Reprize ("ko ne pamti iznova proživljava")

"Ja sam još jako mlad doživeo sve što se doživeti moglo, i od tad se strašno dosađujem.

A sad…

Sad sam spreman da umrem za ono u šta verujem

ali jebi ga, ne verujem više ni u šta…”

(iz filma "Doviđenja, kako ste?")

.
Vest o balvanima na drumovima oko Knina stigla je do nas u sumrak,  išli smo ka stenama na kupanje. 

Najpre nisam verovao da se to zaista dešava, zatim nisam verovao da to može da potraje: pili smo i palili cigaretu na cigaretu, shvatajući da ekipa koju smo očekivali te večeri neće uspeti da doputuje iz Zadra. 
Nadali smo se da ćemo do jutra biti na okupu. 
Sastali smo se u Beogradu, nekoliko dana kasnije, stariji deo ekipe šišao se za odlazak u vojsku.

* * * 
Oklopno vozilo sam van muzeja prvi put video na Zelenom vencu.
Nisam verovao da onaj koji isteruje guseničara na ulicu glavnog grada može dugo ostati Predsednikom.

* * * 
Vest o početku rata u Sloveniji stigla je do nas dok smo postavljali rasvetu za četvrtu snimajuću scenu tog dana; u kući omiljenog državnog slikara koji valjda nije dovoljno profitirao potpaljivanjem strasti, već je i kuću davao u najam za potrebe snimanja loših, a raskošnih domaćih filmova. 
Snimanje je nastavljeno, bez promene plana.
Nisam verovao kakvom lakoćom glumci prolaze komične scene.

* * * 

Dok sam gledao snimke sa skupova u Sarajevu, nisam verovao da može da počne i da postoje stvari koje se ne mogu rešiti rečima. I ponekim šamarom.

* * * 

Nakon preslušanog bulažnjenja o odbijanju stranih posmatrača i podizanju borbene gotovosti prebrojao sam paklice cigareta, stavio u torbu nešto odeće i četkicu i prešao kod Aleksandre.
Do tada sam već naučio da je sve moguće i da nije zdravo oslanjati se na ono u šta verujem da je ispravno.
Ili logično.

* * * 

Dan pre početka bombardovanja kupio sam boks cigareta, doplatio još nekoliko sati interneta i ostatak novca zamenio za stranu valutu, dok ne prođe. 
Kupio sam i Kortasarovu "Apokalipsu u Solentinameu", da čitam kad nestane struje.
Verovao sam, zapravo - nadao sam se da neće to duže od nekoliko dana.

* * * 

I tako, teče to gotovo četvrt veka.
Prolazi.

Sada imam gotovo četrdeset i verujem samo u one koje mogu da zagrlim i u ono što rukama mogu da uhvatim.

Verovatno bi bilo lepo da postoji još nešto, veliko, važno, neopipljivo, ali - nema ga, izlizalo se nakon toliko 
repriza.

"U pripremi: 39 pesama" :)

Iako trenutno poslednji na korici novog Begbedeovog romana - u dobrom sam društvu :) 

Zahvaljujući izdavačkoj kući "Booka" >> priče iz serijala "39 pesama", svojevremeno objavljivanog na ovom blogu uskoro će biti na papiru.

Svaka od trideset i devet priča doživela je promene. 
Jednoj će ovih dana biti dopisan happy-end. 
Još uvek razmišljam da li da dopišem i četrdesetu kao "bonus track", 40. rođendan je sve bliži.

"Prva ruka" priča i dalje je dostupna na ovom linku >> (izlistane od poslednje ka prvoj objavljenoj).

Napravite mesta na polici :)
.

(O šetnji)

"Akt šetanja je akt pobune.
To je stav protiv buržoaskih vrednosti, protiv života usmerenog ka ciljevima, stalne zauzetosti, buke, rada i muke. Za kreativni duh, šetnja usklađuje rad i igru (...)
Dobra šetnja je stanje duha isto koliko i stanje tela.

Kako treba hodati?

Jedan od Benjaminovih navoda u "Arkadama" naglašava značaj potrebe da držite oči otvorene.

"Izađite iz kuće kao da ste upravo stigli u neku stranu zemlju; otkrijte svet u kome već živite; počnite dan kao da ste upravo sišli s broda iz Singapura i kao da nikada niste videli svog komšiju ili druge ljude po iskrcavanju... 
to je ono što vam otkriva čovečanstvo, do sada nepoznato." *

Osunčana subota,
vreme za otkrivanje skrivenih kutaka.

