Sunday, 12 April 2009

[..."he speaks of senseless things"....]



Premotavaš pesme i filmove; pauziraš; vraćaš natrag; biraš koje poglavlje ili delić violinskog pasaža ćeš preslušati, a Volfgang ga je nedeljama komponovao. Brže preslušavaš muziku nego što je ona odsvirana, brže preuzimaš fajlove sa Mreže no što je potrebno fajl i pogledati. Preskačeš stranice knjige, čitava poglavlja; čitaš samo antrfile ili boldirani deo teksta, žvaćeš sažetke, ma – samo naslove. Prstom pomeraš kazaljku na satu koju si zaglavio brišući prašinu, pomeraš sat napred, sat natrag, zavrtiš točkić na mikrotalasnoj, ciljaš koji je minut kada iskopčaš plejer iz struje, usklađuješ sat sa onim na glavnom Trgu. Letiš avionom ka suncu ili niz vreme, lutaš časovnim zonama, navikavaš se brzo na poklonjene ili ukradene sate.

Misliš da kontrolišeš i organizuješ, dakle.

Štagod radio vremenu ishod je, zapravo, poznat.

Zato: igraj se kontrole i organizacije vremena, kada god možeš.
I dokle god možeš.

Tek kasnije zaista nećeš imati vremena za to.

6 comments:

  1. Imaš vremena da misliš o vremenu :)
    Vojmeeeee, što bi moja baba rekla.

    ReplyDelete
  2. Zar kontrola i organizacija nisu rezultat činjenice da je vremena sve manje... Kada ga tek ne bude bilo, zabrinuću se.

    ReplyDelete
  3. @etotako:

    lepo sroceno! :) Ali, ako ja ne budem mislio na vreme (double meaning), ono ce misliti na mene (single meaning) :)

    @bojan:
    ma ne, vremena je zapravo kolicinski isto, zar ne? ocigledno nam nešto ne štima u organizaciji?
    Možda ga lošije organizujemo od naših starih...

    ReplyDelete
  4. Možda radimo više stvari od naših starih? Ja sam putujući na posao, dok sam radio u drugom gradu, gubio oko hiljadu i nešto kilometara nedeljno, odnosno njihov vremenski ekvivalent.

    Možda se pretrpavamo, ali je pitanje ko to diktira...?

    ReplyDelete
  5. Taj primer sa putovanjima je dobar... ranije jednostavno nije bilo ideje da ce neko toliko putovati da bi radio - nego ce lepo da radi ono sto ima da se radi u blizoj okolini... :)

    Pretrpavamo se svakako - a diktiramo, siguran sam, iskljucivo mi sami.

    ReplyDelete
  6. Da, samo je "mi" relativan pojam.

    Opet, na kraju i na početku svih krugova koji mi tim povodom može pasti na pamet stoji, isključivo, čovek.

    Možda je i napustiti okean bila jako loša ideja (:

    ReplyDelete