Saturday, 15 June 2013

Konačno, kod kuće (This must be the place)

Još uvek živimo u lavirintu kutija i neraspakovanih kofera i pozajmljenih torbi. 
Cipele - hodnik, desno; odeća - ostava, dole, u koferima i kutijama levo, važniji papiri su valjda u kutiji u uglu sobe, bendžamin (fikus) donet, bio sam poput Žana Renoa u onom filmu, nosim ulicom drvo od metar i po; ponoć je prošla i siguran sam da komšinici nije bilo svejedno kada je ugledala kako se iz mraka hodnika ukazuje najpre drvo a zatim i neki nasmejani ludak što šeta drvo po kraju u noćnim satima, eh kakvi se to ljudi doseljavaju u našu zgradu... "dobro veče komšija, hoćete liftom?"

U novom jastuku nemam više od dva-tri odsanjana sna. 
Nisam zapamtio ni prvi san u novom stanu, običaj nalaže da je to važno. 
Spavam kao kamen, izmoren bukom, prašinom i dokumentacijom koja se sakupljala u glavi mesecima.

Ipak, kada otvorim oči u ranom jutru koje miriše na lipu, 
znam da smo kod kuće.

Na zidovima još uvek nema Aleksandrinih slika, nema planiranih polica, još uvek nijedan ekser za kačenje stvari, tek poneka ogrebotina od unošenja kutija, kesa, kofera, torbi, kutija, kesa, kofera, kesa, kutija,
ali to su sada naši zidovi - i možemo po njima da radimo šta hoćemo.

Nema, zapravo, mnogo toga, ali ima mnogo ideja kako bi moglo da bude.

Još uvek učimo šta je koji zvuk u zgradi i još uvek ne znam da po sunčevom zraku zaustavljenom na biblioteci procenim koliko je sati i koliko ima do mraka, ali su sve knjige konačno na jednom mestu i prvi put posle deset godina mogu da ih sve obuhvatim jednim pogledom. Saramago se oslanja na Vonegata, obojica na Kortasara; Mangel uparen sa Taborijem i Kolakovskim, evo i Barikove knjige su jedna kraj druge nakon toliko vremena rasejanja po uglovima, policama, drugim i trećim redovima ispod klupa; mnoge zovu na ponovno čitanje, 
sada, 
odmah!
konačno imaš vremena, 
kod kuće si.

("I got plenty of time")

Tek nekoliko sumraka smo odgledali, u daljini se nazire reka i odsjaj neba na njoj, crvena boja je spektakularna kad dan stigne na battery low.


Iz obližne Bašte se čuju cvrči, 
miriše na lipu.


* * * 

Subota je, jutro.

Kroz roletne probija osunčan dan, pesma lastavica me podseća na letnje raspuste,
nedaleko je pekara na čijim sam kiflama svojevremeno takođe odrastao i
čiji me ukus podseća 
na dom.

Tu sam, 
konačno.

("Home, is where I want to be/
But I guess I'm already there/
I come home, she lifted up her wings/
I guess that this must be the place...")



.

10 comments:

  1. A kad će treći deo, onaj s bankama? :D

    ReplyDelete
  2. Dobro jutro :)

    Bila bi super fora da svako veče šetaš drvo, kao ljubimca. Em se drvo valjano provetri, em radiš i vežbe snage i izdržljivosti istovremeno, a em ucrtavaš novi fitnes/kulturološki/botanički/socijalno angažovani pravac... Dobro, znam, ipak je prerano za subotu ujutru.

    Stvarno se izvinjavam, ne pojavih se na promociji. Samo sam prosipala po šake lajkova i terala kroz bezumno radne dane podalje od kompa.
    Srećan rođendan sa x dana zakašnjenja, srećno useljenje. Dobro si počeo ovaj novi ciklus od sledećih 12 godina i neka se nastavi još lepše... a znam i kako može to "još lepše" :)
    Nek vam je sa srećom.

    ReplyDelete
  3. Home is where the books are! Dobro vi došli kući :)

    ReplyDelete
  4. Ovaj tekst odiše Dobrim Raspoloženjem. Neka bude puno takvih dana.

    ReplyDelete
  5. @gassalasca: u trenucima u kojima si postavljao to pitanje sam se spremao za odlazak u sada već bivšu banku zarad zatvaranja svih računa, seckanja kartica i ostalih radnji. Sticaj okolnosti me malo usporio u pisanju nastavka, ali radni naslov "Reci mi Banka, ko je kriv zbog našeg rastankaaaaaa" je već tu, eto teksta uskoro :)

    @yzse: da pokušam da razvijem čitavu školu, Pokret Enta? ili pod tako nekim imenom... novi pravac: "neka nas koreni ne drže!" :) Dobro, znam, previše je za nedelju rano jutro :)))
    Ne znam kada će biti i gde će biti još jedno okupljanje povodom knjige, žao mi je što te nije bilo, ali verujem da će se blogerajska škvadra uskoro okupiti na piću a pre letnjih raspusta, tako da se, nadam se, vidimo uskoro :)

    Hvala na lepim željama (i šakama lajkova, primetio sam ih :), ako je ovo početak tog novog ciklusa, šta li će biti do kraja... ;)))

    @Aleks: Hvala ti! Svidja mi se to sa knjigama :)

    @Dzoni: Dobro se osećam u novom domu, zaista :) Hvala ti!



    ReplyDelete
  6. virgo Intelecta18 June 2013 at 14:09

    Zelim ti da svaki dan u novom domu pocnes sa samo naoko blesavim pitanjem: Why don't we....? i razvijas onako kako pocne da ti se odvija toga dana:)

    ReplyDelete
    Replies
    1. Oh, to je leeeeeepa želja! :) Za sada ćemo je ispunjavati vikendom... :) Hvala ti!

      Delete
  7. divno, kako lepo zvuči... i ovaj pogled. čestitam!

    ReplyDelete
  8. dobrošao svojoj kući!
    zanimljivo da pored kesa među kojima živiš, ti si knjige već rasporedio.
    spremam se ne za toliko veliku avanturu, ali nova kuhinja, plus krečenje celog stana, obećavaju zabavu miliona. spremam se za iznganstvo.
    jelena popkitchen maksimović

    ReplyDelete
    Replies
    1. Kad već nemam još uvek radni sto, odnosno osnovni alat jednog pisca, hajde barem da uživam u pogledu na knjige :)

      Ta tvoja avantura zvuči sasvim komplikovano, iako ti misliš da nije "toliko velika".
      Srećno! :)

      Delete