Saturday 26 November 2016

Radio Aparat! (intervju sa Cecom, Anom i Skočom)

Iako je emitovanje programa počelo pre tek nešto više od deset dana, online Radio Aparat je do ovog trenutka zabeležio više od 55.000 slušanja. Do tog broja stigli su zahvaljujući muzici, priči i preporukama "od klika do klika" putem društvenih mreža (bez "sponsored" reklama) - što je najbolji dokaz da ima dosta glava i stopala gladnih drugačije, "neformatirane" priče i muzike.

U protekle dve godine te glave, srca, stopala i parovi ušiju preživljavali su slušajući uglavnom podkaste; lutajući poput šerpasa po mreži, ponekad nalazeći nešto malo radosti u preživelim oazama na FM skali. 
Konačno - Radio Aparat je proradio: sa 'živim' programom radnim danima od 10 prepodne (vikendom od podneva) do večernjih sati, eklektičnim muzičkim izborom i do sada najozbiljnijom online autorskom ekipom.

Zato što se emituje "u realnom vremenu" te slušalac ne može da bira kada će tačno šta da sluša kao na podkastima - Radio Aparat je u naše živote vratio i pomalo zaboravljen, sladak osećaj koji potiče još iz vremena kada su aparati bili masivniji, sa jednim ili dva zvučnika i nekoliko okruglih tastera na sebi – vraća osećaj da ćemo, ukoliko ne slušamo redovno i pažljivo - propustiti neku dobru stvar, nešto novo ili neočekivanog gosta.

Zato što Radio Aparat zaslužuje slušanje i zato što mi je zabavnije da ostavimo pisani trag nego da pravimo audio intervju o svemu ovome  - razmenjujem mejlom pitanja i odgovore sa prva tri glasa Radio AparataSvetlanom Đolović - Cecom, Anom Vučković i Vladimirom Skočajićem – Skočom, te blagim skraćenjem nekih odgovora pravim miks njihovih priča i stavova. 


Ana, Ceca, Skoča (fotografije Dušana Bauka)


Neću vas pitati zašto ste se upustili u ovu avanturu - već šta očekujete od Radio Aparata?


Ceca: Volela bih da se slušaocima, a i nama poniženim i obeshrabrenim radijskim ljudima, vrati vera i ushićenost prema ovom genijalnom mediju. Volela bih da 'milenijalci' upoznaju i zavole čari i lepotu komunikacije glasom i muzikom.

Skoča: Očekujem da Radio Aparat bude radio koji će se odnositi sa poštovanjem prema muzici koja se pušta, ali i prema slušaocima. Znam da postoje ljudi koji vide mnogo dalje od singlova, blokbastera i bestselera. Njima se ovaj radio obraća, pre svih.

Ana: Želim da ne robujemo ni vremenu ni formi, i tako hvatamo one momente prosvetljenja, kada od opštih razgovora o novoj knjizi i kišovitom danu dolazimo do viših sfera i filozofija. Nećemo puštati jednu te istu muziku, očekujem pravu meru onoga što te iznenadi. Znači, i fina rutina i faktor iznenađenja. Ne znam da li očekujem, ali volela bih da se upravo takav životan i spontan, sadržajan, a nonšalantan pristup dopadne slušaocima.

Kontakt i odnos publike i online radija je drugačiji od nekadašnjeg. Šta bi, u idealnim uslovima, Radio Aparat trebalo da postane i znači slušaocima za šest meseci, godinu dana, pet godina?

Ana: Ovo je i za nas velika avantura. U idealnim razvoju situacije, naš radio bi trebalo da postane navika onih koji vole raznoliku muziku i razgovore sa nekim finim svetom. Ljudi imaju svoje navike, a mi treba da im ponudimo nešto zbog čega će ih promeniti i na poslu, na primer, slušati nas, a ne svoju listu ili neki drugi radio.

Skoča: Nadam se da će Radio Aparat postati radio koji će ljudima značiti na sličan način na koji je meni značio radio kada sam bio klinac. Istina, koliko je to moguće u ovo vreme interneta.

Ceca:
Najviše bih volela da dožive Aparat kao deo svoje ekipe, zajednice, porodice, u najširem i najtoplijem značenju. Volela bih da se svi zajedno setimo koliko je radio plemenit medij i koliko nam je danas slobodan (free form) i uređivan (neformatiran) radio - potrebniji nego ikad.

Snaga raznih 'FM' (od sad ćemo ih tako zvati) stanica je u predajnicima i "formatiranju" programa koji se "prilagođava željama slušalaca i povećava obrt sredstava klijenata" (da citiram jednog od vlasnika). Šta 'Radio aparat' razlikuje? Koje sile su na vašoj strani?