Aleksandrine >> fotografije nekih otkrića: 

 


* Prepis iz "Kako da lenčarite" (Priručnik za dokoličare) Toma Hodžkinsona, pronađena u "Beopolisu" pre nekoliko nedelja.


.

Depeche Mode: "Delta Machine" [preslušavanje!]

Dvadeset godina udaljeni od (muzički) najkompleksnijeg albuma koji su ikada snimili ("Songs of Faith and Devotion") - Depeche Mode nastavljaju plovidbu uz reku: svaki put sve svedeniji, oslonjeni na teške klavijature i Dejvov glas, kojem je Martinovo terciranje sve manje potrebno, iako nikada nije zvučalo skladnije.

Na prvo preslušavanje je jasno - "Delta Machine" ne donosi nijednu veliku pesmu, kao ni preveliku promenu u zvuku u odnosu na "Sounds of Universe".

No - pažljivije (i glasnije) treće preslušavanje tokom vožnje po loše osvetljenim beogradskim ulicama otkriva nekoliko odličnih momenata: Uz prvi singl "Heaven" - obratiti pažnju na "Angel", "Broken" (koja kao da je "pretekla" još sa "Music for the Masses" albuma), "My little Universe" i "Soothe My Soul" koji će se tokom ovogodišnje turneje svakako svirati uz "Personal Jesus".

Beogradski koncert nije daleko i vreme je za učenje tekstova novih pesama.

Album je od danas dostupan za preslušavanje na iTunes platformi, ali i na Groovesharku - uz dodatak - četiri snimka sa bonus CD-a. Obratite pažnju na "All That's mine".

Sve je tu.

Album je dostupan za preslušavanje na Deezeru >>

 .

Veliki plezir [koncert]

Sa stranice benda >>

Sada shvatam da je prošlo više od petnaest godina od kako sam prvi put čuo Veliki Prezir, jedan od retkih bendova čije su pesme iz godine u godinu sve bolje šivene a tekstovi uvek bliski srcu - male mantre koje ponoviš u sebi ponekad i bude ti lakše i lepše.

(Album "Nikadjekraj" mi je najdraže parče domaće muzike već nekoliko godina, dok nove četiri pesme sa "Svetlost i dim" obećavaju da će ono što tek dolazi biti još bolje.)

I kao što su te pesme svih ovih godina predstavljale mala ostrva svetla, slobode i izlečenja - tako su sinoć - okupljene zajedno u nešto više od dva sata izvrsne svirke ogrejale dušu, srce, sve.

(I dok sam u prvom satu koncerta razmišljao kako su na sceni ostala svega dva domaća benda čija svirka može u meni da pomeri nešto više od stopala, na scenu je izašao i Anton, čime su, na kratko, te dve preživele sile objedinjene)

Iako su Kole i ekipa u sjajno usviranoj šetnji kroz vreme i albume preskočili "Nikadjekraj" i još nekoliko ličnih favorita - sve opraštam u ime na bis otpevane "Nema hrabrosti" i moćno odsvirane "Da", koja uživo zvuči i bolje nego u studijskoj verziji.

Samo ta četiri minuta da je trajao koncert, bilo bi dovoljno - 

"Samo da se sklonimo/
srca da otresemo/
od pepela/
da kamenje kotrljamo/
prašinu da skinemo sa usana/
Sasvim da poludimo
Slobodno da urlamo/
srce da otresemo/
od svega."

To je to, nova himna.

Zaista je bio plezir.

Hvala.


.

2013: prva lista [preslušavanje]

Godina je počela mnogim (ne)očekivanim susretima:

David Bowie (album "The Next Day" dostupan je ovde >>)
House of Love (album izlazi u aprilu, prvi singl je izvrsna pesma) 
Nick Cave & The Bad Seeds (album "Push The Sky Away" je ovde >>)
Depeche Mode,
Suede,
Eels,
Tricky.

Istu količinu radosti, dopamina i endorfina donose i:
Foals,
Jim James,
Matthew E. White,
kao i Villagers.

