A Day in Macondo - Hannes Wallrafen
|
U pomalo apokaliptičnim danima poput ovog, u kojem „zalutale ptice udaraju o zidove kao jarebice i probijaju metalne mreže na prozorima" tražeći osveženje i vlaga je takva da bi ribe mogle plivati vazduhom a jedan politički ciklus dolazi do svog konačnog kraja; mislim na Makondo, pukovnika Aurelijana Buendiju i njegovog tasta, mislim na Gabrijela Garsiju Markesa. U danima poput ovog, verovatno nije čudno što misli plutaju ka poslednjem pasusu ove knjige.
.
„Makondo se već pretvorio u strašan kovitlac prašine i krševina koje je raznosio biblijski uragan, kad je Aurelijano preskočio jedanaest stranica da ne gubi vremena suviše poznatim činjenicama i počeo da dešifruje trenutak u kome je živeo, dešifrujući ga u trenutku življenja, proričući sebi svoju sudbinu dok je dešifrovao poslednju stranicu pergamenta, upravo kao da sebe sagledava u ogledalu koje govori. Zatim je opet preskočio da bi preduhitrio proročanstvo i tako saznao datum i okolnosti svoje smrti.
Međutim, pre nego
što je došao do poslednjeg stiha, shvatio je da više nikada neće izići
iz te sobe, pošto je bilo predviđeno da grad ogledala bude vetrom zbrisan
s lica zemlje, sravnjen i izbrisan iz pamćenja ljudi u trenutku kada Aurelijano
Babilonio završi dešifrovanje pergamenata, i da sve što je u njima
napisano bude neponovljivo oduvek i zauvek, pošto pleme osuđeno na sto
godina samoće nije imalo druge svrhe na zemlji.“
.
* * *
Nedavno se
pojavila (nepotvrđena) informacija da Gabrijel Garsija boluje od demencije i da
više neće pisati, jer zaborav čini svoje, kao što je stanovnicima
Makonda u jednom trenutku pojeo sećanja, dok se u selu ponovo nije pojavio
Melkijades i vratio im sećanja. U danima poput ovog, nije čudno što se pitam da
li će neko poput Melkijadesa ikada stići i do nas.
.
* * *
Gabrijel Garsija je svojevremeno napisao da se divi ljudima koji u "100 godina samoće" traže skrivene reference ka realnosti, kao i onima koji ih pronalaze. On tvrdi da ih nema, te da ih on sam ne vidi.
Ne verujem mu.
.
* * *Ne verujem mu.
.
Fotografije iz serijala "Macondo" dostupne su ovde >>
„Sto godina
samoće“ Gabrijela Garsije Markesa je nedavno konačno reizdata na srpskom jeziku.
Vreme je za novo čitanje.
.