Margaret Atvud: "Naš mačak odlazi u raj"

Aleksandra >>

.
Naš mačak se uzneo na nebo. Kako nikada nije voleo visinu, pokušao je zarije kandže u tu nevidljivu zmiju, džinovsku ruku, orla ili štagod da ga je već dizalo u visine, no ne imade sreće.

Kada je stigao u raj, vide da je to jedno prostrano polje.
Mnoštvo malenih, ružičastih stvorenja trčkaralo je tuda, te on isprva pomisli da su to miševi. Zatim ugleda Boga kako sedi na drvetu. Anđeli su se razleteli okolo, lepršajući krilima; gugutali su poput golubova. Povremeno, Bog bi načinio brz pokret svojom velikom, krznastom šapom, ćapio jednoga od njih u letu i skrckao ga među zubima. Na tlu pod drvetom posvuda behu odgrižena anđeoska krila.

Naš mačak učtivo priđe drvetu.
Mjau, reče naš mačak.
Mjau, reče Bog. Zapravo, više je ličilo na riku.
Oduvek sam i mislio da si mačka, ali nisam bio siguran.
U raju se sve razotkriva, reče Bog. U ovom obličju biram da ti se ukažem.
Drago mi je što nisi pas, reče naš mačak. Da li bih mogao da dobijem natrag svoje testise?
Naravno, reče Bog. Tamo su, iza onog žbuna.
Naš mačak je oduvek znao da njegovi testisi moraju biti tu negde. Jednog dana probudio se iz prilično ružnog sna i otkrio da su nestali. Tražio ih je svuda - pod kaučevima, ispod kreveta, u ormanima - a sve to vreme, bili su ovde, u raju!

Otišao je do žbuna i, dakako, tamo ih i našao. Odmah su se vratili na svoje mesto.

Naš mačak beše veoma zadovoljan. Hvala ti, reče Bogu.

Da li bih mogao da ti pomognem da loviš te anđelčiće? reče naš mačak.
Nikada nisi voleo visinu, reče Bog, prućivši se koliko je dug preko jedne grane, na suncu. Zaboravih da kažem, sijalo je sunce.

Istina, reče naš mačak. Nisam. (Najradije bi zaboravio epizodu sa vatrogascem i merdevinama.)

A da lovim neke od ovih miševa?
Nisu to miševi, reče Bog. Ali možeš ih loviti do mile volje. Nemoj baš odmah da ih usmrtiš. Namuči ih.
Misliš, da se igram sa njima? reče naš mačak. Zbog toga sam ranije imao neprilika.
To je pitanje semantike, reče Bog. Ovde zbog toga nećeš imati neprilika.
Naš mačak je odabrao da ignoriše tu primedbu, pošto nije znao šta je to "semantika". Nije želeo da se bruka. Ako nisu miševi, šta su? reče. Tek što je to izgovorio, na jednog već naskoči. Pričvrljio ga je šapom uza zemlju. Stvorenjce se batrgalo, cijučući tankim glasom.

To su duše ljudskih stvorenja koja su na zemlji bila zla, reče Bog, napola sklopivši svoje žućkastozelene oči. A sad, ako nemaš ništa protiv, meni je vreme da odremam.
Pa šta će onda u raju? reče naš mačak.
Naš raj je za njih pakao, reče Bog. Volim ravnotažu u kosmosu.

* * *

(Prekucano iz "Skrati priču" (Moderna svetska fleš fikcija) >>, priredio Srđan V. Tešin; izdavač Arhipelag, 2015. Još ćemo se vraćati ovaj knjizi.)

Noćurak #11 :: Nightporter [playlist]

Studio 2, a.k.a Kuhinja

Možda je pitanje vremena, možda pitanje veštine, možda oba: ali doći će noć kada ću uspeti da napravim Noćurak u kojem će poslednja otpevana reč u jednoj pesmi biti prva u drugoj i taj spoj biće Kičma noći, da se poslužim rečima Karla Segana.

Dok ne dosegnem taj nivo veštine, večeras prvi put iz Studija 2, koji neki u našem malom stanu zovu i kuhinja – Noćurak nastao od pesama u čijem su srcu ili nazivu – noć, mesec, zvezde ili tama.

Noćas će se pod strejom, među ostalima naći i Leonard Cohen, Tom Waits, Gil Scott Heron, J.J. Cale, Credence Clearwater Revival, David Bowie, Bryan Ferry, Suede, Moby & Mark Lanegan, Jamie Woon, Julia Holter, Beck, David Sylvian, Bill Frissel, The Doors, The Heads, kao i Jane Siberry sa tek objavljenog albuma. 

U takvom društvu, nema potrebe da ja mnogo pričam.
(Mogu kišobran da im držim.)
Oni bolje poznaju noć od mene, 

brže će te odvesti do jutra.

09.03.91

Izvor >>

U alternativnoj stvarnosti u noći između osmog i devetog marta pre dvadeset i pet godina – generali su odlučili da neće isterati tenkove na ulice.

