Najbolje iz drugog frtalja 2016: 2/4 [emisija]

Toliko je događaja koji postaju važni zahvaljujući pesmi koja je bila njegov sastavni deo.

Toliko je pesama po kojima pamtiš godišnja doba ili godine - iako su se neke pojavile mnogo ranije, čak i pre tvog rođenja - ali su te pronašle u prostoru i vremenu. Ili su pronašle mesto i vreme, poput one koju ću pustiti na kraju, zato što je ona postala himna jednog važnog protesta.

Evo tridesetak pesama (dobro, trideset i sedam) meni najdražih pesama iz drugog frtalja 2016.
Po njima ćeš, možda, pamtiti proleće 2016.
Ili leto koje počinje.
Ili ćeš ih spakovati i poneti sa sobom, čekajući da svaka od njih pronađe pravo mesto u srcu i vremenu.

I ovoga puta – naj naj naj najdraže i najlepše pesme ostavio sam za drugu polovinu ove emisije.

Michael Kiwanuka; Sturgill Simpson; Laura Mvula; Gregory Porter; Erin Costello; Straight Mickey & The Boyz; Artan Lili; Paul Simon; ABC (da, onaj bend iz osamdesetih), Neko Case, KD Lang & Laura Veirs; Ben Watt; Peter, Bjorn & John; Karl Blau, Horkestar + još nekoliko bendova koji su ti možda promakli ispod radara.
Žanrovi, očigledno, nisu važni.

Oko dva i po sata probrane nove muzike je pred tobom.
Na tebi je da načuljiš uši i 
klikneš na ►.

Erlend Lu: "Kraj nama poznatog sveta" [fragment]

"Kako vreme prolazi! I to je Dopler pomislio u šatoru na boru. Minuti, jutra, dani, noći, večeri, vikendi, godišnja doba, godine, svekoliko minulo vreme koje ga je načinilo onim što jeste. Mučna kakofonija nadolazećih jutara i dana, večito novih dana. Godinama se budio i uplašeno gledao oko sebe, još bunovan, polako shvatajući gde je, ko je, i iznenada bi se setio koliko je briljantan i osetio kao ljudina. Skočio bi i prionuo. Pun energije i optimizma. Ali samo dok se ne zapita šta se zapravo događa. Čim bi se zaustavio i porazmislio, čim bi pogledao naniže i shvatio da se popeo više nego što se u stvari usuđuje, ščepala bi ga panika. Tako je bilo. Tako to ide. Ponekad. Pomislio je na boru. Ponekad mu je nedostajao uredni haos iz godina pre odlaska u šumu, kad je sve naizgled bilo super i kada je miliso da je na pravom putu i da je sve kako treba. Vreme je registrovao samo kao intervale između obaveza i događaja. Sedmica je predstavljala minute i sate između takosa za večeru petkom, godina je bila interval između svakog puta kada je trebalo spustiti pogled kako ga ne bi izabrali za predstavnika roditelja odeljenske zajednice ili roditeljskog saveta. Dani su izgubili imena, godine, brojeve. Misli su dolazile i odlazile, bez reda, polako, na način s kojim je mogao da se nosi. Ako mu nešto padne na pamet, bavio se time dok ne ode samo od sebe. Nekad je radio kako treba. Nekad je grešio. Jednom je, na primer, popio malo urina. Tome se, začudo, stalno vraćao u mislima. Tom prekoračenju. Kao mlad student uzeo je flašu od pola litra ostavljenu na stepeništu nekog kluba. Otpio je gutljaj i shvatio da je to urin. Ukusa se nije dobro sećao. Bio je to ukus kao i ostali. Ali osvešćenje je bilo naglo i ponižavajuće. Šamar u lice. Kao da ga je ukorio stariji brat.
Niko ne ostavlja netaknutu flašu od pola litra na stepeništu. 
Svet nije takav."

(Erlend Lu, "Kraj nama poznatog sveta", Str. 50-51, Geopoetika 2016, s norveškog preveo Radoš Kosović.
Više na sajtu Geopoetike >>)

*

Ukratko:

• Kraj sage o Andreasu Dopleru. 
• Najbolja knjiga koju je Erlend Lu do sada napisao.

Noćurak #15: Srce

Srce se na nekoliko sati pretvorilo u Džindžera Bejkera -  

pam-pa-pa-pa-pam-pa-pam-pam - paaaaam-paaaam, 

njegova džez faza, sinkopa na sinkopu, a ja sam, nakačen na aparate razmišljao za šta i zašto sam to srce previše 
trošio, 
pozajmljivao, 
delio, 
skupljao,
zlostavljao,
zaustavljao, 
puštao, 
davao - 
i da li je to bilo pogrešno?