Skoča: To što je to jedina radio stanica u Srbiji na kojoj možete čuti Rajana Adamsa, Ajzaka Hejsa, Bena Vota, Yo La Tengo, Morphine, Dereka Bejlija, War on Drugs i Otomo Jošihidea. Na primer.

Ceca: Poštovanje ličnosti onoga ko uređuje i vodi program. Poštovanje kreacije, individualnosti, ali ne u onom ekscentricnom smislu - 'jao, što su ludi' ili 'što su prepametni' - već u smislu da se nečija strast i posvećenost cene i da će to kad-tad osvojiti slušaoce.

Ana: Razlikuje ga spontanost u pristupu i pravljenju programa, što opet nije neki haos i kakofonija, već sloboda da neko ko ima novu izložbu, knjigu ili najlepšu terasu u gradu ušeta u naš radio i o tome govori. Kao žurka na kojoj se slobodno upoznaješ sa nekim ili priđeš kompu i pustiš pesmu.

U proteklim danima smo čuli glasove i muzičke izbore Cece, Ane i Skoče te znamo da se "iza stakla" krije i Dušan Bauk. Kako stvari funkcionišu dok je regler za mikrofon spušten? Ko je zvanično "urednik", ko brine o programskoj šemi, ko o tehnici? Ovakav format sigurno funkcioniše drugačije od "prave" radio stanice?


Ceca: Postoji podela zaduženja ali se trudimo da svi koji rade budu u toku i sa 'umetničkim' i tehničkim aspektom programa.

Skoča: Sve što trenutno čujete na radiju je rezultat našeg međusobnog dogovora.

Ana: Svakome od nas troje dana je potpuna sloboda u kreiranju tih nekoliko sati.

A kako planirate da izdržite ovaj tempo rada? :)

Ana: Na žalost ili sreću, nemam stalni posao, već nekoliko honorarnih i u stalnoj sam jurnjavi. Jurnjava i stres se završavaju kada sednem za mikrofon, onda sve polako. Nižu se pesme i rečenice, možda baš zato što znam da nigde ne moram tih nekoliko sati.

Skoča: Gde je ljubav i naloženost, izdržavanje nije problem. A dugo nisam bio na nešto ovoliko naložen kao na Radio Aparat.

Ceca: Ideja je bila da krenemo i da se kod ljudi javi želja prvo da učestvuju kao publika, te ubrzo da se uključe i kao kreatori programa. Dakle - uskoro očekujte emisije starih i novih radio-lica.

Radio Aparat postoji kratko vreme i, za sada, nema reklama. Kako će ovo opstati? Ko će plaćati struju, zamenu kablova, kafu za autore i kartu za prevoz? Daško i Mlađa su neočekivano brzo sakupili novac za početak rada sakupljanjem donacija slušalaca? Vaši planovi?

Ceca: Mi smo deo "Kolektiva arhitekata" koji se nalazi u galeriji "Kolektiv", pošto je primarna ideja da ovo bude community radio u javnom prostoru, pa smo na neki način i deo jednog 'umetničkog' eksperimenta. Za sada smo ovde u Savamali, za kasnije ćemo da vidimo.

Ana: Kafe uvek ima, a što se tiče bus-plusa, ja kao zvanično nezaposlena to zadovoljstvo plaćam (samo) jednom 'Vajfert-novčanicom' već dugo, tako da za to ne brinem. Videćemo kako će se stvari razvijati.

Skoča: Videćemo u danima pred nama. Što kaže pesma jednog nobelovca "the answer my friend is blowing in the wind".

Radio aparat, kroz izlog. Fotografija: prešlicavanje

Opcija saradnje sa drugim autorima za koji su se slušaoci već raspitivali preko chat-a na stranici Radio Aparata? Autori emisija iz drugih gradova a koji su tokom privatizacije ostali bez frekvencije?

Ceca: Vidi gore :)

Skoča: Otvoreni smo sa saradnju svake vrste. Na šta tačno mislim, otkrićete u mesecima pred nama.

Ana: Bilo bi lepo da nas bude više, da bude veselije i različitije. Ja sam stari eklektičar, volim i džigericu i morske plodove, i narodnjake i zabavnjake, volim da cveta 1001 cvet. No, isto tako, nije mi dovoljno da delim nečiji ukus, da bi mi bio zanimljiv i da bih ga slušala. Ali kvantitet - I guess - rađa kvalitet.

(Napomena, Bojša: u međuvremenu je Radio Aparat počeo da re-emituje emisije Ivana Lončarevića – "PopDepresija", a uskoro će se početi re-emitovanje "Prešlicavanja" :)

Voleo bih da mi svako od vas napiše 5 pesama koje u ovom trenutku zaslužuju heavy rotation - i na Radio aparatu i na FM skali?