U drugoj stvarnosti, odmah pored navedene, generali su odlučili da će to učiniti, ali su tenkisti ostali ukopani nakon naređenja. 

(Odjek šamara koji je komandir u besu opalio tenkisti do sebe nije pokrenuo zvuk brundanja motora. Svi ostaju u stavu mirno.
Niko se ne kreće ka kupoli tenka. )

U trećoj... 
Nije ni važno. 

U svakoj opciji – sve je počelo da se odvija drugim tokom, koji ne mogu, ne umem da sagledam, a to beskorisno teoretisanje ionako ne bi bilo dobro po živce i stomak. 

(I u najoptimističnijim procenama - kao što se mogao pojaviti čovek čiji će napor promeniti stvari na bolje - tako se uvek pojavljuje jedan koji stvari čini još gorim.)

No - u svakoj drugoj opciji tog dana nisu poginula dva čoveka. 

Jedan od njih se vratio kući i stavlja na gramofon ploču omiljenog benda  (*) i naglas peva ovu stvar, 
srećan.

*

U svakoj drugoj opciji - ja od tog dana ne bih živeo sa osećanjem da više nemam domovinu.

Ali to je, sigurno, najmanji od svih belaja koji su usledili i koji traju i dalje.

*

Predizborna lista!

Beograd, 2011.

Mitinzi nam stižu!

Zato što stvarno više nije u redu da u proleće 2016. građani stoje podno bina, zastava, balona i obećanja i slušaju “Čistićete ulice”, “Sloboda-ne” i ostale već izlizane pesme sa kasete koju je neko ukrao iz kamiona sa protesta 1996 - evo predizborne liste pesama i podsećanja na značenja nekih reči koje su se takođe izlizale tokom godina.
I izbora.

Primal Scream,
Munk & James Murphy,
Miki Solus,
Jon Spencer, 
Šarlo Akrobata,
Jarboli, 
Rundek Cargo Trio,
Public Enemy,
Johnny Cash,
Horkestar,
Gile & Prijatelji, 
+
iz "Sinonima i srodnih reči srpskohrvatskoga jezika":
"Izboriti se"
"Glas/povik"
"Pobediti"
"Borba."

A iz knjige Žaka Segele "Izborna groznica" deo o tome za šta se na izborima glasa.

Ukoliko mislite da muzika koja se čuje sa bine nije važna,
onda ništa :)

Kako rade obrade! [emisija]

Foto: Aleksandra >>

Obrade su dokaz da muzika nije samo notni zapis i tekst pesme, već da je važno - a ponekad i važnije - ko i kada poseže za tuđom pesmom i dodaje joj svoje suze, so, biber, ljutu papriku, osmeh ili kontekst. 

The Polyphonic Spree obrađuju Nirvanu, 

Manic Street Preachers > The The,
Ukrainians > The Smiths,
Luna > Guns 'n' Roses,
Tricky > The Cure,
S.T.R.A.H > Crispian St. Petera,
Lorde > The Replacements,
Nik Kejv > Leonarda Koena,
Lea DeLaria > Dejvida Bouvija...

Domaći Noćurak [playlist]

Neke od ovih pesama putuju kroz vreme više od trideset godina.

Neke od njih su nove - i od Beograda do Ljubljane vazdušnom linijom i brzinom zvuka - putovale bi nešto manje od trideset minuta.
Preko mreže - sve to ide mnogo brže!

Negde na tromeđi vremena, zvuka i prostora izdžikljao je ovaj Noćurak.

Nepoznate verzije pesama, nove verzije starih pesama, stare pesme u novim izvođenjima:
Svadbas,
Haustor (redak snimak iz 1986),
Sara Renar,
Rundek (u obradi Šarla),
Patetico (obrađuju Marlija),
Zoran Predin (obrađuje samog sebe),
U pol 9 kod Sabe,
Tea Tulić, 
Katarina II, 
Kanal Tvid,
Veliki Prezir,
Autopark,
Igor Stipac feat. Ozone band,
Jarboli,
Jesenji orkestar,
Luna...
... sve do Beograda koji "diše u noćnoj tišini", na kraju.

Pesme o ljubavi, raskidima, lomljenju srca i ruku, grobljima i donjem vešu [emisija]

Aleksandra i ja, pre dvadeset godina.

Prošle godine smo utvrdili: “ljubavna pesma” je - po definiciji – “tekstualna, muzička ili poetska ekspresija ljubavi između dve osobe”.

Ne čekamo 'Dan zaljubljenih'!

Trideset ljubavnih pesama: ona zbog koje je Džon Pil zaplakao; ona koju Džon Kjuzak pušta u bašti Dajen u filmu “Say Anything”; u jednoj nakon ljubavnog brodoloma on njoj obećava “Before you break my heart - I’ll break your arm”... A tu je i pesma koja je doprinela nastanku ove fotografije gore, na kojoj smo Aleksandra i ja, pre dvadeset godina.