Obratite pažnju na njihovu "Nothing Arrived":
"I waited for Something, and Something died/
So I waited for Nothing, and Nothing arrived/
It's our dearest ally, it's our closest friend/
It's our darkest blackout, it's our final end/
My dear sweet Nothing, let's start a new/
From here all in is just me and you."



Godina je, zapravo, počela veličanstveno.
Na ovoj listi su meni za sada najdraže pesme iz 2013.

Play >>

* * *

UPDATE: 

Servis Grooveshark koji je omogućavao preslušavanje muzike zatvoren je 01. maja 2015, što je učinilo da su neke od lista, poput ove, nepovratno izgubljene.

Sačuvane i rekonstruisane liste dostupne su na ovom linku >>

* * * 

Pet minuta pauze: Jurij Kuranov + Ben Howard

I

Jurij Kuranov - "Na senokosu".

Ručak.

Skuhali smo pod ivama čaj s medom.

Pijemo.

I teško je razabrati da li to čaj miriše na seno, ili seno miriše na čaj.

II

Ben Howard, "Keep Your Head Up".

Proleće.

                                                                                                                     
Njegov album "Every Kingdom" je i dalje dostupan za preslušavanje >>
.

David Bowie: "The Next Day" [preslušavanje!]

Nik Stivenson, autor odlične knjige o Bouviju na sreću nije bio u pravu kada je zapisao: "Ako će nas Bouvi ponovo iznenaditi, to verovatno neće biti muzikom (...) Iako njegova kreativnost možda nikada  neće biti kao ranije, njegova kulturna i muzička zaostavština jesu priča puna kontradikcija, priča koju će verovatno istražiti neko drugo vreme."

Nakon višegodišnje tišine, koja je već postala sastavnim delom pop-kulture početka XXI veka i sa kojom su mediji nekako konačano naučili da žive dalje - Bouvi se vratio najboljim albumum još od vremena "Scary Monsters (and the Super Creeps)", očigledno rešen da u mozaik postavi još jedan sjajan album: nabijen energijom iako nimalo optimističan, posvećen preispitivanju tragova koje je ostavio i sopstvene budućnosti.

"Here I am, not quite dying/
My body left to rot in a hollow tree/ 
Its branches throwing shadows on the gallows for me/
And the next day, and the next and another day..."

www.davidbowie.com

I priča o iznenadnom povratku postala je već sastavni deo pop-kulture, kao i omot novog albuma, o čijem nastanku se može čitati ovde >>

Konačno, muzika.

Autori prikaza albuma u magazinima Mojo, Telegraph >>, The Rolling Stone >>, Independant >>, Guardianu >>, The Quietus >> uglavnom su u zoni oduševljenja, što bi se moglo tumačiti kao dokaz da je Bouvi svih ovih godina nedostajao - no ovoga puta hvalospevi su u potpunosti na mestu - ovo je odličan album.
Iako su i prethodna dva albuma "Reality" (2003.) i "Heathen" (2002.) bili sasvim poštena dela - "The Next Day" (ovo je impresija nakon sedmog preslušavanja ;) donosi barem 13 (od 14 snimljenih + 3 bonus snimka) dokaza da je vredelo čekati deset godina, te nadu da ovo nije poslednje što će Bouvi snimiti.

Album je od juče svetu dostupan za preslušavanje preko iTunes platforme.
Za ostale - tu je Grooveshark streaming, sasvim pristojnog kvaliteta :) 

Preporuka:
Slušati glasno, produkcija je izvrsna čak i u streaming opciji (Tony Visconti, "heroj", ponovo :)
Slušati pre čitanja prikaza albuma...
Preslušati - više puta.

Album je dostupan za preslušavanje na Deezeru >>

Cinema Prive [snimak]

Najpre - hvala svima koji su prošlog četvrtka došli do galerije "Podroom" Kulturnog centra Beograda kroz sneg, vetar i mrak da bi prisustovali prvoj "Cinema prive-filmski leksikon" tribini koju je Jelena, odnosno Agitpop organizovao. 

Evo snimka kompletnog razgovora. 
Da sam znao ko će sve biti u publici - možda bi se u izboru našli još neki filmovi :)

Na sledećoj tribini, zakazanoj za 14. mart gošća je Danica Nikolić Nikolić. 
Novosti u vezi sa "Cinema prive" serijalom dostupne su na Agitpop sajtu, kao i "Cinema Prive" >> facebook stranici.
Tekstovi autora serijala dostupni su ovde >>

David Bowie: "The Stars (are out Tonight)" (novo!)

