Peščanik i Srbija, januar 2009. godine

"OBAVEŠTENJE SLUŠAOCIMA I ČITAOCIMA PEŠČANIKA

Posle fizičkog sprečavanja promocija Peščanika u Aranđelovcu i brojnih pokušaja (Pančevo, Futog...) pojavila se i virtuelna, manje hrabra, internet družina koja vas onemogućava da čitate naš sajt - http://www.pescanik.net/.

Obavešteni smo da se radi o organizovanoj grupi hakera koja danima, iz nekog mraka, obara sajt http://www.pescanik.net/, da je ova akcija sinhronizovana, da se obavlja sa brojnih lokacija i da je to razlog zašto je naš sajt trenutno nedostupan.

Kako se do sada nismo susreli sa napadima ovog tipa, ovo je jedini način da se obratimo našoj publici i obavestimo vas o čemu se radi. Od velikog broja slušalaca dobili smo i informacije da se jučerašnja emisija Peščanik i današnja repriza emitovala uz prekidanje, šuštanje i ometanje signala radija B92 u Beogradu i širom Srbije.

Molimo vas da prenesete dalje ovu poruku svima koje smatrate zainteresovanima.Nadamo se da ćemo se uskoro ponovo videti na http://www.pescanik.net/

Pozdravljaju vas dve Svetlane i mali tim radio emisije Peščanik

AKO VAM JE DOBRO, ONDA NIŠTA"

Podcast "Peščanika" (preslušajte emisije): http://podcast.b92.net/pescanik.xml

[prekriveno]

Uvlačim novi jorgan u navlaku za prekrivač.

Onaj stari najpre tresem, temeljno i dugo, kao da želim da isteram iz njega sve čega se nakupio tokom godina, a zatim pakujem u ogromnu kesu, zipujem ga u što je mogući manji format.

Sa njim odlazi i stari sat- alarm, jer više ni on nije potreban.
Njih dvojica - jorgan i alarm su stari par i jorgan ga se naslušao tokom godina, kao i toliko različitih ring-tonova telefona koji su alarm odavno poslali u penziju.

Pakujem sve.

I kao da pakujem i sva brojanja ovaca ali i ovnova zbog kojih moram da se budim kad mi vreme nije, pre svih, pre njih. 
Mislim na ovnove.

Pakujem i mnoga čudna budna stanja u kasne sate.

Ideale, 
ideje, 
mrtve petlje.
(Kad već nisu zaživele, bolje je spakovati i njih.)

Taj jorgan ionako previše pamti i zna:

Hladne noći prespavane sa kapuljačom na glavi jer je stanarina nekada bila polovina plate. 
Nije stanarina bila velika, već plata mala, a račun za struju zabrinjavajući. 

.
Prvo rasklapanje kreveta za nas dvoje. 
Sa Njom sam i birao ovaj novi jorgan koji upravo uvlačim u navlaku.

.
Uz stari jorgan odlaze i toliki sati čitanja: prvi susret sa Peljevinom, Četvinom, Erlandom Luom, Mangelom. Novi susret sa Remedios koja se vinula u nebo, Barikovom Jun iz "Zamkova gneva", prvo čitanje prvi put objavljenih delova Kerouaka na srpskom, "originalni svitak", roman konačno u obliku u kojem ga je Džek putovao.
.
Okean muzike, sa ili bez slušalica - prvi, drugi plejer, onda iPod i plutanje, ronjenje, davljenje, vraćanje na obalu - sve uz muziku. 
I traganje za harmonijama koje odgovaraju i genotipu i fenotipu - onima koje lepo uspavljuju.

.

Ne pakujem promene, zablude i odgovore koje su te muzike donosile. 
Sve to mi je još uvek potrebno.

.

Toliko filmova "sa kolena", dok ih laptop greje u zimske sate.

.

Jedna mačka.

Druga mačka.

.

Pripreme za putovanja, putne groznice i putne povratke, snoviđenja o Kubi, snove o Siciliji, grčkim ostrvčićima, snove posle Normandije, Pariza, hladnog Praga, radost spavanja u sopstvenoj postelji nakon službenih puteva, radost čiste kose, 
"toplo je na jastuku, u polusnu."

.

Snovi o sopstvenom krevetu, ne podstanarskom.

Snovi koje nisam razumeo, ali sam zapisao iako sam znao da niko neće da ih otključava.

.

Pakujem i oblepljujem trakom i nekoliko izbornih noći provedenih uz ekran ili na Mreži. 
(Ne mogu da spakujem jedan uspeli atentat, psovanje govnara koji su ga organizovali i sproveli i mnoge nesanice koje su došle posle. To ne pakujem i ne zaboravljam.)