Tačan odgovor... ili ne postoji ili je put do njega duži nego što se može preći za nekoliko dana potpunog mirovanja.

Ovaj Noćurak čine pesme o srcu, njegovom smirivanju, ranjavanju i davanju – i trenucima kada je vreme da se srce ili preda ili pripazi.

Ali, ko još zna kada je - vreme?

Uzgred, kažu da je Noćurak dobar za srce.

U ovoj epizodi sviraju i pevaju:
The Magnetic Fields, R.E.M, Beck, Everything But the Girl, Sakamoto & David Sylvian & Shavez, Feist, James Blake, Air, Marissa Nadler, Dee Dee Bridgewater, Melody Gardot, Paul Simon, Bob Dylan, Peter Gabriel obrađuje Lou Reeda, Susheela Raman - obrađuje Joy Division... Tu su i Neil Young i Bill Fay 
... + odlomci iz knjiga Paola Sorentina i Nila Janga.

Tomas Bernhard: "Državna istorija"

"Jedan predsednik države u Srednjoj Evropi, u kojoj danas predsednici u svakom trenutku strahuju za svoj život, i to s pravom, otkrio je svom bliskom saradniku plan na koji je utrošio stotine besanih noći, a koji bi predsedniku države omogućio da svoju državu, koju je dosledno vodio u propast kao i svi drugi predsednici država u Srednjoj Evropi, ostavi na cedilu preko noći, i odnese veliko bogatstvo koje bi mu omogućilo, bez obzira koliko će još dugo poživeti, siguran i luksuzan život u nekoj drugoj zemlji koja bi bila pogodna za to. 

Nameravao je da u najkraćem roku sprovede svoj plan, ali bilo je neophodno da njegov bliski saradnik sačuva to u potpunoj tajnosti. Bliski saradnik, koji je već decenijama uživao poverenje predsednika države, obećao je predsedniku države da će o tome ćutati, a predsednik države ja zauzvrat obećao svom bliskom saradniku veliko bogatstvo, koje će mu omogućiti da, kao i on, predsednik države, posle uspešnog bekstva živi do kraja života bezbrižnim i zaista luksuznim životom. 

Od dogovora predsednika države i njegovog bliskog saradnika nije prošlo ni dva minuta, a bliski saradnik je već rešio da čitavu stvar pojednostavi, pa je vešto izvedenim pucnjem u potiljak ubio predsednika države, a onda i samog sebe proglasio predsednikom države. Smesta je likvidirao sve pristalice svog prethodnika i uzora, a onoga ko je pobio najveći broj pristalica njegovog prethodnika i uzora proglasio je svojim bliskim saradnikom. Kako je sada već poznavao prasliku državne istorije, čekao je, po prirodi stvari, samo još najpovoljniju priliku da se reši svog saradnika pre nego što ga ovaj likvidira.
Ali bio je suviše spor."

(Tomas Bernhard, "Imitator glasova", str. 103, 
izdavač LOM, 2015, prevod Sanja Karanović)

Radio Dan: snimak iz "Zaokreta" (24/05/2016)

Ivan je bio sjajan domaćin i vodio je razgovor tako da smo u 90 minuta uspeli da pričamo o radiju, Mreži, knjigama, filmovima, Subi... i kako su mi svojevremeno usred emisije zalepili tortu u lice - a stigli smo da zavrtimo i The Farm, Straight Mickey & the Boyz, Los Fabulossos Cadillacs, Arcade Fire i Veliki prezir... i to po izboru publike :)

Ko je propustio u utorak "Radio dan" u Zaokretu - evo snimka!

Vežbajte stopala, glasove i kuraž :) [muzika za 25/05/2015]

Sa stranice "Ne davimo Beograd" >>

Pedeset minuta muzike za trening stopala, glasnih žica i kuraži.

Ako ti je problem moguća kiša - nismo valjda od šećera?
Ako nema takvih problema - vidimo se sutra u 18 časova.

Uz poslednju pesmu u miksu može da se hoda do slobode i natrag po one koji kasne.

Playlista za vežbanje:
Chuck D, James Brown, Sly & The Family Stone, Monophonics, Public Enemy... & Philadelphia International AllStars - "Let's Clean Up the Ghetto".

