Sunday, 20 September 2015

2015: najbolje iz 3/4 [preslušavanje]

Da podsetim: naučno je dokazano da nova muzika prija našim glavama - odnosno da novi zvuci izazivaju drugačije reakcije od onih koje se događaju kada poznatu pesmu slušamo iznova.

Ovde ima pesama koje zahtevaju punu pažnju i zato bi možda bilo sjajno da prekineš da radiš to što radiš i pustiš glavu da uživa: u 130 minuta naređano je ono što je bilo dobro ovog leta - tačnije - ono što je došlo do mojih ušiju u protekla tri meseca.
Ukoliko mi je nešto promaklo - nadam se da ćeš mi dobaciti link ili dojaviti šta misliš da vredi preslušati.

Najavljivaću i odjavljivaću pesme – dakle nema potrebe da se mašiš miša i proveravaš kako se šta zove i ko to peva.
Trailer-teaser kaže:

Destroyer, The Arcs (Dan Oyerbach iz The Black Keys), Keith Richards, Artan Lili Kurt Vile, Yo La Tengo, Junius Meyvant, Ana Ćurčin, Richard Hawley, FKA Twigs, Jill Scott, Thundercat - čak i Public Enemy.

Trideset i četiri dokaza da ima dobre nove muzike:




Linkovi koje sam obećao u emisiji:

Tuesday, 15 September 2015

"Budućnost radija?" ("epistolarni radio-intervju" :)

Ukoliko se autor podcasta Bojan-koji-priča >> i ja ne varamo - ovo je prvi epistolarni digitalni radijski intervju na srpskom u istoriji radija-na-mreži :)

Naša priča o budućnosti i prošlosti radija, omiljenim radijskim emisijama i njihovom nestanku, čitanju knjiga naglas i medijskom magnatu koji nije verovao da će radio postati komercijalni medij - nastajala je nekoliko dana: 

Bojan je vredno snimao i slao pitanja, ja sam vredno snimao i slao odgovore i birao prigodnu muziku.

Tehnologija je čudo.
Bez frekvencije - širimo vibracije :)








Sunday, 13 September 2015

Stenogrami ne gore ("Suđenje Josifu Brodskom", knjiga)

"Svi ćete imati karijeru, samo Brodski ima sudbinu."
(Ana Ahmatova)

"Ništa u dvadesetom veku nije
negoveštavalo pojavu 
jednog takvog pesnika
kakav je Brodski"
(Česlav Miloš)












U novinama "Večernji Lenjingrad" 29. novembra 1963. objavljen je članak "Okololiterarni trut" kojim je Josif Brodski optužen za društveni parazitizam, potpisan od strane trojice autora koji se neće pojaviti na suđenju nekoliko nedelja kasnije. Bez obzira na demantije iznete u odgovoru Brodskog redakciji, dokazano podmetanje tuđih stihova ili krivljenje onih koje je zaista napisao, podršku Dmitrija Šoštakoviča i velikog broja prevodilaca i pisaca, Brodski je u februaru izveden pred sud, koji ga je na osnovu ukaza o "proterivanju besposličara iz Lenjingrada" "uputio u udaljeno mesto na prinudni rad, na rok od pet godina."

O suđenju ne bismo znali mnogo da nije bilo Fride Vigdorove, koja je (koncizno i hrabro a uprkos pretnjama sudije i dela publike) zapisivala tok suđenja. 


Stenogram sa suđenja je više od dvadeset i pet godina kružio državom kao samizdat, prekucavan i prepisivan, da bi tek 1988. bio i zvanično objavljen.


*

Sudija:

"A šta ste vi korisno uradili za domovinu?"

Brodski:

"Pisao sam pesme. To je moj posao. Ubeđen sam...ja verujem da će to što sam napisao biti u službi ljudi, i to ne samo danas, nego i budućim pokolenjima."

*


Smirnov (svedok optužbe, načelnik Doma odbrane):

"Ja Brodskog lično ne poznajem, ali hoću da kažem: kad bi se svi građani prema akumulaciji materijalnih dobara odnosili kao Brodski, komunizam nam zadugo ne bi stigao."

*


Logunov (zamenik direktora Ermitaža za ekonomska pitanja): 

"Brodskog lično ne poznajem. Prvi put sam ga sreo ovde, u sudu. Živeti tako kap što Brodski živi se ne sme."

*


Denisov (cevopolagač UNR-2o): 

"Brodskog lično ne poznajem. Čuo sam za njega iz napisa naše štampe. Nastupam kao građanin i predstavnik društva. Posle pročitanog u novinama uznemiren sam zbog delovanja Brodskog."

*


Nikolajev (penzioner):

"Brodskog lično ne poznajem. Hoću da kažem, već tri godine znam za njegov pokvareni uticaj kojim deluje na svoje vršnjake."

*


Romašova (nastavnica marksizma-lenjinizma u školi koja nosi ime Muhine):

"Brodskog lično ne poznajem. No njegova takozvana delatnost mi je poznata."

*


Frida Vigorova i Brodski se više nisu sreli. 


