Milosrdni novinari i Tom Henks

Jedna od prvih lekcija naučenih u novinarskoj školi početkom devedesetih bila je, zapravo, mali eksperiment i upravo zato je dobro pamtim.
Predavač je izveo iz prostorije pet osoba. Zatim je nama, preostalima, ispričao priču, bogatu detaljima.
Nakon toga - u prostoriju je uveo prvog od izvedenih i zamolio jednog od onih koji su priču čuli - da mu je prepriča. U tom prvom prepričavanju detalji su već počeli da krivo srastaju.
Zatim je taj koji je upravo čuo prepričanu priču - istu prepričao drugom uvedenom. Drugi - trećem.
Do pete ruke od originalne priče je ostao poneki trag, a detalji su srasli tako da je suština promenjena do neprepoznavanja.
Mi koji smo eksperiment gledali uživo naučili smo, zanavek, da glasinama ne valja verovati i da bi bilo dobro proveriti sve detalje pre no što se priča i objavi.
Google i ostala pomagala tada nisu bila dostupna.

Muka novinara koji su dežurali u nedelju je razumljiva. Obeležava se peta godišnjica jednostrane nezavisnosti, istog dana do juče prijateljski Egipat priznaje nezavisnost te države, a dežurni novinar nema nijednu vest ohrabrenja koju bi objavio. Zato, ili iz razloga u koje bolje da ne ulazim kreira priču koja bi mogla biti tačna.
Za priču su mu potrebni: poznata ličnost koja bi mogla imati afinitete prema nama/Srbiji, nekakva istorijska analogija i pravi tajming za objavu iste, a to jeste predvečerje dana u kojem oni tamo slave petogodišnjicu, a mi mnogo razloga za slavlje - nemamo.

Tom Henks je zgodan izbor: prešao je u ortodoksne venčanjem sa Ritom Vilson (grčkog porekla), producirao je uspešni film koji veliča širinu duše i plemenitost braće grka, drugar je sa Spilbergom, koji će se, verovatno, jednom ponovo pozabaviti svojim poreklom te verovatno i snimiti nešto u vezi sa Jevrejima i Izraleom. Nedavno su obojica (Spilberg i Henks) najavili novu saradnju - odnosno produkciju nove mini-serije o II Svetskom ratu, u kojoj će valjda, ma, biće sigurno i neki momak koji veruje u formiranje države Izrael, to nam je dovoljno za priču... Henks je, dodatno, već raskrinkavao Vatikan u "Da Vinčijevom Kodu", što ga čini još poželjnijom zvezdom ove priče.

Materijala za priču, dakle, ima već dovoljno: sada je još potrebno izmisliti TV kanal ili stanicu dovoljno nepoznatu da bude teško proverivo, nadenuti projektu ime te malo obogatiti rečenicu ili stav izrečen na datu temu, a Henks je pripadao navodnoj grupi javnih ličnosti koje su bile protiv nezavisnog Kosova 2008. (par klikova i otkrijete - predstavnici za štampu javnih ličnosti demantovali su učešće polovine te grupe u navodnoj akciji, ostali se nisu ni oglašavali...)

I tako milosrdni novinar objavi u nedelju popodne da je ničim izazvani Henks izjavio:

Sa nadlanu.com >>

Prateći linkove, otkrijete da je sve poteklo sa jednog ili dva opskurna portala ("Srbin.info" i "Pravda"), koju je preuzeo neki drugi, zatim je treći dodao detalje za koje bi se nekada dobijale mesečne suspenzije ("Blic" >> briljira zahvatom: "...novog spektakla “Istorija države Izrael” (slob.prev; History of the State of Israel)". 
Briljantnost je to boldirano "slob.prev" - što u prevodu zapravo znači - "nemamo pojma o kojem projektu se radi - nismo ništa pronašli na internetu - ali bismo strašno voleli da Spilberg to radi i da se projekat tako zove, ko će uostalom da primeti te dve skraćenice). Blic se, pak, poziva na portal "The Ortodox Church", to čitavoj priči daje dodatnu težinu, te samim tim otklanja svaku sumnju u Henksovu izjavu. Isti sajt, pak, kao izvor pominje "OCP News Translation", pri čemu je OCP zapravo skraćenica imena ovog sajta, ali je, zaista, sve lepo zabašureno...

Sećate se onoliko pute emitovanog filma "Wag The Dog", odnosno "Ratom protiv istine", koji se za vreme "Milosrdnog anđela", tj. bombardovanja emitovao u proseku 2x dnevno? Sećate se mehanizma? U čemu se, tačno, ovaj, naš, sadašnji mehanizam razlikuje od tog filmskog?
Da li smo, zapravo, isti kao i naši neprijatelji?

Uzgred - malo potrage dovodi i do ovog teksta, u kojem Hrabri Tom odlazi u srce tame, tj. na Kosovo i tamo pregovara o snimanju filma, kome se u glavi rodi misao da je tako i Kobilić (po legendi) do Murata došao, njemu na čast.