(Dan Mladosti, eeeeej!)

Baka Dobrila (1926-2016)

Iako je poticala iz ugledne i izuzetno bogate sarajevske porodice - sa četrnaest godina postaje jedan od Valterovih kurira.

Odlazi u rat, zajedno sa starijom braćom.

Igmanski marš je preživela zahvaljujući čudu i dobroti komšije, Sarajlije.

Po završetku rata su se i ona i braća odrekli kompletne imovine u Sarajevu i raselili po različitim delovima Jugoslavije. 
Od njih najbolje pamtim Slobodana, koji je plovio na 'Galebu', godinama, ali često boravio i u Beogradu.


Na fotografiji iz maja 1945 je vidimo sa titovkom i širokim osmehom na licu. 

Po završetku rata Dobrila odbija 'Partizansku spomenicu' 

(Nisam zbog toga išla u rat.)

Prvo dete joj umire od meningitisa.

U tridesetoj je ostala bez drugog muža, Milenka Milovanova, kojeg Sovjeti ubijaju u 
ambasadi Jugoslavije, za vreme revolucije 1956. 

Od odštete koju je nakon dosta ubeđivanja prihvatila od strane SSSR-a kupila je klavir za kojim je svirala moja majka.

U četrdeset i četvrtoj je postala baka prvi put.

Nakon trećeg razvoda, odbila je poslednjeg prosca, diplomatu koji se spremao za službu u Africi. 
Želela je da "uživa u unucima".

Otkrivala mi je važnost knjiga, lepog vaspitanja ('hvala lepa' posle svake vožnje vozićem na Kalemegdanu, posle svake kugle sladoleda na uglu Kneza i tadašnje ulice Sedmog jula) i šta je hrabrost i neodustajanje.

(Uspela je da mi obezbedi i potpis Desanke Maksimović u "pionirskoj knjižici".)

Dobrila Živanović-Tomić je doživela 90 godina.
Ispratile su je tri ćerke, petoro unučadi i jedno praunuče.

Kakav život.

Hvala ti,
na svemu.

Noćurak o vremenu koje (mislimo da) imamo :: playlist

Filmu "Le tout nouveau testament" postavlja jedno od najvažnijih pitanja: kako bismo se ponašali kada bismo znali tačan dan i čas sopstvene smrti, odnosno – koliko nam je vremena ostalo?
Tu je i pitanje da li bismo bili drugačiji kada bismo znali koliko vremena imaju oni koji su nam važni.

Stabljika ovog Noćurka su pesme o vremenu. Neki cvetovi su pesme o ljubavi, neki listovi su pesme o smrti. 

Pevaju ih:

The The, Chris Eckman & Carla Thorgennson (The Walkabouts), R.E.M, Patti & Fred Smith, Laurie Anderson & Lou Reed, Bob Dylan, Richard Hawley, David Bowie, Damien Jurado, Ben Howard, Nick Drake, Sufjan Stevens, Brian Eno, Tori Amos, Joanna Newsom... i The Muppet Show, obrađuju pesmu koju je davno napisao Jim Croce.

Možda ti neko od njih pruži odgovor na pitanje šta možeš i moraš da promeniš, dok vremena još uvek ima.

Za prvi rođendan radio-stranice: pesme o radiju! :)

Prvo čuješ... vatromet!

Gledaš kroz prozor i tražiš pogledom - ali vatrometa, naravno, nema.

Ovo je još uvek mala radio-stRanica, koja nema dovoljno budžeta da finansira vatromet za prvi rođendan.
Ali to što čuješ ti je dovoljno - da vatromet, zapravo - vidiš.
To je radio.
Zvuk izaziva slike u glavi.
Maštarije.

*

Pesme o radiju pevaju:
David Bowie, Van Morrison, Neil Young, Ray LaMontagne, Velvet Underground, Suede, Stereophonics, Air, Kraftwerk, Esperanza Spalding, Roxy Music, The Doors, Tom Petty, tu je i nekoliko priča o pesmama i iz arhive spasena špica radio-emisije koja mi je svojevremeno otkrila da se muzički kosmos neprekidno širi.

Hvala za dosadašnjih 35.000 preslušavanja i klikova na "►" :)

Za glasno pevanje tokom izborne tišine :: playlista

Koalicija sedamnaest pesama za sviranje vazdušnih gitara, udaranje glavom o zid, skakanje po stanu, po ličnoj istoriji ili budućnosti.