Objava "Where are we now" >>, prve nove pesme posle deset godina pauze a koja je sletela na nepripremljeno tle niotkuda i izvan svake nade 7. januara probudila je u meni dugo uspavanog tinejdžera koji je na svaku polu-informaciju o novom albumu svojevremeno terorisao svakoga dana ljubazne žene u prodavnicama ploča u Makedonskoj, Nušićevoj i preko puta bioskopa "Zvezda", a ponekad i strogog tipa zaduženog za muziku u prizemlju "Elektrotehne" u Knez Mihajlovoj.

Dvadeset i nešto godina kasnije - osećaj je isti. 

Znao sam da će se ovoga jutra pojaviti novi snimak, i znam da je ostalo još dve nedelje do objave albuma "The Next Day", a ukoliko je verovati pričama koje prate Dejvidov povratak na scenu - ni vlasnik kompanije koja će objaviti taj novi album nije imao prilike da ga čuje do poslednjeg trenutka, kao ni muzičari koji su ga snimali.

O tome kako je ovakvim povratkom Dejvid ponovo poremetio sistem, možete pročitati u sjajnom tekstu objavljenom u Guardianu >>.

Ovo je tekst novog Bouvijevog singla:

Dejvid je u dobroj formi, i dalje.

.
Prvi prikazi albuma "The Next Day" (Mojo, Guardian...) obećavaju.
.

Milosrdni novinari i Tom Henks

Jedna od prvih lekcija naučenih u novinarskoj školi početkom devedesetih bila je, zapravo, mali eksperiment i upravo zato je dobro pamtim.
Predavač je izveo iz prostorije pet osoba. Zatim je nama, preostalima, ispričao priču, bogatu detaljima.
Nakon toga - u prostoriju je uveo prvog od izvedenih i zamolio jednog od onih koji su priču čuli - da mu je prepriča. U tom prvom prepričavanju detalji su već počeli da krivo srastaju.
Zatim je taj koji je upravo čuo prepričanu priču - istu prepričao drugom uvedenom. Drugi - trećem.
Do pete ruke od originalne priče je ostao poneki trag, a detalji su srasli tako da je suština promenjena do neprepoznavanja.
Mi koji smo eksperiment gledali uživo naučili smo, zanavek, da glasinama ne valja verovati i da bi bilo dobro proveriti sve detalje pre no što se priča i objavi.
Google i ostala pomagala tada nisu bila dostupna.

Muka novinara koji su dežurali u nedelju je razumljiva. Obeležava se peta godišnjica jednostrane nezavisnosti, istog dana do juče prijateljski Egipat priznaje nezavisnost te države, a dežurni novinar nema nijednu vest ohrabrenja koju bi objavio. Zato, ili iz razloga u koje bolje da ne ulazim kreira priču koja bi mogla biti tačna.
Za priču su mu potrebni: poznata ličnost koja bi mogla imati afinitete prema nama/Srbiji, nekakva istorijska analogija i pravi tajming za objavu iste, a to jeste predvečerje dana u kojem oni tamo slave petogodišnjicu, a mi mnogo razloga za slavlje - nemamo.

Tom Henks je zgodan izbor: prešao je u ortodoksne venčanjem sa Ritom Vilson (grčkog porekla), producirao je uspešni film koji veliča širinu duše i plemenitost braće grka, drugar je sa Spilbergom, koji će se, verovatno, jednom ponovo pozabaviti svojim poreklom te verovatno i snimiti nešto u vezi sa Jevrejima i Izraleom. Nedavno su obojica (Spilberg i Henks) najavili novu saradnju - odnosno produkciju nove mini-serije o II Svetskom ratu, u kojoj će valjda, ma, biće sigurno i neki momak koji veruje u formiranje države Izrael, to nam je dovoljno za priču... Henks je, dodatno, već raskrinkavao Vatikan u "Da Vinčijevom Kodu", što ga čini još poželjnijom zvezdom ove priče.

