Tanjugeddon: vanzemaljci napadaju!

Mogući početak:

„Nekada renomirani proizvođač elektronske opreme, industrijski gigant Istočne Evrope „EI Niš“ planira veliki povratak na tržište lansiranjem novog modela računara, čija će ključna specifičnost biti najkompaktnija tastatura ikada proizvedena, a koja će u svom osnovnom modelu sadržati svega tri tastera: Ctrl, C i V. Kompleksniji model, namenjen početnicima imaće i veliki, masivni taster ENTER, namenjen onima koji ne umeju da mišem kliknu adekvatnu ikonicu na kojoj piše tekst „objavi“.

Ovaj i ovakav model svakako će pomoći oporavku nekadašnje dike i ponosa naše države, s obzirom na to da je namenjen isključivo novinarima – istraživačima, a njih, po svemu sudeći u Srbiji ima zaista mnogo!

Ukoliko model zaista zabeleži uspeh, planira se i model za rusko tržište, čiji su novinari već u strahu od cenzure uglavnom počupali sve tastere izuzev navedenih tri, te i za druge države sveta u kojima nema potrebe za korišćenjem tastera koji bi kako novinarima, tako čitaocima i samoj državi mogli doneti isključivo – neprijatnosti.“

. . .

Posredstvom Tanjuga (slogan kojim se preporučuju: „Tanjug. Tačno.“), danas je objavljena vest o sasvim izvesnom napadu vanzemaljaca sa planete Zeba, čiji su brodovi već stigli do Jupitera, do novembra će biti kraj Marsa „a do jeseni“ stižu i do Zemlje. Njihovi brodovi su obima 320 kilometara – a sve to je objavila „malo poznata grupa naučnika koja radi za SETI“.
. 

Bruka se, naravno, širila brzinom brodova Zebanaca (ili bi se reklo Zebljana? ;) – portal po portal je kopirao vest ne proveravajući ni da li je SETI možda ipak nešto više nego malo poznat; piše li išta na zvaničnom sajtu iste organizacije; kakvi li su to brodovi koji su „u novembru kraj Marsa, a na jesen na Zemlji“; zašto još uvek niko nije zvao barem Brusa Vilisa u pomoć i tako dalje. Vest je, prosto, postavljena, bez provere: RTS, B92, Blic, Novosti, 24 sata, Press – navodim one za koje postoje dokazi. Neki, štaviše, i nekoliko sati nakon "provale" da je ta vest zapravo kopija kopije sa nekog sajta kvaliteta „Tajne trećeg oka slepog kiklopa“ i dalje ponosno drže ove naslove, podižući, valjda, time čitanost, kao i ionako previsok stepen gluposti.

(Možda bi pravi naslov ovog teksta bio „Bliski susreti treće kopije? A kladim se u kuglager sa broda Zebanaca da će ova ista priča sutra biti objavljena u barem 2 dnevna lista. U piće se kladim da će barem jedan objaviti i neku muljavu fotku nečega što leti ka nama, dok će „javni servis“ promeniti šemu i početi sa filmovima u kojima gos'n Vilis spasava planetu.)

I kako su novinari oboleli od sunčanice uglavnom zaposleni u privatnim medijima, te se ne mogu žaliti na njih jer ih ne plaćamo svi mi, tako se ponovo otvara pitanje koji i kakvi su to ljudi, zaposleni u javnim preduzećima ili servisima (Tanjug, RTS) grickaju naše novce, ne radeći ništa, ušuškani u kosmički bolikurcizam (da ponovo iskoristim tu divnu srpsku reč), da ne kažem vanzemaljski amateriza.

Mučnina nastane kada se zamislim: kako da verujem ostalim vestima, onima koje ne mogu da proverim? Zašto da dajem novac za iste, u formi odštampanog papira?
.

Ako se na našem nebu ikada, kao u „Kraju detinjstva“ Artura Klarka, zaista pojavi nekoliko velikih brodova sa ciljem da izvrši selekciju i utiče na budućnost ljudskog roda, nadam se da će biti pravični.

U međuvremenu, „National Geohraphic“ ostaje jedini štampani papir koji kupujem u Srbiji. Ova odluka učiniće da preživi neko drvo više, a ostali neka propadnu: nije šteta.

Vesti:
B92 (naknadno editovana vest, ali pogledajte komentare ;)
RTS (možda je bolje ne čitati komentare, vest je takodje naknadno editovana)
Tanjug (nema komentara)
Press (komentari govore da bi bilo zgodno da vanzemLjaci požure)

I tako dalje.
U nekoj narednoj vesti, verovatno će pod šifrom "Ekskluzivno" objaviti kako Leteće Špageti Čudovište sosom preliva Mesec, ne bi li ga i'zela.

"Težina lanaca" ili o lakoći prećutkivanja

Obećavam sebi da u narednih 5 godina neću gledati „dokumentarne“ filmove o raspadu moje domovine. Obećavam sebi da u narednih 5 godina neću gledati „dokumentarne“ filmove o raspadu moje domovine. Obećavam sebi da u narednih 5 godina neću gledati „dokumentarne“ filmove o raspadu moje domovine. Obećavam sebi da u narednih 5 godina neću gledati „dokumentarne“ filmove o raspadu moje domovine. Obećavam sebi da u narednih 5 godina neću gledati „dokumentarne“ filmove o raspadu moje domovine. Obećavam sebi da u narednih pet godina neću gledati „dokumentarne“ filmove o raspadju moje domovine...
Nisam koristio copy/paste.

Ovoliko puta ponovljeno je valjda dovoljno da si utuvim to u glavu.

