Wednesday, 23 July 2008

Paradoks o umetnosti, ubici i Srbiji

Svega dan pre toga, Trg je bio zaista lep, pametan, opušten, letnji.

Onda pristalice optuženog za mnoge smrti (dugo skrivenog pod bradom nadrilekara – dakle nepatvorenog borca za život) gađaju pripadnike Policije umetničkim delima. Sama ideja obračuna sa policijom umetnošću ipak pripada drugoj generaciji, drugom vremenu, blistavim idealima. Dva kolapsa u jednom pasusu.

Umetnost prva strada, tako i sada, od ruku jednopismenih građana. Mi smo barem znali, baci kamenje na sistem.

Preživele skulpture vire iz izloga bivše, sada privatizovane Robne kuće, simbola naše davne raznovrsnosti, gledaju kroz staklo kao što smo mi virili svih ovih godina, zatvoreni između ostalog i zaslugom "ranih radova" Nadrilekara. Vire one tako, oplakuju one od svoje vrste, slomljene o policijske štitove.

Previše simbolike za jedan mali deo Trga, za jedan dan, zapravo previše za čitav život, ako se za tren uzme vazduh i shvati kakvim i kolikim cvetovima simbolika cveta.

Onda odustanem, Ctrl+S, Ctrl+C, Ctrl+V, Alt+F4.
Odmor.

.

.
.
.
.

1 comment:

  1. Jedan od promašaja moderne konteporarne umetnosti je da postavlja svoja (bezvredna dela) svuda gde neko misli da može da postavi umetničko delo. Postavljanje umetničkih dela na sred Trga Republike gde se obično dešavaju "hepeninzi" "izdajničkih" ili "nacionalnih" organizacija je TOTALNI PROMAŠAJ!
    Trg Republike i onkao postavljena dela na podu (trotoaru), znači najnižoj tački percepcije prolaznika je takodje promašaj. Umetnička dela se moraju postaviti u visini očiju, znači najmanje metar ipo od poda. E sad što je "izdajnička" vlada baš tih dana uhapsila nepravedo optušenog Srbina to je stvarno zakomplikovalo ceo slučaj nazovi umetničkih skulptura. To je ustvari izložba keramike i nikako postavljena na nivou onoga na šta je Beograd navikao u prošloj komunističkoj, Titovoj Jugoslaviji.

    ReplyDelete