Materijala za priču, dakle, ima već dovoljno: sada je još potrebno izmisliti TV kanal ili stanicu dovoljno nepoznatu da bude teško proverivo, nadenuti projektu ime te malo obogatiti rečenicu ili stav izrečen na datu temu, a Henks je pripadao navodnoj grupi javnih ličnosti koje su bile protiv nezavisnog Kosova 2008. (par klikova i otkrijete - predstavnici za štampu javnih ličnosti demantovali su učešće polovine te grupe u navodnoj akciji, ostali se nisu ni oglašavali...)

I tako milosrdni novinar objavi u nedelju popodne da je ničim izazvani Henks izjavio:

Sa nadlanu.com >>

Prateći linkove, otkrijete da je sve poteklo sa jednog ili dva opskurna portala ("Srbin.info" i "Pravda"), koju je preuzeo neki drugi, zatim je treći dodao detalje za koje bi se nekada dobijale mesečne suspenzije ("Blic" >> briljira zahvatom: "...novog spektakla “Istorija države Izrael” (slob.prev; History of the State of Israel)". 
Briljantnost je to boldirano "slob.prev" - što u prevodu zapravo znači - "nemamo pojma o kojem projektu se radi - nismo ništa pronašli na internetu - ali bismo strašno voleli da Spilberg to radi i da se projekat tako zove, ko će uostalom da primeti te dve skraćenice). Blic se, pak, poziva na portal "The Ortodox Church", to čitavoj priči daje dodatnu težinu, te samim tim otklanja svaku sumnju u Henksovu izjavu. Isti sajt, pak, kao izvor pominje "OCP News Translation", pri čemu je OCP zapravo skraćenica imena ovog sajta, ali je, zaista, sve lepo zabašureno...

Sećate se onoliko pute emitovanog filma "Wag The Dog", odnosno "Ratom protiv istine", koji se za vreme "Milosrdnog anđela", tj. bombardovanja emitovao u proseku 2x dnevno? Sećate se mehanizma? U čemu se, tačno, ovaj, naš, sadašnji mehanizam razlikuje od tog filmskog?
Da li smo, zapravo, isti kao i naši neprijatelji?

Uzgred - malo potrage dovodi i do ovog teksta, u kojem Hrabri Tom odlazi u srce tame, tj. na Kosovo i tamo pregovara o snimanju filma, kome se u glavi rodi misao da je tako i Kobilić (po legendi) do Murata došao, njemu na čast.

Vest >>

U međuvremenu - šta bismo, još, mogli da izmislimo?

U skladu sa pristupom a zbog činjenice da je ovih dana plodno tlo za ovake priče - verujem da će u narednim danima cvetati serijal naslova poput: 

"Ekskluzivno! Henks snima film u Srbiji!"

"Tome, pravde! Henks snima film o Kosovskom boju, igraće svih devet Jugovića!" ("Kao i filmu Cloud Atlas - igraće više likova, jer je za to - dokazani majstor!")

"Hrabro! Zbog neslaganja sa politikom Egipta u vezi sa Kosovom, Henks neće ići na ronjenje na obale Crvenog mora!"

"Cloud Atlas obara rekorde gledanosti u Srbiji! Epska, savršeno jasna i tečna, i nadasve jednostavna priča o borbi za pravdu kroz eone puni bioskopske sale!"

"Moj veliki pravoslavni zet! Marko Jovanović, bratučed sestrića ujakovog komšije dede Rite Vilson priča o utiscima sa svadbe na kojoj rodbina nije bila, ali je prva gledala VHS snimak!"

"Ministarstvo kulture: biće para za Tomov film! Zdravko Šotra planira 3D ri-mejk svog filma "Boj na Kosovu", u kojem neće biti traktora u kadru, kao ni digitalnog sata na ruci statiste, Henks igra svih devet Jugovića, a verovatno i Murata."

"Forest Gamp, naš junak!"

"Henks, iskreno: u borbi za Kosovo osećam se usamljenim kao u filmu "Izgnanik"!