Vest >>

U međuvremenu - šta bismo, još, mogli da izmislimo?

U skladu sa pristupom a zbog činjenice da je ovih dana plodno tlo za ovake priče - verujem da će u narednim danima cvetati serijal naslova poput: 

"Ekskluzivno! Henks snima film u Srbiji!"

"Tome, pravde! Henks snima film o Kosovskom boju, igraće svih devet Jugovića!" ("Kao i filmu Cloud Atlas - igraće više likova, jer je za to - dokazani majstor!")

"Hrabro! Zbog neslaganja sa politikom Egipta u vezi sa Kosovom, Henks neće ići na ronjenje na obale Crvenog mora!"

"Cloud Atlas obara rekorde gledanosti u Srbiji! Epska, savršeno jasna i tečna, i nadasve jednostavna priča o borbi za pravdu kroz eone puni bioskopske sale!"

"Moj veliki pravoslavni zet! Marko Jovanović, bratučed sestrića ujakovog komšije dede Rite Vilson priča o utiscima sa svadbe na kojoj rodbina nije bila, ali je prva gledala VHS snimak!"

"Ministarstvo kulture: biće para za Tomov film! Zdravko Šotra planira 3D ri-mejk svog filma "Boj na Kosovu", u kojem neće biti traktora u kadru, kao ni digitalnog sata na ruci statiste, Henks igra svih devet Jugovića, a verovatno i Murata."

"Forest Gamp, naš junak!"

"Henks, iskreno: u borbi za Kosovo osećam se usamljenim kao u filmu "Izgnanik"!

Od čitave ujdurme i otvorenog laganja javnosti izmišljanjem izjava koristi imaju:

• Mediji koji će ovu priču objaviti u štampanom izdanju i tako prodati koji primerak više.
• Distributer filma "Cloud Atlas" koji će, iznenadno, postati "remek delo savremene filmske umetnosti, hrabra oda o borbi za pravdu kroz eone, sa izuzetnim Tomom u glavnim ulogama kojima dokazuje da je hrabrog srca i britkog glumačkog izraza kakav našem filmu nedostaje", te će bioskopske sale na projekcijama ovog filma biti ponovo pune i niko neće smeti da izađe nakon prvog neshvaćenog sata, od sramote.
• Vi - jer bi svaka psihomontaža ove vrste zapravo trebalo da vas odrodi od ideje i da  kupujete štampu koja poseže za ovakvim fintama telom i mozgom, te da proveravate vesti ovakve sadržine, što će vas, vremenom, izlečiti od medijske zavisnosti i prepustiti čitanju knjiga (primenjena matematika: uzdržavanje od kupovine ovakvih dnevnih novina tokom jednog meseca može doneti po jednu sjajnu knjigu na policu vaše biblioteke! Počnite - odmah!)

Za kraj, valjalo bi zapisati i sledeće:

U trenutku pisanja ovog teksta na "Blicu" bruji oko 250 komentara na kratko usrećenog sveta koji veruje u podršku koja, dakle, ne postoji. 
Ukoliko su gatare i vidovnjaci plaćale kazne za laganje i pružanje lažne nade a za novac, da li bi trebalo bi da plate i svi koji su ovo objavili? 
Hiljade likes, shares i ostalih izraza radosti deljenja dobrih vesti, koje, zapravo, ne postoje bi trebalo da bude uvedeno u optužnicu kao dodatna otežavajuća okolnost.

Operacija koju je NATO sproveo nad teritorijom Srbije od 24. marta do 9. juna 1999. godine nikada se nije zvala "Milosrdni Anđeo", izuzev u našim medijima. Pravo ime operacije bilo je "Noble Anvil", odnosno "Plemeniti nakovanj". (* naknadno dopisano, na sugestiju prijatelja - "Noble Anvil" je bilo ime američkog dela operacije, a čitava akcija zvala se "Saveznička snaga")

Kako god - to ime nije ništa manje bizarno, ali, ukoliko bi svaku stvar konačno počeli da nazivamo pravim imenom i ukoliko ne bi posezali za izmišljotinama radi pružanja lažnih nada, mnoge muke bile bi mnogo lakše. 

Ukoliko oni lažu, moramo li i mi?

Ili je cilj svega da verujemo u postojanje imaginarnog prijatelja, baš onakvog kakvog smo zamišljali?
.

p.s.
Iskreno se nadam da demontažom ove hrpice laži nisam uvredio vaša osećanja prema narodu, državi, novinama, novinarima, Tomu Henksu ili sasvim pristojnom filmu "Cloud Atlas".
p.p.s. Za vreme pisanja ovog teksta, vest sa "Blica" je - nestala. Uzgred, bila je postavljena u rubrici "Zabava"... ali, šteta je već napravljena.
.