15-dnevna pauza: "Weightless"

Konačno: tastaturu, ekran, asfalt, vrelinu, novine i Srbiju odmeniće volan, drum, torba, pesak, so na koži i skrivene bube što zriču "ostani".

Možda budemo poslednji koji će ostaviti trag u pesku skrivenih plaža Jonskog mora ovog leta.

Vidimo se u septembru. 
Ili već.

5-minutna pauza: Čuang Ce + Karl Sagan

Ovi citati zahtevaju zapravo mnogo manje od pet minuta čitanja.

Ali - bilo bi sjajno kada bismo nad njima zastali barem na pet minuta.
Ili duže.

I

Čuang Ce, krajem IV veka stare ere:

"Jednom sam usnio da sam leptir, koji leprša tamo-amo; leptir u svakom smislu. 
Uživao sam na slobodi kao leptir, ne znajući da sam Čuo. 
Iznenada sam se probudio i iznenadio što sam ponovo ja. 
Pa sad, kako mogu da znam da li sam čovek koji je sanjao da je leptir ili sam leptir koji sanja da je čovek?"

II

Karl Sagan u knjizi "Kosmos" tvrdi:
"Mi smo poput leptira koji leluja jedan dan i misli da je to zauvek."

Pre nekoliko dana sam u knjižari primetio reprint Saganovog "Kosmosa", jedne od suštinski važnih knjiga. Za razliku od bogatog "Otokar Keršovani" izdanja (tvrde korice; objavljeno osamdesetih, mogli ste birati ćirilično ili latinično izdanje, a izdavač iz Rijeke) ovo (naše?) novo - nema ilustracija, slika, fotografija, grafikona. 

Pogasili zvezde, 
stavili poklopce na teleskope, 
zaključali crteže u podrume, 
uništili preživele svitke papira iz Aleksandrijske biblioteke, 
još jednom.

.

5-minutna pauza: Sandrar, Kefalonija i Cocteau Twins

I

Blez Sandrar, "ZALASCI SUNCA"

"Ceo svet govori o zalascima sunca
Svi putnici saglasni su da treba govoriti o zalascima
sunca u ovome kraju
A puno je i knjiga koje opisuju zalaske sunca
Naročito zalaske sunca u tropskim krajevima
A i istina je da je to veličanstvo

Ja lično mnogo više pretpostavljam rađanje sunca
Zoru
Zato je ne propuštam ni jednu
Tada sam uvek na krovu broda
Tek malo odeven
I uvek sam sam da joj se divim

Ali te zore ne opisujem
Čuvam ih samo za sebe."

II

Izlazak sunca, planina Evmorfia, 
na ostrvu Kefalonija, 
uz Cocteau Twins.
Snimljeno DV kamerom, 2010.
Pred kraj drugog minuta kroz kadar proleti jato ptica,
i to je to.

.

5-minutna pauza: Hulio Kortasar i Ted Čung

.
"Hoću li naći Magu? Toliko puta je bivali dovoljno da, dolazeći ulicom Sene, provirim ispod luka što izbija na Ke De Konti i tek što bih u toj titravoj, pepelnomaslinastoj svetlosti nad rekom razaznao obrise, istog treba bi se na Pon-dez-Ar ukazala njena vitka prilika kako se ponekad šeta tamo-amo a ponekad stoji nalakćena na gvozdenu ogradu i zuri u vodi. Prirodno je tada bilo da pređem ulicu, da se poponem uz stepenice mosta, da kročim u njegove izdužene oblike i da priđem Magi koja bi se na to osmehula bez iznenađenja, uverena kao i ja da slučajni susret predstavlja nešto ponajmanje slučajno u našim životima a da sastanke ugovaraju oni ljudi koji se dopisuju na hartiji s linijama ili zubnu pastu istiskuju odozdo"*
.
* * * 
.
Ted Chung je majstor kratke forme. U pet minuta uspeva da ispriča više od mnogih u celovečernjem filmu.
U ovom ubrzanom vremenu, dobro je da postoje takvi majstori, sjajno je što postoje oni koji umeju da stignu prečicom do katarze.
.

Još Chungovih filmova dostupno je ovde >> Obratite pažnju na kratki film "On time", ukoliko ga već niste pogledali. 
.
* (Hulio Kortasar, prvo poglavlje knjige "Školice", prevod Silvia Monros Stojaković)


.

5-minutna pauza: Jovan Hristić & "Amazing Day Caught in Slowmotion"

Nije lako boriti se u Beogradu, usred leta, u vreme kada si navikao da si uveliko daleko.
Ohrabrenja da se izdrži 
dolaze iz različitih pravaca.
.
Najpre, profesor Hristić:
.
"Leto.
Vazduh podrhvata nad ulicama, među kućama.
U sobama, iza spuštenih zavesa i zatvorenih kapaka,
Počinje drugi život, počinju velika snevanja.
Daleke zemlje približe se na dohvat ruke,
I šum toplih mora već se čuje u polumraku.
.
Požuri. Za koju nedelju, za koji dan, za koji čas,
Doći će prve jesenje kiše, otvoriće se prozori,
I videćeš isti suri predeo što će ti reći,
Nigde nisi bio, ništa se nije dogodilo."
.