Od čitave ujdurme i otvorenog laganja javnosti izmišljanjem izjava koristi imaju:

• Mediji koji će ovu priču objaviti u štampanom izdanju i tako prodati koji primerak više.
• Distributer filma "Cloud Atlas" koji će, iznenadno, postati "remek delo savremene filmske umetnosti, hrabra oda o borbi za pravdu kroz eone, sa izuzetnim Tomom u glavnim ulogama kojima dokazuje da je hrabrog srca i britkog glumačkog izraza kakav našem filmu nedostaje", te će bioskopske sale na projekcijama ovog filma biti ponovo pune i niko neće smeti da izađe nakon prvog neshvaćenog sata, od sramote.
• Vi - jer bi svaka psihomontaža ove vrste zapravo trebalo da vas odrodi od ideje i da  kupujete štampu koja poseže za ovakvim fintama telom i mozgom, te da proveravate vesti ovakve sadržine, što će vas, vremenom, izlečiti od medijske zavisnosti i prepustiti čitanju knjiga (primenjena matematika: uzdržavanje od kupovine ovakvih dnevnih novina tokom jednog meseca može doneti po jednu sjajnu knjigu na policu vaše biblioteke! Počnite - odmah!)

Za kraj, valjalo bi zapisati i sledeće:

U trenutku pisanja ovog teksta na "Blicu" bruji oko 250 komentara na kratko usrećenog sveta koji veruje u podršku koja, dakle, ne postoji. 
Ukoliko su gatare i vidovnjaci plaćale kazne za laganje i pružanje lažne nade a za novac, da li bi trebalo bi da plate i svi koji su ovo objavili? 
Hiljade likes, shares i ostalih izraza radosti deljenja dobrih vesti, koje, zapravo, ne postoje bi trebalo da bude uvedeno u optužnicu kao dodatna otežavajuća okolnost.

Operacija koju je NATO sproveo nad teritorijom Srbije od 24. marta do 9. juna 1999. godine nikada se nije zvala "Milosrdni Anđeo", izuzev u našim medijima. Pravo ime operacije bilo je "Noble Anvil", odnosno "Plemeniti nakovanj". (* naknadno dopisano, na sugestiju prijatelja - "Noble Anvil" je bilo ime američkog dela operacije, a čitava akcija zvala se "Saveznička snaga")

Kako god - to ime nije ništa manje bizarno, ali, ukoliko bi svaku stvar konačno počeli da nazivamo pravim imenom i ukoliko ne bi posezali za izmišljotinama radi pružanja lažnih nada, mnoge muke bile bi mnogo lakše. 

Ukoliko oni lažu, moramo li i mi?

Ili je cilj svega da verujemo u postojanje imaginarnog prijatelja, baš onakvog kakvog smo zamišljali?
.

p.s.
Iskreno se nadam da demontažom ove hrpice laži nisam uvredio vaša osećanja prema narodu, državi, novinama, novinarima, Tomu Henksu ili sasvim pristojnom filmu "Cloud Atlas".
p.p.s. Za vreme pisanja ovog teksta, vest sa "Blica" je - nestala. Uzgred, bila je postavljena u rubrici "Zabava"... ali, šteta je već napravljena.
.

Cinema Prive [najava]

Priča o "Cinema Prive" serijalu počela je pre nekoliko meseci na Agitpop portalu ovom Jeleninom najavom:

"U želji da afirmišemo subjektivno i pomalo poetično sećanje na filmska ostvarenja, zamolićemo poznate i manje poznate ljubitelje sedme umetnosti da nas upoznaju sa ostvarenjima koja su uticala na njihov život i načinila vatromet u razmišljanju, ponašanju, ukusu. "Cinéma privé" ne prikazuje najbolje ili najviše nagrađivane filmove, već sentimentalno vaspitanje naših autora."

Imao sam čast da moj tekst o filmu "Mediterraneo" >>, napisan specijalno za Agitpop bude prvi u nizu. Od tada je objavljeno još nekoliko tekstova - i svi su dostupni na ovom linku >>.

Konačno - ovaj serijal dobija i live session izdanje - i to kao "Cinema Prive - filmski leksikon" :)

U četvrtak uveče ćemo pričati o filmovima koje mogu napamet da raskadriram, puštati omiljene scene, premotavati omiljene akcione scene, horor momente i razotkrivati šta je sa ekrana ili platna prešlo u stvarni život: od "King Konga" iz 1970, preko Peleovog gola u "Escape To Victory" do Gondrija i "Searhing For Sugar Man".

Jer "Film je istina, 24 puta u sekundi" (Godar).

Dobrodošli! 

Galerija "Podroom", Kulturni Centar Beograda, četvrtak 21.02 - od 19h.
Vidimo se.
"Zvanična" najava >>
.

[pauza] Vreme: Hulio Kortasar & The Muppet Show

Inspire me now

Ova pauza uslovno je posvećena - vremenu i njegovim pratećim manifestacijama.
Najpre Hulio Kortasar. 