Među njima je barem jedna uz koju ćeš pevati glasno.

A kada više glasova peva zajedno - bolje se i dalje čuje.

Pošto je izborna tišina, u ovom miksu nema priče.

Ionako ne znam šta bih vam rekao uz ove čekiće-rifove, štroku, reverbe, bubnjeve, basove, obojene programe, kosmossrbiju, godine u vetru, Koleta koji viče "Da!" i dragu omladinu koja je napravila super hommage Milanu Mladenoviću.

*Fotografisano 2007. godine, tokom obeležavanja desetogodišnjice protesta protiv izborne krađe iz 1996/7. 

Ispis "Memory lost!" na pokvarenom digitalnom satu, u gornjem delu fotografije primetio sam tek nekoliko dana nakon fotografisanja. 
I sve je dobilo novo značenje, čak i "Parfimerija".

Monti Pajton uživo u Srbiji! (i kako sam prestao da se smejem)

"Ministarstvo ludog hoda", vajar Mića Stajčić, 2012, Beograd.

.
“

Vjerojatno je to humor koji mi ne možemo shvatiti 
i prihvatiti kao nešto smiješno.”

(Najava prvog emitovanja "Letećeg cirkusa Montija Pajtona" u Jugoslaviji, 

Časopis “Studio”, Zagreb, 1971. >>)

"Krutost je komična - smeh je korektiv." 
(Anri Bergson)

Mogli bismo se smejati citatu iz magazina iz sedamdesetih i teoretisati kako u ono vreme ta vrsta humora nije bila lako razumljiva – no sticajem okolnosti i gotovo pedeset godina kasnije, otkrivam da mi je - iz godine u godinu - Monty Python sve manje smešan.
Možda zato što živim u Srbiji.
Vremenom (nevremenom) Pajton-skečevi postali su ozbiljna stvar.
Neki od njih – čak i surova proročanstva o budućnosti.
Nama su ti njihovi skečevi - svaki dan. 

Čudesan je obrt u kojem smo se prvi suprevodilac i adaptator "Letećeg cirkusa Monti Pajtona" iz 1971, osoba citirana na početku ovog teksta i ja našli na istoj strani, a iz različitih razloga. 

Pretpostaviću da njoj ništa tu nije bilo smešno zato što su Pajtonovci smeh zaista koristili kao korektiv, odnosno "socijalnu sankciju" protiv krutosti, rigidnosti društva i tada dominantne vrste ponašanja (citiranog Bergsona Kliz često koristi u intervjuima)

Meni, pak, verovatno više nije smešno zato što je ono što je ismevano u međuvremenu prevazišlo komediju, zatim i tragikomediju, te u nekim slučajevima postalo i tragedija u kojoj je glavni usud nas koji se nalazimo u tim pričama - to što smo ovde.

Radi daljeg razvoja skice - evo nekoliko Pajton skečeva koji, uklanjanjem pojedinih umetničkih detalja - poput kostima ili scenografije (ili divna preterivanja u izrazu) - jesu vesti iz Srbije, danas.

"Flats Built By Hipnosis" ili o Beogradu na vodi.

"Face the Press" ili o političkim intervjuima. 

(Ključni citat): "In your plan, 'A Better Britain For Us', you claimed that you would build 88,000 million billion houses a year in the Greater London area alone. In fact, you've built only three in the last fifteen years. Are you a bit disappointed with this result?"

"How to do it" – koji zapravo najviše liči na Srbiju (i naše medije) danas. 

"People's Front of Judea"/Life of Brian ili o opoziciji.



"Blackmail" ili o tabloidima. (obrisan klip sa YT)...

"Black Knight" ili o spoljnoj politici Srbije.
Mi smo taj u crnom.



"Knights that say "NI" ili o čuvarima ideje da Kosovo NIje nezavisno.



Onaj sa kandidovanjem Hitlera na izborima u Engleskoj, kao i "Election Night Special" u kojoj Silly Party pobeđuje ostavljam za drugu priliku.

P.S.

(Nakon uvida u način na koji su članovi grupe Monti Pajton pisali i kreirali kalambure (Knjiga "Monti Pajton govori" (izd: Plato) i serijal "Monty Python: Almost the Truth") možemo zamisliti scenu: neko iz grupe donosi na radni sastanak tekstove za novu turneju Pajtonovaca po svetu - naslove i vesti iz Srbije kao ideje, ali ostatak grupe odbija te ideje kao preterane ili neprihvatljivo burleskne) 

- Džone, pogledaj ove tekstove...
- Good lord! Kad smo ovo smislili? Ko je ovo pisao? Čep, dok se lečio od alkoholizma? Teri, ti si? Erik?
- Džone, ovo su isečci iz novina... iz jedne države u Evropi...
- Well, well, well... Bolji su od nas! Bastards! Onda nema svrhe da i tamo gostujemo. Njima ovo uopšte neće biti smešno. 