.
*
.
Ovaj video klip je hand-made, to jest - ništa ozbiljno. Zove se "Amazing Day Caught in Slowmotion" i delo je izvesnog Luka Mallinsona. Pesma koja ga prati je sjajna i zove se "Welcome Home".
Četiri minuta. Uživanje.
.

.
Izdržati nekako, još neko vreme. 
.

[30 sekundi Erkenja i 7 minuta Santiaga Grasa]

Pre no što ova priča Ištvana Erkenja iz "Jednominutnih novela" bude pročitana, valjalo bi sagledati njen kontekst, tj. zašto je Erkenj tako pisao.
.
Iako dramatičan, čitav Ištvanov život može biti jednominutna novela. Kao diplomirani farmaceut, u 22.  godini dobija priliku da putuje po zapadnoj Evropi. U domovinu se vraća pred sam rat i objavljuje svoju prvu knjigu - "Okean igra". Nacisti ga hapse 1941. i šalju u radni logor, na ruski front, nadomak Moskve. Po povratku u Mađarsku nastavlja da piše, ali mu nakon revolucije 1956. zabranjuju da objavljuje. Dvanaest godina kasnije objavljuje "Jednominutne novele". Umire je 1979. Tek od 2004. godine jedno pozorište u Budimpešti nosi njegovo ime.
.

Ova priča je, zapravo, kraća od minuta i zove se:
. 

"Zvanično vladino saopštenje"
(Nakon pobeda ideja komunizma u svetu)
Ištvan P. Balog, konjušar državnog gazdinstva iz Babolne, započeo je svoj redovni godišnji odmor.
(Mađarska telegrafska agencija)"

I to je sve.
Tek večeras otkrivam da je Santiago Graso rođen 1979, u godini kada je Erkenj umro. I koliko sam bio već dugo siguran da je Erkenj donekle uticao na čestu beznadežnost čuvenog mađarskog animiranog filma "Gustav", toliko je ovaj Grasov rad, na neki način, direktan omaž Gustavu.
.
7 minuta, remek-delo.

. 

O ljudima sa krilima: Ištvan Erkenj + Santiago Graso

Prvo - Ištvan.
Ime priče:
.
"Profesionalni ponos"
.
Mene su od tvrdog materijala načinili!
Umem da kontrolišem sebe.
Ništa se na meni nije dalo primetiti, mada je u pitanju bio dugogodišnji naporan rad, priznavanje mog talenta, čitava moja budućnost.
- Ja sam umetnik u podražavanju životinja - rekao sam.
- Šta znate? - pitao je direktor.
- Podržavam ptičji cvrkut.
- Na žalost - odmahnuo je - to je već odavno demode.
- Kako, molim? Gukanje grlica? Dživžikanje riskog vrapca? Pućpurikanje prepelica? Kreštanje galebova? Pev ševe?
- Passe - rekao je direktor s izrazom beskrajne dosade na licu.
To je zabolelo. Ali mislim da se to na meni nije primetilo.
- Do viđenja - rekao sam učtivo i - 
izleteo kroz otvoreni prozor.
.
Ova priča objavljena je u knjizi "Jednominutne novele", 1985. godine.*

A ovaj video klip jedan je od radova animatora Santianga "Bou" Grassoa. 
Traži svega dva minuta vaše pažnje. 
Zove se "The Bird and the Man"
.

.
* - koristim i ovu priliku da zahvalim Kizi na primerku knjige koju nisam imao :)
.

5-minutna vežba: Ištvan Erkenj + Kris Kotam

Najpre Ištvan Erkenj, zatim kratki film Krisa Kotama (Cottam)

Erkenj: "Informacija"

"Četrnaest godina sedi iza šaltera. Postavljaju mu svega dva pitanja.

- Gde je Monteksova kancelarija?

Na ovo odgovara: 

- Na prvom spratu, levo.

Drugo pitanje glasi:

- Gde je prerađivač gumenih otpadaka?

Na šta on odgovori ovako:

- Drugi sprat, druga vrata desno.

Za četrnaest godina nije pogrešio nijednom, svako je dobio traženo uputstvo. Samo se jednom desilo da je jedna dama prišla njegovom prozorčetu i postavila jedno od uobičajenih pitanja.

- Molim Vas, gde je Monteks?

Ovom prilikom on pogleda u daljinu i reče:

- Svi mi dolazimo iz ništavila i vraćamo se u veliko, smradno ništa.

Dama je podnela žalbu. Žalba je bila ispitivana, nad njom se diskutovalo, i tako je otišla u zaborav.

Zaista, stvar je potpuno bez značaja."
.
Ova priča objavljena je u knjizi "Jednominutne novele" (1985)

.
. . . 

.
Film: "Maybe One Day" traje 4 minuta.
Pet minuta konzumiranja ovakvih sadržaja i vežbanja moždanih vijuga dovoljno je da glava ostane iznad vode, tokom čitave nedelje.*

Provereno!

.
* - testirano na uzorku: 1 ispitanik