I

"Uvod u obuku za navijanje sata"*

Razmisli dobro: kada ti poklanjaju sat poklanjaju ti mali cvetni pakao, tamnicu vazduha. 

Ne daju ti samo sat, srećan rođendan i nadamo se da će trajati jer je dobre marke, švajcarski; ne poklanjaju ti samo tog sićušnog klesara kojeg ćeš staviti na ruku i šetati s njim. 

Poklanjaju ti, ne znajući, i najstrašnije je što to ne znaju, poklanjaju ti jedan krhki i prolazni komadić tebe samog, nešto što je tvoje ali nije od tvog tela, što sa tvojim telom treba spojiti kaišem kao nekom očajnom ručicom koja se hvata za tvoju šaku. 

Poklanjaju ti potrebu da ga navijaš iz dana u dan, obavezu da ga navijaš da bi ostao ono što je; poklanjaju ti opsesiju da proveravaš koliko je tačno sati u izlozima zlatarnica, vestima sa radija, telefonom. 

Poklanjaju ti i strah da ćeš ga izgubiti, da će ti ga ukrasti, da će ti ispasti na pod i razbiti se. Poklanjaju ti njegovu marku, i sigurnost da je ta marka bolja od drugih, poklanjaju ti sklonost da upoređuješ svoj sat sa ostalima. 

Ne poklanjaju ti oni sat, nego si ti poklonjen, tebe daju za rođendan satu.

II

U skladu sa prethodnom pričom, jedan od najlepših pasaža The Muppet Show serijala. 
Pesmu "Time in the Bottle" napisao je Jim Croce. 
Ova Muppet verzija stiže iz vremena u kojem su se i teške pesme pojavljivale i u dečijim emisijama i albumima dečijih pesama. **

.
* iz knjige "Najkraće priče na svetu", priredio David Albahari.
** ova pesma nalazi se i na "prvom albumu" The Muppet Show, 1978. Dobio sam je za peti rođendan. Čudo.
.

Nick Cave & The Bad Seeds: "Push the Sky Away" [preslušavanje]

Pet godina nakon objave izvrsnog "Dig Lazarus Dig" i beogradskog koncerta koji ću svakako pamtiti još dugo >>, Nick Cave & the Bad Seeds objaviće 18. februara "Push the Sky Away".
Juče objavljeni spot za "Jubilee Street" me odveo sve do "Alice", sećate se stare pesme sa "Tender Pray" u kojoj Nick krišom posmatra devojku koja se presvlači kraj prozora.

Iako do objave albuma ostaje još 14 dana -  sve je dostupno za preslušavanje.
Nakon prvog preslušavanja, garantujem 
repeat, 
repeat, 
repeat...

Izvrsno.

Novo: ukoliko playlista u nastavku ne radi, album je dostupan za preslušavanje i na NPR stranici (živeli Javni servisi Sjedinjenih Država! :). Link >>

Play >>

UPDATE: Album je dostupan za preslušavanje na Deezeru >>

Čovek sa gvozdenom maskom ["Istorija ljudske gluposti"]

Izvrsna knjiga Pola Taborija - "Istorija ljudske gluposti" (Gradac, 2006) otkriva "jednu novi sliku sasvim poznatog sveta gluposti, blesavosti, budalaštine, gluparenja, nerazboritosti, tupavosti, u koje su glavni junaci... blesavci, bukvani, bene, duduci, mamlazi, tikvani, tupavci, zvekani, zevzeci, suklate, sumlate, telci... ili jednostavno - ograničeni" (iz predgovora Zefirina Grasija).

Pored ostalog, Tabori iznosi i priču o "Čoveku sa gvozdenom maskom", zabetoniranoj netačnostima samo zato što su dvorske ulizice svojevremeno pokušale da kreiraju što je moguće "bolje" rodoslovno stablo Napoleona Bonaparte, u vreme kada je ovaj preuzeo vlast u Francuskoj.


"Značajan pokazatelj razmjera što ih ponekad ima ljudska taština jest i to što neki ljudi, koje bi zahvatila čežnja za uzvišenim precima, nisu imali ama baš ništa protiv toga da se sazna i objavi kako se njihov predak rodio kao grešni plod preljuba ili da je bio obično vanbračno dijete-kopile. "Kraljevska krv ne može se okaljati" tvrdili su ti ljudi. Upravo je takav, čudni mentalitet stvorio "rodoslovno stablo" što su ga neki lojalni dvorjani smjerno podastrijeli Napoleonu Bonaparti.