Pamti stari jorgan i radost i radost novog posla i lakša ustajanja, radost buđenja subotom prepodne, kada si dovoljno daleko od petka i bezbedno udaljen od ponedeljka ujutro. 

Pamti i razbacane fotografije za vreme sređivanja kutija iz pre-digitalne ere - fotografije osoba koje su se motale po nekim prethodnim jorganima, a pamti i gledanje tih istih osoba na ekranu televizora, češće je gorko nego slatko. 
("Život piše romane i pravi malu decu", što bi rekao v.d. kuma.)

I finale u basketu protiv Amera. Drugo poluvreme Liverpul-Milan, od 0:3 do Pehara Lige Šampiona u rukama Stivena Džerarda.

Filmovi sa TV ekrana, mešanje filmova i sna u umornim satima. 

Filmovi čiji kraj nikada nisam pogledao, sećanje na Vendersovu izjavu da voli filmove uz koje se lepo zaspe, koju sam često vežbao na njegovim novijim filmovima. 
I široko otvorene oči na "Do kraja sveta".

Mislim da je Neruda zapisao "Volim te kao stare cipele".

Pakujem sve to staro, 
radujem se snovima 
i danima koji će doći.
.
Do,
Re,
Mi, 
spavamo.

"Nema Boga!"

"Ateističku bus kampanju" pokrenula je leta prošle godine Adrian Šerin, mlada londonska spisateljica, iritirana brendiranim autobusima koji su "širili poruku od Boga" koristeći citat iz Biblije - potpisanim od strane organizacije koja je, između ostalog, obećavala prokletstvo, oganj, "špansku cipelu", Industriju obuće Beograd, pakao, Peko i ostale muke onima koji "ne prihvate krst". Nakon razgovora sa predstavnicima ASA-e (Advertising Standards Authority), koja nije imala nikakav problem sa ovakvom vrstom oglašavanja i njenim zakupcem, te odgovora da su dobili svega dve pritužbe građana na kampanju, Šerinova rešava da uzvrati.

Šerinova objavljuje u Gardijanu (20. jun, 2008) članak "Atheists, gimme five!" – poziv donatorima (po njenoj računici bilo biovoljno oko 4.500 ljudi) koji će priložiti po 5 funti radi zakupa autobusa koji će nositi poruku - "There's probably no God. Now stop worrying and get on with your life." ("Po svoj prilici, Bog ne postoji. Prestanite da brinete i počnite da živite!").

Jedan bloger je otvorio račun za potrebe kampanje.

Novac je počeo da stiže.

Do meseca oktobra sakupljeno je preko 100.000 funti. Do decembra oko 140.000. Akciji se priključuje i Ričard Dokins, kao i nekada ugledni konzervativci, pisci, muzičari, filozofi. Osniva se (naravno) i Facebook grupa, Šerinova obaveštava uredno javnost o napredovanju kampanje, medija planu (izbora autobuskih linija!!!), mediji prate priču revnosno.

Šestog januara 2009, na ulice Britanije izlazi oko 800 autobusa koji "pronose" gore navedenu poruku.

Uskoro će se i čuvenoj Londonskoj Podzemnoj pojaviti još 1000 postera.

Britanska Oglasna organizacija je prijavila da je dobila stotinak žalbi. Po zakonu, da bi se postupak protiv Ateističke Bus kampanje pokrenuo, ASA mora da dokaže da Bog – postoji. Kampanju otvoreno kritikuje kler, poručujući da je cela akcija "lišena rasuđivanja i smisla za realnost".

Kampanja je u novembru počela i u SAD – sloganom "Why believe in a God? Just be good for goodness' sake.", dok su u Australiji i Tasmaniji slični pokušaji – onemogućeni. (Što me asocira da se zapitam – kakva bi bila reakcija naše javnosti? Poslednja medijska provokacija slične vrste bio je "Gebels" Maćaševa.)

Nakon Španije, koja je koristila istu poruku kao i britanci, jutros je objavljeno da će se italijanski ateisti pojaviti uskoro sa kampanjom "Loša vest je da Bog ne postoji. Dobra vest je da ti nije potreban."
Konačno, ali nikako najmanje važno, kampanja je inspirisala – nove akcije. U SAD je grupica ljudi počela da proizvodi nalepnice za automobile - "Darwin Fish".

Gorespomenuta FB grupa okuplja preko 17.000 članova.
Grupa koja želi da zaustavi ovu akciju ima 9 (devet) članova.

Ljudi šire ideje,

ideje šire fras.

Korisni linkovi:
http://www.humanism.org.uk/bus-campaign
http://www.arianesherine.com/#/atheistbuscampaign/4532331653