"Svi su mislili da su osamdesete bile za nas, umetnike, srećna vremena, ali ja sam bila duboko nesrećna. I zapravo sam bila srećna kada sam pronalazila ljude koji su bili nesrećni koliko i ja. Tako smo se nekako prepoznavali..." (S.S)
te uradio ovaj ono, te uradio ono...između uradio, valja živeti. jeste da se društvo neće sećati baš tog što je "život" nego onog "uradio", ali ko se pre razveže sa tog ulara, slobodnije stvara.
Komentar iznad mog (Etotako) pročitati 3 puta, staviti prst na čelo, ponovo pročitati 3 puta, na polici ostaviti mobilni, poneti vodu i ključeve i izaći iz stana. Krenuti u potragu za sobom, svojim zadovoljstvom i svojim životom. Svaka čast svakome, ali mislim da je vreme depresivnih energija 80-tih i 90-tih prošlo. Uopšte više nisu inspirativne. A nama vreme ističe. Dajte da mi koji smo sada živi uradimo nešto valjano... dok još imamo mogućnost :)
Bez šale, nemam problem takvog odnosa prema osamdesetim godinama, štaviše, presrećan sam što su ta i takva dela nastala i ostala dostupna, svi su poput kometa proleteli kroz prostor/vreme i ostavili iza sebe fascinantan trag...
Ima i među današnjim snagama dobrih stvari. Jedino za čime žalim je, zapravo, to što njihova sadašnja dela i radovi ne mogu da ostvare odjek koji su ove stare stvari imale, nekako se prebrzo potroše ili, još gore, ostanu potpuno neprimećeno.
Nema povlačenja, nema predaje. Imamo još uvek mogućnost ;)
Sonja je rezirala Godoa u svojoj 37. godini, gotovo kao ti sad.
ReplyDeletehttp://youtu.be/26nQZAsgYt0
p.s. A, iz originalne postave benda VIA Talas, ziv je jos samo Misko Plavi.
RIP Gera, Mira Mijatovic, Bojan Pecar...
Osvrni se mirno na godine prošle...
ReplyDelete"Svi su mislili da su osamdesete bile za nas, umetnike, srećna vremena, ali ja sam bila duboko nesrećna. I zapravo sam bila srećna kada sam pronalazila ljude koji su bili nesrećni koliko i ja. Tako smo se nekako prepoznavali..." (S.S)
Šta ste toliko depresivni de :)
ReplyDeletete uradio ovaj ono, te uradio ono...između uradio, valja živeti. jeste da se društvo neće sećati baš tog što je "život" nego onog "uradio", ali ko se pre razveže sa tog ulara, slobodnije stvara.
Komentar iznad mog (Etotako) pročitati 3 puta, staviti prst na čelo, ponovo pročitati 3 puta, na polici ostaviti mobilni, poneti vodu i ključeve i izaći iz stana.
ReplyDeleteKrenuti u potragu za sobom, svojim zadovoljstvom i svojim životom.
Svaka čast svakome, ali mislim da je vreme depresivnih energija 80-tih i 90-tih prošlo. Uopšte više nisu inspirativne. A nama vreme ističe.
Dajte da mi koji smo sada živi uradimo nešto valjano... dok još imamo mogućnost :)
Nisam depresivan, nisam depresivan, nisam depresivan... ;)
ReplyDeleteBez šale, nemam problem takvog odnosa prema osamdesetim godinama, štaviše, presrećan sam što su ta i takva dela nastala i ostala dostupna, svi su poput kometa proleteli kroz prostor/vreme i ostavili iza sebe fascinantan trag...
Ima i među današnjim snagama dobrih stvari. Jedino za čime žalim je, zapravo, to što njihova sadašnja dela i radovi ne mogu da ostvare odjek koji su ove stare stvari imale, nekako se prebrzo potroše ili, još gore, ostanu potpuno neprimećeno.
Nema povlačenja, nema predaje.
Imamo još uvek mogućnost ;)