Ceca: Elohim - Hallucinating, Childish Gambino - Redbone, Artan Lili - Samo ja, Imelda May - Call me, El. Org - Istok zapad sever jug... I Triko – Avgust!

Skoča: Cass McCombs - Bum Bum Bum, Norah Jones - Don't Be Denied, Hope Sandoval & the Warm Inventions feat. Kurt Vile - Let Me Get There, Alex Izenberg - To Move On, Michael Kiwanuka - Love & Hate.

Ana: Ja sam hardcore eklektična, volim previše različitih stvari. Neke od njih nisu za Radio-aparat, ali ono što jeste su npr. Yuna Live Your Life, Telegram – Dobrim danima, Gaslamp Killer – Nissim, Little Ann – Deep Shadows, Todd Rundgren – I Saw The Light. 


(Ko ne zna ove stvari neka ih vreba na Aparatu, prim. Bojša)

Kako slušaoci mogu da vam pomognu u ovoj fazi rada? Da donose čaj, kafu, kolačiće i energetska pića ili postoji još neki način.


Ana: Tako što će nam dati priliku i slušati radioaparat.com

Ceca: Da nam daju šansu - prvo slušanjem, onda i aktivnim učestvovanjem u programu na najrazličitije načine, dogovoricemo se :)

Skoča ćuti, valjda odlučuje između kolača i kafe.


*

Ukoliko se registruješ na ovom linku >> može se pratiti i chat, a n
ajave programa, setova i gostiju na Radio aparatu očekuju te i na facebook stranici Radio Aparata - odnosno - ovde>>

Širi
vibracije
dalje! 




Thursday 24 November 2016

Noćurak ohrabrenja i utehe [emisija]

Sedam sati i deset minuta, jednog jutra.

.
Džulijan Barns me u knjizi "Nije to ništa strašno" podseća da nam univerzum ne duguje ni saučešće, ni utehu, i da nam nije dužan nijedan odgovor.
Nekoliko stranica dalje Barns me podseća i na to da je "muzika najbolji način za varenje vremena".
Pošto mi univerzum, dakle, ništa nije dužan, niti ga zanimam - a na vreme ne mogu da utičem; mogu eventualno da ga ubrzavam i usporavam - tražim odgovore u pesmama.

U večerašnjem Noćurku - pesme ohrabrenja i utehe: one na koje možeš da se osloniš, koje te zagrle stihom ili melodijom, one koje koristiš kao retrovizor. 
Norah Jones, Bill Withers, Michael Kiwanuka, KT Tunstall, Ana Ćurčin, Belle & Sebastian, Kings of Convenience, Broken Bells, James, House of Love, David Bowie, Richard Hawley, Leonard Cohen, Young@Heart, The Rolling Stones, The Beatles.






Friday 11 November 2016

Leonard Cohen, tri pesme iz "Knjige čežnje"


Slatki čas

Kako sladak čini se onaj čas
kad je već prekasno

i kad ne moraš slijediti
njene zanjihane bokove

sve do nakraj
svoje umiruće imaginacije

*

Pisao sam za ljubav

Pisao sam za ljubav.
Nekad i za novac.
Nekome poput mene
to je ista stvar.
(1975)

*

Moje vrijeme

Moje vrijeme ističe
a još uvijek
nisam ispjevao
veliku pjesmu

Priznajem
da mi se čini
da me je izdala hrabrost

letimičan pogled u ogledalo
letimičan pogled u srce
čine da poželim
da zauvijek zašutim

pa zašto me onda tjeraš
Gospodaru mog života
da sjedim tu za ovim stolom
usred noći
pitajući se
kako da se izuzetno proljepšam.

/Leonard Cohen, iz "Knjige čežnje", VBZ 2007, prevod Damir Šodan/

Saturday 5 November 2016

Noćurak za ćaleta

Večeras pesme koje su roditelji pisali deci;
one kojima su ćerke i sinovi uzvraćali roditeljima,
i nekoliko dodataka – pesme koje su me ovih dana lečile.

Johnny Cash, Cat Stevens, Paul Simon, Natalie Merchant, John Lennon, Loudon Wainwright III, Van Morrison, R.E.M, The The, The Flaming Lips, Pulp, Bruce Springsteen, Diane Birch, Bill Fay, Sting, Peter Gabriel, Matija Dedić, Veliki Prezir, Pink Floyd i jedna posebna za kraj.





Konačno: "Kocka, kocka, kockica", 15. oktobar 1980.

Nakon višegodišnje (zapravo, višedecenijske) potrage, tokom koje smo zaboravili i kako se tačno epizoda zvala i kada je emitovana, nekako već pomireni sa idejom da je epizoda verovatno izgubljena i obrisana... - Ana Davidović Wijnberg >> je uspela da je pronađe! :)