Friday 10 June 2016

Noćurak #15: Srce


Srce se na nekoliko sati pretvorilo u Džindžera Bejkera -  
pam-pa-pa-pa-pam-pa-pam-pam - paaaaam-paaaam, 
njegova džez faza, sinkopa na sinkopu, a ja sam, nakačen na aparate razmišljao za šta i zašto sam to srce previše 
trošio, 
pozajmljivao, 
delio, 
skupljao,
zlostavljao,
zaustavljao, 
puštao, 
davao - 
i da li je to bilo pogrešno?

Tačan odgovor... ili ne postoji ili je put do njega duži nego što se može preći za nekoliko dana potpunog mirovanja.

Ovaj Noćurak čine pesme o srcu, njegovom smirivanju, ranjavanju i davanju – i trenucima kada je vreme da se srce ili preda ili pripazi.
Ali, ko još zna kada je - vreme?

Uzgred, kažu da je Noćurak dobar za srce.

U ovoj epizodi sviraju i pevaju:
The Magnetic Fields, R.E.M, Beck, Everything But the Girl, Sakamoto & David Sylvian & Shavez, Feist, James Blake, Air, Marissa Nadler, Dee Dee Bridgewater, Melody Gardot, Paul Simon, Bob Dylan, Peter Gabriel obrađuje Lou Reeda, Susheela Raman - obrađuje Joy Division... Tu su i Neil Young i Bill Fay 
... + odlomci iz knjiga Paola Sorentina i Nila Janga.





Thursday 9 June 2016

Tomas Bernhard: "Državna istorija"



"Jedan predsednik države u Srednjoj Evropi, u kojoj danas predsednici u svakom trenutku strahuju za svoj život, i to s pravom, otkrio je svom bliskom saradniku plan na koji je utrošio stotine besanih noći, a koji bi predsedniku države omogućio da svoju državu, koju je dosledno vodio u propast kao i svi drugi predsednici država u Srednjoj Evropi, ostavi na cedilu preko noći, i odnese veliko bogatstvo koje bi mu omogućilo, bez obzira koliko će još dugo poživeti, siguran i luksuzan život u nekoj drugoj zemlji koja bi bila pogodna za to. 

Nameravao je da u najkraćem roku sprovede svoj plan, ali bilo je neophodno da njegov bliski saradnik sačuva to u potpunoj tajnosti. Bliski saradnik, koji je već decenijama uživao poverenje predsednika države, obećao je predsedniku države da će o tome ćutati, a predsednik države ja zauzvrat obećao svom bliskom saradniku veliko bogatstvo, koje će mu omogućiti da, kao i on, predsednik države, posle uspešnog bekstva živi do kraja života bezbrižnim i zaista luksuznim životom. 

Od dogovora predsednika države i njegovog bliskog saradnika nije prošlo ni dva minuta, a bliski saradnik je već rešio da čitavu stvar pojednostavi, pa je vešto izvedenim pucnjem u potiljak ubio predsednika države, a onda i samog sebe proglasio predsednikom države. Smesta je likvidirao sve pristalice svog prethodnika i uzora, a onoga ko je pobio najveći broj pristalica njegovog prethodnika i uzora proglasio je svojim bliskim saradnikom. Kako je sada već poznavao prasliku državne istorije, čekao je, po prirodi stvari, samo još najpovoljniju priliku da se reši svog saradnika pre nego što ga ovaj likvidira.
Ali bio je suviše spor."

(Tomas Bernhard, "Imitator glasova", str. 103, 
izdavač LOM, 2015, prevod Sanja Karanović)