Šta nam donosi demokratizacija tehnologije?
Da li će činjenica da sada svako može biti umetnikom povećava broj prosečnih ili broj genijalnih a dostupnih dela iz domena muzike, filma, fotografije, književnosti?
Da li je ova promena slična onoj koju je donela Gutembergova mašina, koja je demokratizovala reč?
Kako bi se, u novonastalim uslovima snašli sada priznati umetnici, ponikli u analognoj eri?
Kako se način uživanja u tim, novonastalim delima, (ali i onim klasičnim) ubrzano menja, zato što smo po prvi put - i mi koji nismo elita - u mogućnosti da upravljamo načinom na koji konzumiramo ta dela?
(Press/Pause/Play...)
Toliko pitanja, mogućnosti, strahova i nada.
Film o “nadama, strahovima i digitalnoj kulturi” postavlja neka od ključnih pitanja u vezi sa postojećim, ali i budućim tendencijama pop kulture. Impresivna lista sagovornika – od Endrua Kina (Andrew Keen), preko Bila Dramonda (Bill Drummond, najpoznatiji kao polovina KLF, a zapravo mnogo više od toga), Seta Godina (Seth Godin, čitali ste „Plavu kravu“? Prevedena je i na srpski), Mobija (Moby) ali i Šona Parkera (Shaun Parker, „Napster“) i Hot Chip otkrivaju svoje viđenje izazova i daje naznake kuda sve ovo ide dalje.
Samo naznake, jer odgovore, zapravo, još uvek ne znamo.
Samo naznake, jer odgovore, zapravo, još uvek ne znamo.
Endru Kin tvrdi da se nalazimo na početku novog mračnog doba; da je kreativnost uništena, te je sve svedeno na kakofoniju i samopromociju.
Druga strana tvrdi da je sjajno što nam je tehnologija omogućila da svi stvaramo interesantne stvari. Set Godin tvrdi da je ovo zlatno doba za umetnike.
Film je od pre nekoliko dana, a u skladu sa temom dostupan on-line, dok se sa zvanične stranice >> mogu preuzeti i dodatne scene, koje se ne nalaze u integralnoj verziji.
Premotavajte.
Zaustavljajte.
Vraćajte.
Gledajte.
Promislite.
„Šerujte” dalje ;)
već sam ranije, čini mi se, video trejler za ovo, a nakaniću se ovih dana da ga pogledam i celog.
ReplyDeleteali mi nikako nije jasno čemu sva frka? smatram da razvoj tehnologije nije napravio nikakvu suštinsku razliku u načinu na koji kreiramo i percipiramo umetnost. razlika je samo kvantitativna, rekao bih.
jedino što bih izdvojio kao prednsot procvata tehnologije je činjenica da mogu da shvatim kako je neko delo nastalo i relativno lako da ga reprodukujem (ili barem pokušam), te me tako retko koje delo može oduševiti svojom misterijom nastanka - mora me oduševiti svojim sadržajem, i to je veoma dobro! drugim rečima, u digitalnoj eri, umetnost nema vrednost samo zato što je bilo teško stvoriti je, već svoju vrednost mora da zasniva na nekim ozbiljnijim kvalitetima.
slično i sa inovativnošću. muka mi je prepune istorije umetnosti ekscentričnih budala koje su svoju ludost (ok, i kreativnost, ali nadasve ludost) uspeli da prodaju kao umetnost. danas je sve već viđeno, čini mi se, i mislim da nam dolazi vreme prezasićenja budalama, u kome ćemo konačno vrednovati neke ozbiljnije kvalitete od čiste originalnosti.
a možda se i varam. možda budalama nikad kraja nema.
Pogledaj ceo film, svakako.
ReplyDeleteNegde u prvoj trecini filma ces u kadru imati coveka koji izgovara ISTE RECI koje i ti pises, na temu reprodukcije umetnosti i misterije nastanka! (ma, da to u filmu nisi ti, samo maskiran u celavog crnog brata od cca. 50 godina? :)
Kvantitet je ono sto plasi ljude - da ce im promaci nesto sjajno, genijalno, do sada nevidjeno. Tim fenomenom se bavi i na ovom blogu vise puta spominjani Eriksen u "Tiraniji trenutka".
Inace, da - oduvek je bio isti procenat genijalaca i amatera, sada je samo svima dat na raspolaganje kanal (i alati) da se pokazu i dokazu. Realno, suština je zapravo ostala ista.
Neke stvari su možda manje "elitne" . Ali će karte za "elitne" događaje uvek biti skuplje od onih drugih. Jer, konzumacija umetnosti "uživo" je ono što uvek ostaje na vrhu piramide, bez obzira na tehnologije i sva čuda sveta.
u ime umetnosti uživo je i moja podrška borbi protiv koncepta intelektualne svojine - bezrezervna kada je u pitanju muzika, sa izvesnom dozom rezerve kada su u pitanju neki drugi oblici intelektualne svojine..
ReplyDeletea pogledacu, ako ništa drugo da bih video svog crnog brata.. :)
"a možda se i varam. možda budalama nikad kraja nema. "
ReplyDeletemislim da se varaš. nema im kraja, baš kao što je uvek isti procenat genijalaca isto stoji i za budale :)
Nema im kraja, lepo rekao Ajnstajn pre toliko godina...
ReplyDelete