Omiljene pesme 2014. [preslušavanje]

Drugi januar je već tradicionalno onaj dan u godini kada mi najviše nedostaju gluva soba, mikrofon, mikseta i valjani predajnik koji će da ogreje smrznuti etar omiljenim pesmama iz prethodne godine.

Da je ovo radijska emisija ja bih bio u prednosti: imao bih četiri sata vremena da izvrtim sve pesme koje su na ovaj ili onaj način učinile 2014. dobrom godinom; koristio bih prostor da vam skrenem pažnju na neke pesme koje su vam tokom prethodne godine možda promakle ispod radara; vi pak ne biste mogli ni da naslutite da je autor liste prevazišao i poslednja žanrovska ograničenja :) i dozvolio sebi da se na listi jedni pored drugih nađu Amira Medunjanin, FKA Twigs, Leonard Cohen, War on Drugs, Nick Cave, St. Vincent, Bryan Ferry, Artan Lili i... još četrdesetak drugih imena. Mesta na listi nisu važna - štaviše - najomiljenija domaća pesma iz prethodne godine je poslednja na ovoj listi, trijumfalni kraj.

Dok ne kupim predajnik ili posvetim neko vreme setovanju streaming servera - vi ste u prednosti: unapred možete da vidite šta je sve na listi, te imate tu lagodnu mogućnost da ukoliko vam se neka pesma ne dopadne kliknete na sledeću, ali vam toplo preporučujem da to, ipak, ne radite: možda će se baš danas u vaše uši, glavu, srce i stopala useliti neka stvar kojoj niste, zapravo, pružili pravu šansu.
.
UPDATE: Lista je sa servisa Grooveshark preseljena na mixcloud u maju 2015.

U hladnoj noći ti pojedi sećanje na tople dane (#3)

"Moguće je, bez obzira na mesto rođenja ili prebivanja postati mediterancem. Mediteranstvo se ne nasljeđuje, već stiče" 

(Predrag Matvejević, "Mediteranski brevijar")

Ove godine sam imao sreće da gledam sumrak sa tri dela obale Mediterana.

Od godine poput ove nisam tražio mnogo više.

Odmah iza prozora je zima.

Ali današnji dan je duži nego onaj juče, leto je ponovo sve bliže.

Od zimskog dana poput ovog, 
bilo bi neprekiladno tražiti više.

Kan, jun.

Korčula, jul.

Rovinj, septembar.

Čuvajte jelke!

Ukratko prepričano: paganski običaj obeležavanja 25. decembra kao dana u kojem slavimo naše verovanje da je priroda večna i da ima snage da se obnovi prerastao je u običaj da se drvo kojem je trebalo deset godina da izraste poseče, drži u stanu dvadesetak dana okićeno ukrasima koje je jedan siromašni duvač stakla smislio jer nije imao para za jestive ukrase a zatim izbaci pored kontejnera. 

To je, više-manje, suština.

A zabavno je čitati varijacije koje je slavljenje suncostaja doživelo tokom vekova!

Rimljani su, u početku, tog dana odlazili u borove šume i ukrašavali ih, želeći da umilostive duhove prirode. Kako su ovladali svetom i prepustili se lenjosti - tako su rešili da nema razloga odlaziti do šume već je dovoljno stablo poseći i uneti u kuću.

Nekada su se drvca kitila isključivo jabukama, rajskim voćem.

Nemci, koji su među prvima u Evropi počeli da ukrašavaju stabla su, recimo, u 12. veku kačili drvo o strop naglavačke, jer je to tada i tako simbolizovalo hrišćanstvo.

Kićenje jelke nekada je podrazumevalo isključivo jestive ukrase. A onda je pominjani siromašni duvač stakla, nemajući novca da kupi jestive - napravio staklene kugle, koje su uskoro kao ideju prigrlili bogatuni - dok je sirotinja nastavila da pod drvo stavlja lešnike, jabuke i slične stvari.

(Uzgred, i običaj pucanja u vazduh i korišćenje zvončića tih dana potiče iz verovanja da će buka uplašiti zle duhove i tako učiniti da oni ne pređu u Novu godinu zajedno sa nama.)

Ove i desetine drugih varijacija na temu ukrašavanja drveta i značenja zašto to radimo - daje nam, istovremeno, priličnu slobodu da biramo kako ćemo obeležiti i ukrasiti kuću tokom tih dana.

Ovaj stari radio spot vas podseća na to kako jednog dana može doći i do varijacije u kojoj jelke biraju ljude, zato pazite da li ćete im se zameriti - a ove fotografije da je važna samo dobra ideja i da ima stvari koje se mogu uraditi i bez sekire.

Ukoliko ova priča spase jedno drvo ili inspiriše nekoga da kreira nešto novo i drugačije - vredelo je. Na ovoj fotografiji je naša "jelka".