I stvarno, nije smešno.

Noćurak, herbarijumski primerak :: 80's

Iako je prognoza najavljivala kišni vikend - roditelji su odlazili petkom popodne na plac, ranč, vikendicu, gdegod – a gramofon, kasetofon, zvučnici, stan i noć – bili su samo tvoji.

Ovaj Noćurak ispao je iz herbarijuma i miriše na pesme iz osamdesetih: 
Simple Minds, 
The Stranglers, 
The Cure, 
Echo & The Bunnymen,
preko The Bolshoi, Icehouse i jedne neočekivane obrade koju je uradio Nick Cave, 
sve do Depeche Mode, Tuxedomoon, The Sisters of Mercy i Dali's Car.
Između njih: Peter Gabriel & Laurie Anderson, Bryan Ferry, Yello, Yazoo & Kraftwerk.
Šta su "guilty pleasures" – otkriće ti narednih 150 minuta. 
Sa bezbedne udaljenosti od toliko godina - sada je sasvim prihvatljivo miksovati pesme sa ploča koje u ono vreme nisi želeo da držiš na istoj polici.  
(Ukoliko ovo slušaš sedeći u ramu prozora televizorke u bloku 28, na pravom si mestu.)

Kućni Noćurak :: Songs about Home [playlist]

Od toplog proleća ovaj Noćurak je procvetao ranije – i iako većina ovih pesama u sebi ima reč "dom", odnosno "home" – procvetao je čudnim cvetovima. Jer nekome je kuća stena na obali Jonskog mora sa koje se gleda u – ništa, neko bi se naselio na one ostvrčiće iz Sandrarove pesme, meni je to trenutno mesto sa kojeg gledam na Beograd kako ćuti i spava dok Noćurak raste, a kuća je i - zagrljaj u kojem je sve kako treba.

Ove pesme su vrata ka mestima na kojima će ti biti dobro.

... Liam Neeson, The Pogues, Van Morrison, Michael Kiwanuka, Dan Auerbach, Tom Waits, Tom Petty, Feist & Timber Timbre, Pink Floyd, Destroyer, The Cure, uspeo sam i jedan stari Depeche Mode snimak da ušuškam u sve to, Nick Cave, Kings of Convenience, R.E.M, Teenage Funclub, The Cinematic Orchestra...

"Dvominutni test ličnosti" (Džonatan Safran For)

Koje je najpristojnije delo koje ste zamalo učinili?

Da li je vaš strah od nesanice jači od straha koji izaziva ono što vas je probudilo?

Da li je uzgajanje bonsaija okrutno?

Da li volite to što volite ili samo volite to osećanje?

Pomislite na najranije sećanje: da li posmatrate tadašnjim očima ili posmatrate sebe tada?

Šta vam je strašnije: što znate da ima ljudi koji urade više s manje talenta, ili što znate da ima ljudi s više talenta?

Da li hodate po pokretnim stazama?

Da li bi uopšte trebalo da bude važno što ste bili svesni da je to što radite pogrešno?

Da li biste menjali stvarnu inteligenciju za predstavu da ste pametniji nego što jeste?

Zašto vam smeta kad neko za susednim stolom priča mobilnim telefonom?

Koliko biste godina života dali za najlepši mesec u svom životu?

Da je moguće, šta biste rekli svom ocu?

Šta vam se brže menja, telo ili um?

Da li je surovo staroj osobi reći prognozu lekara?

Da li ste iz bilo kod razloga ljuti na svoj telefon?

Kad prođete pored izloga, da li pogledate šta je u njemu izloženo, pogledate u svoj odraz, ili uopšte ni ne gledate?

Postoji li nešto za šta biste dali život ako niko nikada ne bi saznao da jeste?

Kad bi neko uspeo da vas ubedi da vas novac neće učiniti ni malčice srećnijim, da li biste i dalje želeli još novca?

Šta je za vas zauvek upropašteno?

Kad bi se obelodanila vaša najveća tajna, da li bi vam bilo oprošteno?

Da li je vaš najbolji prijatelj i najbolja osoba među vašim prijateljima?

