali – ne brinite – organizatori su obezbedili live streaming, za koji je potrebno prijaviti se na ovom linku >>

Odmorite do nedelje oči, 
prijavite se za streaming, 
očistite uši :),
i pripremite se za ideje i priče koje menjaju svet.

.

Sedma Petkovača: dobro odležala [emisija]

Sedma Petkovača je morala da odleži neko vreme. 

Fermentacija je trajala, bilo je i malo prelivanja iz foldera u folder; trebalo je vremena sastojcima sa Kariba, iz Brazila, zapadne obale, američke pustinje, Egipta i Jamajke da se slegnu - ali će zato ova petkovača trajati i nešto duže. 

Bo Didley, 
Robert Mitchum, 
The Beach Boys, 
Chuck Berry, 
Ry Cooder, 
Jorge Ben, 
Senor Coconut, 
Manu Di Bango, 
Jimmy Cliff,
još petnaestak pesama,
priča o kalifornijskim koktelima,
šest faza projekta iz jednog nemačkog instituta,
i suštinski važni citati iz epizode "Okretne igre" serijala "Grlom u jagode" - 
to su sastojci današnje Petkovače.

Idemo zvukom gde mnogi neće ni klikom.

Tri,
četir'
sad!

.

2015: najbolje iz 3/4 [preslušavanje]

Da podsetim: naučno je dokazano da nova muzika prija našim glavama - odnosno da novi zvuci izazivaju drugačije reakcije od onih koje se događaju kada poznatu pesmu slušamo iznova.

Ovde ima pesama koje zahtevaju punu pažnju i zato bi možda bilo sjajno da prekineš da radiš to što radiš i pustiš glavu da uživa: u 130 minuta naređano je ono što je bilo dobro ovog leta - tačnije - ono što je došlo do mojih ušiju u protekla tri meseca.

Ukoliko mi je nešto promaklo - nadam se da ćeš mi dobaciti link ili dojaviti šta misliš da vredi preslušati.

Najavljivaću i odjavljivaću pesme – dakle nema potrebe da se mašiš miša i proveravaš kako se šta zove i ko to peva.

Trailer-teaser kaže:

Destroyer, The Arcs (Dan Oyerbach iz The Black Keys), Keith Richards, Artan Lili Kurt Vile, Yo La Tengo, Junius Meyvant, Ana Ćurčin, Richard Hawley, FKA Twigs, Jill Scott, Thundercat - čak i Public Enemy.

Trideset i četiri dokaza da ima dobre nove muzike:

Linkovi koje sam obećao u emisiji:

LA Priest >>
FKA Twigs >>
Unknown Mortal Orchestra >>

"Budućnost radija?" ("epistolarni radio-intervju" :)

Ukoliko se autor podcasta Bojan-koji-priča >> i ja ne varamo - ovo je prvi epistolarni digitalni radijski intervju na srpskom u istoriji radija-na-mreži :)

Naša priča o budućnosti i prošlosti radija, omiljenim radijskim emisijama i njihovom nestanku, čitanju knjiga naglas i medijskom magnatu koji nije verovao da će radio postati komercijalni medij - nastajala je nekoliko dana: 
Bojan je vredno snimao i slao pitanja, ja sam vredno snimao i slao odgovore i birao prigodnu muziku.

Tehnologija je čudo.
Bez frekvencije - širimo vibracije :)

Backup-link (ukoliko play ne radi): Budućnost radija? Gost: Nebojša Krivokuća (Prešlicavanje) by Bojan Koji Priča on Mixcloud

Stenogrami ne gore ("Suđenje Josifu Brodskom", knjiga)

"Svi ćete imati karijeru, samo Brodski ima sudbinu."

(Ana Ahmatova)

U novinama "Večernji Lenjingrad" 29. novembra 1963. objavljen je članak "Okololiterarni trut" u kojem je Josif Brodski optužen za društveni parazitizam. Članak je potpisan od strane trojice autora, koji se neće pojaviti na suđenju nekoliko nedelja kasnije. Bez obzira na demantije koje je Brodski izneo u odgovoru redakciji, dokazano podmetanje tuđih stihova kao i krivljenje onih koje je zaista napisao; bez obzira na podršku Dmitrija Šoštakoviča i velikog broja prevodilaca i pisaca - Brodski je u februaru izveden pred sud.
Na osnovu ukaza o "proterivanju besposličara iz Lenjingrada" - sud je Brodskog uputio u udaljeno mesto na prinudni rad, na rok od pet godina.

O suđenju ne bismo znali mnogo da nije bilo Fride Vigdorove, koja je (koncizno i hrabro a uprkos pretnjama sudije i dela publike) zapisivala tok suđenja. 

Stenogram sa suđenja je više od dvadeset i pet godina kružio državom kao samizdat, prekucavan i prepisivan, da bi tek 1988. bio i zvanično objavljen.

Slede izjave svedoka, i dijalog sudije i Brodskog**

Sudija: "A šta ste vi korisno uradili za domovinu?"

Brodski: "Pisao sam pesme. To je moj posao. Ubeđen sam...ja verujem da će to što sam napisao biti u službi ljudi, i to ne samo danas, nego i budućim pokolenjima."