Tek nekoliko pesama na današnjoj listi biće stiskavci, kakvi obično dolikuju tom prazniku zaljubljenih. Biće više treskavaca i zemljotresa – ali i pesama o seksu posle raskida i donjem vešu.

U naredna dva sata razni će pokušati da ti objasne u kakva stanja nas ljubav dovodi: Buzzcocks, Nick Cave, The Cardigans, The Magnetic Fields, Junkhouse, James, John Grant, Kings of Convenience, The Cinematics, Proclaimers i još neki, malo iskusniji od nas.

Dodaci:

O pesmi Alt-J, Gerdi Taro i Robertu Kapi - "Taro" >>

Peter Gabriel - "In Your Eyes" >>

Prošlogodišnja lista, malo drugačija i bez priče >>

Čajanka kraj šljivika (o knjizi “Čaj od šljiva” Lazara Džamića)

“Intelekt je kao voda: nestišljiv i sposoban da nađe pukotine u okamenjenim sistemima, da iscuri. 
Priroda migrativnog intelekta je, takođe, da tumači i fabulira (...) 
Priroda migrativnog intelekta je, takođe, da poredi: stare i nove fikcije, stare i nove kulturne modele, neprestana komparativna fenomenologija svakodnevnice, dekonstrukcija uporednih života. 
Emigracija je jednostavno sjajna književna građa.”

(Lazar Džamić, “Čaj od šljiva”, str. 13 i 14.)

Kada bi na ovim prostorima bili brojniji oni koji imaju dobar osećaj za meru – Srbija, ili -  hajde – region bi sasvim sigurno bio prijatnije mesto za život. Na žalost, takvih je najviše odlazilo sa ovih prostora od 1990, takvi najčešće i sada odlaze - izmoreni crno-belim poimanjem sveta kakvo se ovde i dalje forsira.

Lazar Džamić je jedan od takvih tipova.

Na sreću nas koji smo voleli da čitamo njegove tekstove još devedesetih (poput kolumne “Advertising pAge” u “Našoj borbi”, izuzetna!) – Lazar nije prestao da promišlja (dobro, analizira) i piše o svetu oko sebe ni nakon selidbe u London. Štaviše – stegao je petlju i upustio se u uporednu analizu nas i njih – običaja, artikulacije, jezika, majstora, kalambura, jela, ponašanja, druženja, načinu na koji hodamo ulicom... - uspevajući da u tim poređenjima ostane nepristrasan, odnosno pravičan bez obzira na to da li se bavi dobrim ili lošim stranama sveta iz kojeg je potekao i onoga u kojem se obreo.

Džamić je ovaj čaj pristavio serijom tekstova koji su do publike već stizali ili u digitalnom (portal Bašta Balkana >>) ili štampanom obliku (Novi magazin) već neko vreme. Konačno - uz nekoliko dodatnih, ranije neobjavljenih tekstova – “Čaj od šljiva” je poslužen u formi knjige čije je čitanje potpuno uživanje.

Ali od Džamića manje nisam ni očekivao – naročito nakon “Cvjećarnice u kući cveća” >> u kojoj je praveći inventar običaja i stavova ovih prostora pokazao da se ne plaši da pipne tamo gde možda i boli, kao što se ne ustručava da pohvali i ono što ponekad smatramo slabostima mentaliteta.

Uživanje nije rezultat samo toga što Lazar-londonac i Lazar-smederevac očigledno uspevaju da žive u slozi i dobro se zabavljaju u nekoj tranzitnoj zoni nekog aerodroma, deleći međusobno potpuno koncizne zaključke o oba sveta koje Džamić-pisac beleži bez nepotrebnih kitnjastih detalja ili patetike, dakle - ne igrajući na sigurno.

(I ko igra na sigurno ne zove Aleksandra Zografa da radi ilustracije :)

“Čaj od šljiva” je dragocen i zato ova mešavina reči i misli o novom životu i osećanja nedostajanja domovine nema gorak ukus i ne izaziva žgaravicu - što je najčešće rezultat čitanja sličnih knjiga o ovde i tamo. 
To što nije gorko ne znači da je neutralno – nasuprot. 
Kao što analitički ne znači bezosećajno – jer, svaki put kada u priču došvercuje kanticu sećanja na domovinu Džamić dokazuje jednu od tvrdnji sa početka knjige: 

“Oni koji me poznaju znaju za moju anglofiliju; moja čežnja za susretom je negde na sredini, negde gde Savamala dodiruje Šordič, gde Gugl divani sa Kalemegdanom. 
Gde se engleski čaj služi uz slatko od šljiva".

Ova knjiga će, verujem, biti okrepljujuće iskustvo za prave emigrante, kao što je okrepljenje i za nas koji se osećamo kao emigranti, u sopstvenoj domovini.

.