“Slow Emotion Replay” (39 pesama, #16)

Ta tema odsvirana na usnoj harmonici, od prvog udarca doboša - ubrzava srce i čitavoj pesmi daje pomalo odmetički šmek i neverovatno je kako je Johnny Marr, odrastao u industrijskom, skučenom Mančesteru kasnih sedamdesetih i početkom osamdesetih uspeo da kreira takav odnos usnjaka i gitare – stvara prostor dostojan onom koji zamišljam da ću doživeti kada konačno jednom budem seo u taj "convertible", starinski i zaputim se od istočne ka zapadnoj obali ili bilo gde drugde; jer put je možda jedini način da se dođe do svih odgovora na pitanja i konstatacije koja pesma otvara; Matt Johnson na vrhuncu snage - u blistavu pop strukturu ugrađuje jedan od najgorčih tekstova koje je pop muzika devedesetih godina donela; malo je pesama sa većim brojem dilema sabijenih u svega četiri minuta i malo je tekstova koji sa se istom lakoćom obračunavaju sa sopstvenim slabostima i čitavim kosmosom; u dvadesetak redova stane sve: o manjkavostima „sveta“, boga, svemira, svega; „Everybody knows what's going wrong with the world/But I don't even know what's going on in myself.”;  i možda taj put neće pružiti sve tražene odgovore - ali će barem olakšati potragu za utehom koju neće dati “deaf, dumb & blind God who never explains.”  već će se rešenje potražiti negde drugde; možda u glavi; to je jedino mesto; inače će gorčina nastaviti da se razliva telom i glavom; usporenje će biti sve veće; i zaista ćeš završiti kao “slow emotion replay”, i neverovatno je kako ova pesma, još od one davne noći 1993. kada sam je prvi put čuo u emisiji za koju je muziku birao Neša Stanić, dakle toliko godina kasnije i dalje donosi željenu količinu i ljutnje i utehe istovremeno, bez obzira na to da li si tek ušao u dvadesete, ili si tek krenuo vozom natrag kući nakon godinu dana odsustva iz sopstvenog života; ili si prvi put seo u sopstveni automobil i počeo da istražuješ puteve, ili ti je četrdeseta sve bliža i osećaš da si sve bliži tačnim odgovorima. 

The The:
 .

Klip je deo The The filma - “From Dusk til Dawn” (Tim Pope, 1993) koji je, u fragmentima, dostupan ovde >> 
Vimeo kopija spota dostupna je ovde >>

 . . .  

[Ideja serijala “39 pesama”: do 39. rođendana nabrojati i objasniti samom sebi – koje pesme su obeležile prvih 39 godina života. Dosadašnji tekstovi dostupni su > ovde] 

"Zaobilazne strategije" [Brian Eno]

„Ono što želim da kažem jeste da životna stvarnost nije samo surova.

Neke stvarnosti su veoma lepe i ako neko želi da im se posveti, to ne bi trebalo smatrati smrtnim grehom.

Jedna od funkcija umetnosti jeste da ponudi mogućnost neke lepše stvarnosti. Naravno, neko će reći da je to bežanje od stvarnosti i možda je zaista tako.

Ja ne mogu da se bavim tim svetom na mnogo različitih načina, želim da istražujem druge moguće svetove. Potrebno mi je da nađem ono što tražim u nekom izmišljenom svetu i da onda pokušavam da ga približim ovom našem svetu.

Jedan od načina na koji to radim jeste da stvorim, pomoću muzike, simulakrum onakvog sveta kakav želim.“

(Brian Eno, „Zaobilazne strategije“, 1981/priredili Slobodan Cicmil i Goran Vejvoda, 1986.)

.

"Encounters at the End of the World" [Hercog]

- „Kako se onda desilo da se srećemo ovde, na kraju sveta?“
- „Mislim da je to logično, jer ovo mesto funkcioniše skoro kao prirodna selekcija za ljude koji imaju nameru da preskoče ivicu mape. I svi se srećemo ovde, gde se sve linije na mapi ukrštaju." 

Ruski filozof koji po Antarktiku vozi autobus ogromnih točkova i tvrdi da Univerzum živi od snova.

Razočarani lingvista kojem nije dozvoljeno da spašava jedan jezik koji je upravo iščezavao i koji se našao na kontinentu koji nema jezik.

Biolozi koji svakog dana otkrivaju nove forme života, identične onima koje su postojale pre miliona godina. I koje će postojati i kad mi odemo.

Mašinski inžinjer, doživotno isprepadan životom u istočnom bloku pre podizanja zavese, uvek spakovan za novo bežanje, ako bude potrebno. 
. 

Fizičari koji na samom kraju sveta love neutrine, nedokazive čestice koje se pojavljuju u snopovima koji traju milijarditi deo sekunde.

Razočarani bankar iz Kolorada koji je shvatio da nije sve u životu povezano sa novcem. Istraživači koji zaranjanje ispod leda porede sa posetom katedrali. 
. .

Vulkanolozi navežbani da izbegavaju lavu u letu.

Dezorijentisani pingvini.

Foke čiji podvodni zov „zvuči kao Pink Floyd“

 Koliko susreta - „na kraju sveta“.

„To su profesionalni sanjari. Oni sve vreme sanjare... I mislim da se preko njih ostvaruje veliki kosmički san, jer univerzum sanja kroz naše snove.“

Remek delo.
.