Bonapartistički genealozi započeli su od legende o "željeznoj maski".

U to vrijeme još se vjerovalo da tajanstveni zatvorenik u Bastilji, koji je pred druge ljude smio izlaziti samo sa željeznom maskom na licu, nije bio nitko drugi nego glavom brat-blizanac Luja XIV. U Bastilji je čamio samo zato što je imao nesreću da se rodi nekoliko minuta pre budućeg Kralja-Sunca. U svojoj verziji legende barun Glejhen otišao je još dalje, tvrdeći da je "Željezna maska" bio pravi Luj, odnosno pravi kralj, dok je čovjek koji se nazivao Lujem XIV i koji je sjedio na prijestolu bio dijete "grešne ljubavi" Ane Austrijske, kraljice-udove Luja XIII, i kardinala Mazarena. Nakon smrti Luja XIII, grešni kraljevsko-kardinalski ljubavni par potajno je izmijenio dječake i podmetnuo na prijastolje bastarda, dok je pravoga bacio u tamnicu, gde je on do smrti morao neprestano nositi željenu masku da se ne bi vidjela njegova tipična burbonska fizionomija.

Danas znamo manje-više pouzdano da je tajanstveni zatvorenik u Bastilji doista postojao, ali da je to bio talijanski grof Matioli, bivši ambasador vojvode od Mantove na francuskom dvoru. Njega je francuska policija uhvatila u nekoj vrlo nezgodnoj špijunskoj operaciji, a to tako razbjesnilo Luja XIV da je naredio da bude bačen u tamnicu bez obzira na zaštitu koju mu je davalo međunarodno pravo. Prvo su ga držali u tvrđavi Pinerol, onda na otoku Sv. Margarete, a najposlije u Bastilji (gdje je umro 1703.). A što se tiče željezne maske, ona uopće nije bila od željeza, nego od svile. Osim toga, zatvorenik je nije morao nositi neprestano, nego samo dok bi šetao dvorištem tamnice: nije smio dopustiti da ga netko kojim slučajem prepozna, jer bi to moglo izazvati nezgodne međunarodno-političke komplikacije.

Bonapartistički genealozi izmislili su krasnu proču da bi rodbinski povezali Napoleona sa "Željeznom maskom". Po njihovoj priči - kćerka upravitelja tamnice na otoku Sv. Margarete sažalila se nad jadnim zatvorenikom, a onda se u njega i zagledala - odnosno, pošto je nosio željeznu masku - zaljubila. Poslije nekog vremena rodila mu je sina, a taj je, dakako, morao biti otpremljen iz tamnice, gdje nije smio ostati. Neki poverljivi čovjek odnio ga je na Korziku, gdje je dječak lijepo odrastao. Nosio je, dakako, majčino prezime - Bonapar. 

Upravo je to bila spona kojusu trebali bonapartisti - a sve drugo je bila puka formalnost. 

Prezime su pretvorili u italijansko Buonaparte, a onda su sve članove korzikanske obitelje Buonaparte proglasili potomcima onog vanbračnog djeteta sa otoka Sv. Margerete. Tako je Napoleon "postao" praunuk "Željezne maske", čovjeka koji je prema legendi bio jedini zakoniti nasljednik francuske krune i prijestola. 
Zaključak: mali Korzikanac uopće nije uzurpator, nego čovjek kojem porijeklo daje sva prava na carsku krunu.

Prilično tadašnjih ljudi povjerovalo je u ovaj vatromet gluposti. Prije nekoliko godina u Njemačkoj objavljen je faksimil plakata namijenjenog buntovnicima iz Vandeje, gdje su oni upozoravani da ne nasjednu na "otrovnu glasinu" da je Napolen tobože potomak Burbona.

A što je o svemu tome mislio sam Napoleon?
"To je obična besmislica."

* * *

Prikaz knjige Pola Taborija dostupan je ovde >>
Knjiga pronađena u "Beopolisu", pre nekoliko dana.
Priče poput ove zauzimaju prostor po medijima i dalje, svaki dan.
.