Trominutni test vašeg brenda [#ADBOOKA]

(Inspirisano kratkom pričom Džonatana Safrana Fora, pisano za #ADBOOKA, 2020)

Kada je vaš brend poslednji put iznenadio one koji ga kupuju?

Kada ste mu poslednji put dozvolili da uradi nešto neočekivano, i zašto niste?

Sada oblikujte rečenicu kojom ćete detetu od šest godina prepričati po čemu je vaš brend jedinstven.

Imate petnaest sekundi.

Šta vidite u pogledu tog deteta?

Kada je vaš brend poslednji put izgovorio „volim te”?
Da li se vaš brend obraća onima koji će u svakom zlu naći nešto dobro, ili onima koji se bore za dobro?

Da li poznajete jednu osobu koja je bila spremna da prekrši pravila policijskog časa samo da bi uživala u vašem brendu?

Kako se osećate kada znate da je 36% kupaca prekršilo lojalnost brendu već u prvom talasu krize, i da će više od 73% njih postati verno novootkrivenim brendovima?

Da li se to čuje lepet krila leptirića u stomaku zato što je pred vama nova šansa ili se čuje lepet krila ptica grabljivica jer vreba opasnost?

(𝐾𝑎𝑑 𝑠𝑚𝑜 𝑘𝑜𝑑 𝑝𝑡𝑖𝑐𝑎, 𝑘𝑎𝑑𝑎 𝑠𝑡𝑒 𝑝𝑜𝑠𝑙𝑒𝑑𝑛𝑗𝑖 𝑝𝑢𝑡 𝑧𝑎𝑣𝑖𝑟𝑖𝑙𝑖 𝑢 „𝐶𝑟𝑛𝑜𝑔 𝑙𝑎𝑏𝑢𝑑𝑎” 𝑁. 𝑁. 𝑇𝑎𝑙𝑒𝑏𝑎 𝑖𝑙𝑖 „𝐺𝑎𝑙𝑒𝑏𝑎 𝐷𝑧̌𝑜𝑛𝑎𝑡𝑎𝑛𝑎 𝐿𝑖𝑣𝑖𝑛𝑔𝑠𝑡𝑜𝑛𝑎” 𝑅. 𝐵𝑎ℎ𝑎?)

Kako ćete ponovo zadobiti naklonost osobe koja se zaljubila u konkurentski brend, i potom se odselila?

Da li zaista verujete da je toj osobi važno da prepozna tipografiju ili znate da tipografija ima značajniju, drugu ulogu?

Sada se odmorite petnaest sekundi.

Znate li da se među 20 globalno najgledanijih filmova 2018. godine nalazi 75% novih verzija starih priča, ili nastavci poznatih priča?

Znate li da je najpoznatiji slogan svih vremena parafraza poslednjih reči osuđenog na električnu stolicu?

Da li znate da je najstariji sačuvani dokaz ambijentalnog brendinga star tačno 2.100 godina?

Da li ste konačno prihvatili da se ideje nalaze svuda oko nas i da su neke teme večne?

Kako bi se vaš brend oglašavao da nema struje?

Koju pesmu bi vaš brend zapevao u poslednja tri minuta 2020. godine?

Da li je to durska ili molska pesma?

Sada kada znate koja je to pesma, ko bi mogao da je otpeva bolje od vas?

Želite više vremena za razmišljanje?

𝐽𝑢𝑠𝑡 𝑑𝑜 𝑖𝑡.

*Inspirisano kratkom pričom Džonatana Safrana Fora.

Kurt Vonegat: "Čovek bez zemlje" (fragment)

"Evo lekcije iz kreativnog pisanja.

Prvo pravilo: nemojte koristiti tačku i zarez. Oni su transvestitski hermafroditi koji ne predstavljaju ama baš ništa. Jedino što pokazuju da ste išli na koledž.

Jasno mi je da se neki od vas grdno premišljaju ne bi li dokučili da li se šalim. Zato ću vam od sada uvek reći kada se budem šalio.

Na primer: pristupite Nacionalnoj gardi ili marincima i tamo propovedajte demokratiju. Šalim se.
Upravo će nas napasti Alkaida. Mašite zastavama ako ih imate. Od toga se, izgleda, uvek prepadnu. Šalim se.

Ako zaista hoćete da povredite svoje roditelje, ali nemate petlju da budete homoseksualac, najmanje što možete da učinite jeste da se otisnete u umetničke vode. Ne šalim se.
Od umetnosti se ne da živeti.
Umetnost je veoma human način da život postane podnošljiviji. Baveći se nekom umetnošću, ma koliko dobro ili loše, duša će vam, za boga miloga, uznapredovati.
Pevajte pod tušem. Igrajte uz radio. Pričajte priče. Napišite prijatelju pesmu, makar bila nikakva. Trudite se koliko god možete. I bićete neizmerno nagrađeni.
Stvorićete nešto."

("Čovek bez zemlje", 2005, izdanje "Geopotika", preveo Raša Sekulović)

Karl Segan, jedan uvid u budućnost

(Iz knjige "Svijet progonjen demonima", napisano 1996, prevod Rajka Rusan)

"Naslućujem jednu Ameriku u vrijeme mojih unuka ili praunuka - kada će se ekonomija SAD sastojati od davanja usluga i informacija; kada će gotovo sve proizvođačke industrije biti premještene u druge zemlje; kada će zastrašujuće moćna tehnologija biti u rukama malog broja ljudi, a nitko tko zastupa javni interes neće je biti u stanju shvatiti; kada će ljudi izgubiti sposobnost da provedu svoje ciljeve ili da kompetentno prozivaju one na vlasti; kada više nećemo, stežući svoje kristale i nervozno konzultirajući horoskope, s vlastitim kritičkim sposobnostima u opadanju, biti u stanju razlikovati između onoga što nam se sviđa i što je istina, i kada ćemo kliziti, bez da to opažamo, natrag u praznovjerje i mrak.

(...)   Stvorili smo globalnu civilizaciju u kojoj ključni elementi - transport, komunikacije, sve druge industrije; poljoprivreda, medicina, obrazovanje, zabava, zaštita okoliša; čak i glavna demokratska institucija glasovanja - duboko ovise o znanosti i tehnologiji.

Isto tako, sredili smo stvari tako da gotovo nitko ne razumije znanost i tehnologiju. To je recept za katastrofu. Možda ćemo neko vrijeme moći s time izlaziti na kraj, ali prije ili kasnije ova zapaljiva mješavina neznanja i moći eksplodirat će nam ravno u lice."