Peščanik i Srbija, januar 2009. godine

"OBAVEŠTENJE SLUŠAOCIMA I ČITAOCIMA PEŠČANIKA

Posle fizičkog sprečavanja promocija Peščanika u Aranđelovcu i brojnih pokušaja (Pančevo, Futog...) pojavila se i virtuelna, manje hrabra, internet družina koja vas onemogućava da čitate naš sajt - http://www.pescanik.net/.

Obavešteni smo da se radi o organizovanoj grupi hakera koja danima, iz nekog mraka, obara sajt http://www.pescanik.net/, da je ova akcija sinhronizovana, da se obavlja sa brojnih lokacija i da je to razlog zašto je naš sajt trenutno nedostupan.

Kako se do sada nismo susreli sa napadima ovog tipa, ovo je jedini način da se obratimo našoj publici i obavestimo vas o čemu se radi. Od velikog broja slušalaca dobili smo i informacije da se jučerašnja emisija Peščanik i današnja repriza emitovala uz prekidanje, šuštanje i ometanje signala radija B92 u Beogradu i širom Srbije.

Molimo vas da prenesete dalje ovu poruku svima koje smatrate zainteresovanima.Nadamo se da ćemo se uskoro ponovo videti na http://www.pescanik.net/

Pozdravljaju vas dve Svetlane i mali tim radio emisije Peščanik

AKO VAM JE DOBRO, ONDA NIŠTA"

Podcast "Peščanika" (preslušajte emisije): http://podcast.b92.net/pescanik.xml

[prekriveno]

Uvlačim novi jorgan u navlaku za prekrivač.

Onaj stari najpre tresem, temeljno i dugo, kao da želim da isteram iz njega sve čega se nakupio tokom godina, a zatim pakujem u ogromnu kesu, zipujem ga u što je mogući manji format.

Sa njim odlazi i stari sat- alarm, jer više ni on nije potreban.
Njih dvojica - jorgan i alarm su stari par i jorgan ga se naslušao tokom godina, kao i toliko različitih ring-tonova telefona koji su alarm odavno poslali u penziju.

Pakujem sve.

I kao da pakujem i sva brojanja ovaca ali i ovnova zbog kojih moram da se budim kad mi vreme nije, pre svih, pre njih. 
Mislim na ovnove.

Pakujem i mnoga čudna budna stanja u kasne sate.

Ideale, 
ideje, 
mrtve petlje.
(Kad već nisu zaživele, bolje je spakovati i njih.)

Taj jorgan ionako previše pamti i zna:

Hladne noći prespavane sa kapuljačom na glavi jer je stanarina nekada bila polovina plate. 
Nije stanarina bila velika, već plata mala, a račun za struju zabrinjavajući. 

.
Prvo rasklapanje kreveta za nas dvoje. 
Sa Njom sam i birao ovaj novi jorgan koji upravo uvlačim u navlaku.

.
Uz stari jorgan odlaze i toliki sati čitanja: prvi susret sa Peljevinom, Četvinom, Erlandom Luom, Mangelom. Novi susret sa Remedios koja se vinula u nebo, Barikovom Jun iz "Zamkova gneva", prvo čitanje prvi put objavljenih delova Kerouaka na srpskom, "originalni svitak", roman konačno u obliku u kojem ga je Džek putovao.
.
Okean muzike, sa ili bez slušalica - prvi, drugi plejer, onda iPod i plutanje, ronjenje, davljenje, vraćanje na obalu - sve uz muziku. 
I traganje za harmonijama koje odgovaraju i genotipu i fenotipu - onima koje lepo uspavljuju.

.

Ne pakujem promene, zablude i odgovore koje su te muzike donosile. 
Sve to mi je još uvek potrebno.

.

Toliko filmova "sa kolena", dok ih laptop greje u zimske sate.

.

Jedna mačka.

Druga mačka.

.

Pripreme za putovanja, putne groznice i putne povratke, snoviđenja o Kubi, snove o Siciliji, grčkim ostrvčićima, snove posle Normandije, Pariza, hladnog Praga, radost spavanja u sopstvenoj postelji nakon službenih puteva, radost čiste kose, 
"toplo je na jastuku, u polusnu."

.

Snovi o sopstvenom krevetu, ne podstanarskom.

Snovi koje nisam razumeo, ali sam zapisao iako sam znao da niko neće da ih otključava.

.

Pakujem i oblepljujem trakom i nekoliko izbornih noći provedenih uz ekran ili na Mreži. 
(Ne mogu da spakujem jedan uspeli atentat, psovanje govnara koji su ga organizovali i sproveli i mnoge nesanice koje su došle posle. To ne pakujem i ne zaboravljam.)

Pamti stari jorgan i radost i radost novog posla i lakša ustajanja, radost buđenja subotom prepodne, kada si dovoljno daleko od petka i bezbedno udaljen od ponedeljka ujutro. 

Pamti i razbacane fotografije za vreme sređivanja kutija iz pre-digitalne ere - fotografije osoba koje su se motale po nekim prethodnim jorganima, a pamti i gledanje tih istih osoba na ekranu televizora, češće je gorko nego slatko. 
("Život piše romane i pravi malu decu", što bi rekao v.d. kuma.)

I finale u basketu protiv Amera. Drugo poluvreme Liverpul-Milan, od 0:3 do Pehara Lige Šampiona u rukama Stivena Džerarda.

Filmovi sa TV ekrana, mešanje filmova i sna u umornim satima. 

Filmovi čiji kraj nikada nisam pogledao, sećanje na Vendersovu izjavu da voli filmove uz koje se lepo zaspe, koju sam često vežbao na njegovim novijim filmovima. 
I široko otvorene oči na "Do kraja sveta".

Mislim da je Neruda zapisao "Volim te kao stare cipele".

Pakujem sve to staro, 
radujem se snovima 
i danima koji će doći.
.
Do,
Re,
Mi, 
spavamo.