Da li je iole okrutno dati psu ime?

Postoji li nešto što biste voleli da priznate?

Znate da se kaže da vam "svrake popiju mozak" i da vas neko "vreba kao kobac", no šta se ono kaže za kukavice?

Zbog čega vas smrt plaši?

Kako se osećate sad kad znate da se kaže da vam neko "podmetne kao kukavica jaje"?

*

(Prekucano iz knjige "Skrati priču (moderna svetska fleš-fikcija)".
Priredio Srđan V. Tešin, Arhipelag, 2015. Prevela Bojana Gajski.)

Marko Nikolić Maare (1980 - 2016)

Upoznali smo se zahvaljujući ovom mestu, ovom blogu. 
Dugo smo razmenjivali misli pre no što smo se prvi put našli za istim stolom.
Sada mi je odvratno žao što smo više reči razmenili preko ekrana nego uživo. 
Uživo je bilo mnogo zabavnije porediti mitologije i sučeljavati stavove. 
Smeh zabeležen na ekranu se, jebi ga, ne čuje.

Kada je znao ili osećao da nisam u pravu ili nisam siguran u ono što tvrdim ili sam prosto nesrećan onim što jeste okolo - nije štedeo ni sebe ni mene da bismo došli do onoga što je tačnije ili zabavnije ili barem zadovoljava očekivanja u tom trenutku. 

Broj ljudi koje znam a sa kojima je vredelo deliti stvari, pričati, slati linkove, razmenjivati poruke ili mailove - jer ćemo iz te konveracije izaći bogatiji - sada je manji. 

Marko je bio izuzetan tip.

Ko je propustio ono što je pisao, prevodio ili delio i dalje stoji na mreži, rasuto na nekoliko adresa: Politiks tejps >>, Popboksu >>, kao Mihailo Đurić na FB >> i još ranije na blogu Nasdvoje >>

Momče, hvala ti na svemu.

Da li je ovo prava pesma za kraj - i to ćemo jednom raspraviti.

Prvi frtalj 2016 :: Najbolje pesme!

Birati najbolje pesme je jednostavno! 

Potrebni su ti internet, čiste uši, nešto mesta u glavi i srcu - i nešto radoznalosti.

Sretneš pesmu prvi put; spaziš je gomili novih koje su se pojavile tokom nedelje ili meseca i ako je nakon prvog susreta ne zaboraviš - to je dobar znak!
Sutradan poželiš da je čuješ ponovo. 

Zatim - još jednom.
Jedne nedelje ujutro se rasaniš u pola sedam i shvatiš da ti odjekuje glavom. 

Pevaš je dok čekaš u redu u prodavnici, ili kreiraš prateće vokala i terce dok čekaš zeleno na semaforu. 

Ubaciš je u folder muzike koja uvek ide sa tobom i onda zajedno prelazite mnogo kilometara, a ona se u shuffle modu pojavljuje i kada treba i kada ne treba. 

Tebi lepo. 

Tako to ide sa pesmama. 

Naročito kada se tek upoznajete. Kada se između vas ispreči konkretan događaj, trenutak ili dan - ona ga obeleži zauvek.

Trideset pesama iz prve četvrtine 2016 + jedna koja je pretekla iz 2015, odnosno koju sam prekasno uspeo da spazim. Recimo da je ovo "lista" > najbolje, najdraže, najzaraznije i one koje sam najčešće slušao ostavljene su za kraj emisije.

Violent Femmes, Carter Tenton, Kula Shaker, Steve Mason, Iggy Pop, Emma Pollock, Chairlift, DIIV, The Chemical Brothers & Beck, The Coral, Matt Corby, Massive Attack, Leon Bridges, Julie Rhodes, Santigold, Damian Jurado, Charles Bradley (kakva obrada "Changes"!), Sivert Hoyem, Underworld, James... 



+ još preporuka za preslušavanje - albumi:

Andrew Weatherall - Convenanza
Cavern Of Anti-Matter - void beats_invocation trex
Esperanza Spalding - Emily's D+Evolution
Jane Siberry - Ulysses' Purse
LNZNDRF - LNZNDRF
Wild Nothing - Life Of Pause
Nonkeen - The Gamble
Paolo Fresu, Richard Galliano & Jan Lundgren - Mare Nostrum II
Prins Thomas - Principe Del Norte
Skylar Gudasz - Oleander
Sonya Kitchell - We Come Apart
Tindersticks - The Waiting Room