Smirnov (svedok optužbe, načelnik Doma odbrane): "Ja Brodskog lično ne poznajem, ali hoću da kažem: kad bi se svi građani prema akumulaciji materijalnih dobara odnosili kao Brodski, komunizam nam zadugo ne bi stigao."

Logunov (zamenik direktora Ermitaža za ekonomska pitanja): "Brodskog lično ne poznajem. Prvi put sam ga sreo ovde, u sudu. Živeti tako kao što Brodski živi se ne sme."

Denisov (cevopolagač UNR-2o): "Brodskog lično ne poznajem. Čuo sam za njega iz napisa naše štampe. Nastupam kao građanin i predstavnik društva. Posle pročitanog u novinama uznemiren sam zbog delovanja Brodskog."

Nikolajev (penzioner): "Brodskog lično ne poznajem. Hoću da kažem, već tri godine znam za njegov pokvareni uticaj kojim deluje na svoje vršnjake."

Romašova (nastavnica marksizma-lenjinizma u školi koja nosi ime Muhine): "Brodskog lično ne poznajem. No njegova takozvana delatnost mi je poznata."

*

Frida Vigorova i Brodski se više nisu sreli. 
Vigorova je umrla mesec dana pre no što se Brodski vratio iz progonstva iz Norilska (Arhangelska oblast, sever, 5.200 kilometara od Moskve), a Brodski je 1972. "savetovan da napusti" SSSR.

Nekoliko dana pre odlaska, pisao je i tadašnjem Predsedniku SSSR-a, Brežnjevu**

"(...) Pripadam ruskoj književnosti, smatram sebe njenim delom, neodvojivim, i nikakva promena mesta na konačni ishod uticati neće. Jezik - to je stvar mnogo starija, i mnogo važnija nego što je i sama država. Ja pripadam ruskom jeziku, a što se tiče države, s moje tačke gledišta, mera patriotizma jednog pisca upravo je to kako on piše na jeziku naroda s kojim živi, a ne njegove zakletve i busanja na nastupima.

Gorko mi je saznanje da odlazim iz Rusije. Ovde sam se rodio, odrastao, tu sam živeo, i za sve što imam u duši dužan sam Rusiji. Sve ono loše što bi mi sudba donosila, i preko toga, prekrilo bi dobro, i nikada nisam osetio uvredu od Otadžbine. Ne osećam je ni sada.

Dakle, prestajući da budem građanin SSSR-a, ja ne prestajem da budem ruski pesnik. Verujem da ću se vratiti; pesnici se uvek vraćaju: u ploti, ili na papiru. Hoću da verujem i u jedno i u drugo. Ljudi su prerasli onaj stadium kada je u pravu samo jači. Za to na svetu ima previše slabih. Jedina pravda je - dobrota. Uz gnev, zlo i mržnju - pa neka su i od pravednika - niko ne pobeđuje. Svi smo osuđeni na jedno te isto: na smrt! Umreću ja koji pišem ove redove, umrećete Vi, umreće oni koji ih budu čitali. Ostaće naša dela, no, i ona će biti podvrgnuta rušenju. Zato niko ne bi trebalo da smeta drugme da radi svoj posao. Uslovi opstanka previše su teški da bi se još više mrsili. (...)

Molim da mi se da mogućnost da i dalje postojim u ruskoj književnosti, na ruskoj zemlji. Mislim da ni za šta nisam kriv pred svojom Otadžbinom. Naprotiv, mislim da sam u mnogome u pravu. Znam kakav će biti Vaš odgovor na moju molbu ako ga uopšte i bude. 

No, reći ću Vam da, u svakom slučaju, čak ako mom narodu i nije potrebno moje telo, duša moje još će mu se naći." 

*

Vlasti SSSR-a nikada nisu dozvolile povratak Brodskom, čak ni da sahrani roditelje.
Predavao je na Jejlu, Kembridžu i univerzitetu u Mičigenu.
Nobelovu nagradu za književnost dobio je 1991. godine.
Umro je 1996, a sahranjen po sopstvenoj želji u Veneciji. 

U aprilu 2015. godine, na 75-godišnjicu njegovog rođenja, u Norinsku je za javnost otvorena kuća (poznata i kao "soba i po") u kojoj je Brodski živeo tokom progonstva, pod imenom - "Muzej Brodskog".

Muzej je bio otvoren na jedan dan. 
"Jer, pitanje stanara u toj zgradi još nije rešeno", da citiram.

*

Nedavno objavljena - "Suđenje Josifu Brodskom" (izdanje "Akademska knjiga", 2015 >>, kupljena u Beopolisu) nije važna samo zbog stenograma sa suđenja, hrabrog čina Vigdorove, novinskih tekstova i tog pisma Brežnjevu.
Ova knjiga nije samo dokument o cevopolagačima koji predstavljaju društvo u sudskom procesu protiv pesnika.
Ona je zapis o mehanizmima i rečniku koji se koristi 
i danas, 
ovde, 
sada.
.
** - svi citati prekucani su iz navedene knjige.
.