Verovatno je dovoljno da svega jednom napišem i zašto.

Prvi razlog je jednostavan: sve te sekvence, izjave, kadrovi i formulacije i dalje izazivaju bol u predelu stomaka. A ne prikazuju ništa što već nisam video, nisam osetio ili predosetio ili znao.

Drugi je kompikovaniji i tiče se olakog prećutkivanja nekih važnih stvari.

Zato se nadam se da će period od 5 godina biti dovoljan da se u nekom narednom dokumentarcu neki krucijalni dokumenti ne prećute, neka fakta ponove i - stave u pravi kontekst te iskoriste za razumevanje svekolike svinjarije, ako se ista uopšte može spoznati razumom, ikada.

Po formi - „Težina lanaca“ je verovatno najbolji od svih (loših) filmova posvećenih raspadu moje domovine a koje sam video do sada. No, to je priča o formi, a kako se forma stvara, to se uči u školi.

Po sadržaju, izuzev sekvenci posvećenih Josipu Kiru i Srđanu Aleksiću, koje su možda i najbolje urađeno u okviru žanra posvećenog ovoj temi, od kako se snimaju dokumentarci posvećeni Balkanu s kraja XX veka - sve ostalo je diskutabilno. I zapravo ta, ljudska priča je snažnija karika lanca od one ekonomske - kojoj film pokušava trapavo da se posveti - i u kojoj propada, postajući u nekim trenucima čak i tragikomičan (primer: uspeh automobila Yugo u Americi jedan je od razloga zašto je Zapad želeo da uništi našu ekonomiju!!!)

Da se prećutkuje i laže, to se u školi ne uči.

Ukoliko vas zanima – požurite: film je trenutno dostupan na YouTube-u, ali sklon sklanjanju.

Više informacija o filmu:
http://www.weightofchains.com/index.html

Još jedan pogled na ovaj film:
http://zijadburgic.com/2011/07/27/tezina-zlocina/
*** 

(Dodatak pre premijere u beogradskim bioskopima (decembar 2011) 

Kako će ovih dana "Težina lanaca" konačno biti i na zvaničnom repertoaru - ne mogu a da na ovaj tekst ne dodam i niz pitanja/dilema/komentara koje sam zapisivao za vreme prvog i jedinog gledanja. 

Ovo činim zato što je previše toga ostalo - prećutano.

Ostaviću po strani to što se među sagovornicima pojavljuju i Srđa Trifković, Slobodan Samardžić; Zvonimir Trajković i Slobodan Antonić. Ostavljam sve njih po strani - zato što su politička neslaganja jedno, a prećutkivanje „detalja“ u filmu koji pretenduje biti dokumentarcem – nešto drugo.

Evo nekih:

• Dokument koji se koristi u filmu kao dokaz da je zapad tražio razbijanje Jugoslavije zlonamerno se "tumači", tačnije - laže se o njegovom sadržaju (ili je sagovornik u filmu podmetnuo drugi dokument?): sa dokumenta se može pročitati: "Pomoć će biti uskraćena (...) ukoliko u narednih 6 meseci svih 6 republika ne održe slobodne visepartijske izbore" - a ne "da moraju da se otcepe", ako žele pomoć - kako tvrdi osoba u filmu.
• Prećutana je činjenica da je prvobitna ponuda za opstanak SFRJ bila konferederacija, koju je ova strana, naša, odbila.
• U objašnjenju ekonomskog kolapsa SFRJ - ni reči o Miloševićevom upadu u centralnu banku  
• Srebrenica: zli Izetbegović je ostavio narod na cedilu – što je našim snagama dalo pravo da ubijaju te - izdane - pobiju? Ovo je blesavo poput filma "Izdani grad". 
• Korišćenje „uspeha YUGA“ kao dokaza da je naša ekonomija bila moćna i zato je uništena od strane Zapada?
• Bombardovanje: 
• Prećutani razlozi bombardovanja ambasade Kine (a NR Kina je nedavno objavila šta se krilo u ambasadi) 
• Informacija o "nemanju hleba i vode" za vreme bombardovanja Srbije 1999? 
• Prećutan oktobar 1998 - plan ulaska 2000 posmatrača, što je odbijeno, da bi 5 meseci kasnije u Rambujeu bili dovedeni pred svršen čin. Preskakanje srpske taktike u Rambujeu? ("Pustite i nas u NATO!" (Milan Milutinović, po navodima BBC) 
• Kosovo: 
• Ignorisanje činjenice da su Srbi manjina na Kosovu od 1690. 
• Prebacivanje odgovornosti - ko je branio Srbima da se vrate na Kosovo posle II svetskog rata? Nisu Albanci... 
• Prećutan odnos srpske strane prema albancima s kraja osamdesetih 
• Rezolucija 1244, neistina - nije u planu bila secesija Kosova u roku od tri godine, vec mogućnost referenduma o otcepljenju. 

I tako dalje.

Zašto ovo smatram važnim?

Iskoristiću fudbalsku analogiju: kada gledate snimak utakmice, reditelj priloga pre snimka gola postignutog iz penala uvek emituje i kadrove koji prikazuju zašto je sudija svirao penal. Boris Malagurski to ne čini. On najčešće prelazi na šut sa 11 metara ka golu, prećutkujući razloge.

Zato je "Težina lanaca" loš pseudo-dokumentarni film koji će, sasvim sigurno - a zbog "zapaljivog" tona i načina na koji slaže priču - napraviti štetu i izazvati još jedno krivo srastanje - kakvo neće moći da ispravi ni deset drugih filmova.

Ali on to zato i radi.