Umrla je mesec dana pre no što se vratio iz progonstva, koje je proveo u Norilsku (Arhangelska oblast, sever, 5.200 kilometara od Moskve).

Brodski je 1972. "savetovan da napusti" SSSR.

Nekoliko dana pre odlaska, pisao je i tadašnjem Predsedniku SSSR-a, Brežnjevu:

"(...) Pripadam ruskoj književnosti, smatram sebe njenim delom, neodvojivim, i nikakva promena mesta na konačni ishod uticati neće. Jezik - to je stvar mnogo starija, i mnogo važnija nego što je i sama država. Ja pripadam ruskom jeziku, a što se tiče države, s moje tačke gledišta, mera patriotizma jednog pisca upravo je to kako on piše na jeziku naroda s kojim živi, a ne njegove zakletve i busanja na nastupima.


Gorko mi je saznanje da odlazim iz Rusije. Ovde sam se rodio, odrastao, tu sam živeo, i za sve što imam u duši dužan sam Rusiji. Sve ono loše što bi mi sudba donosila, i preko toga, prekrilo bi dobro, i nikada nisam osetio uvredu od Otadžbine. Ne osećam je ni sada.


Dakle, prestajući da budem građanin SSSR-a, ja ne prestajem da budem ruski pesnik. Verujem da ću se vratiti; pesnici se uvek vraćaju: u ploti, ili na papiru. Hoću da verujem i u jedno i u drugo. Ljudi su prerasli onaj stadium kada je u pravu samo jači. Za to na svetu ima previše slabih. Jedina pravda je - dobrota. Uz gnev, zlo i mržnju - pa neka su i od pravednika - niko ne pobeđuje. Svi smo osuđeni na jedno te isto: na smrt! Umreću ja koji pišem ove redove, umrećete Vi, umreće oni koji ih budu čitali. Ostaće naša dela, no, i ona će biti podvrgnuta rušenju. Zato niko ne bi trebalo da smeta drugme da radi svoj posao. Uslovi opstanka previše su teški da bi se još više mrsili. (...)


Molim da mi se da mogućnost da i dalje postojim u ruskoj književnosti, na ruskoj zemlji. Mislim da ni za šta nisam kriv pred svojom Otadžbinom. Naprotiv, mislim da sam u mnogome u pravu. Znam kakav će biti Vaš odgovor na moju molbu ako ga uopšte i bude. (...) 

No, reći ću Vam da, u svakom slučaju, čak ako mom narodu i nije potrebno moje telo, duša moje još će mu se naći."*

Vlasti SSSR-a nikada nisu dozvolile povratak Brodskom, čak ni da sahrani roditelje.

Predavao je na Jejlu, Kembridžu i univerzitetu u Mičigenu, 1991. godine dobio je Nobelovu nagradu za književnost.
Umro je 1996, sahranjen je, po sopstvenoj želji, u Veneciji. 

U aprilu 2015. godine, na 75-godišnjicu njegovog rođenja, u Norinsku je za javnost otvorena kuća u kojoj je Brodski živeo tokom progonstva.


Iste godine, u sadašnjem Peterburgu, "u istoj onog zgradi komunalki, u "sobi i po" u kojoj je pesnik proveo detinjstvo i mladost otvoren je muzej Brodskog.

Na samo jedan dan. Pitanje stanara u toj zgradi još nije rešeno."*

*


Nedavno objavljeno "Suđenje Josifu Brodskom" (izdanje "Akademska knjiga", 2015 >>, kupljena u Beopolisu pre nekoliko dana) je važnih 130 strana - i to ne samo zbog stenograma sa suđenja, hrabrom delu Vigdorove, novinskim tekstovima i tom pismu Brežnjevu. I nije ova knjiga samo dokument o cevopolagačima koji predstavljaju društvo u sudskom procesu protiv pesnika. 
Ona je, istovremeno i zapis o mehanizmima i rečniku koji se koristi 
i danas, 
ovde, 
sada.

Obavezno čitanje.

I ukoliko već niste pogledali - film "Soba i po" >>
.
* - svi citati prekucani su iz navedene knjige.
.

Saturday, 12 September 2015

Noćurak, #4 [playlista]

Ponoć je tek prošla, a Norah Jones, Sean Taylor, Anais Mitchell, Nick Cave, Nick Hakim, Melody Gardot, Van Morrison, Ana Ćurčin... čak i Carla Bruni! ne žele da tek tako odeš na spavanje.
Neki glasovi, pesme i obrade čekaju da ih prvi put čuješ. 


Zato ovoga puta u miksu ćutim i 
ostavljam tebe i sve te pesme 
nasamo.



.

Friday, 4 September 2015

Petkovača za poneti [nova emisija ;]


Jedan drugar javlja da sluša Petkovače u automobilu, dok vozi od Norveške do Danske.

Neko javlja da sluša ujutro, u punom autobusu, dok prelazi preko Ade Ciganlije.

Treći javlja da ne voli da prekida ispijanje Petkovače dok radi po kući - i zato sluša preko telefona, nosi telefon po stanu kao tranzistor.

Četvrti ovo sluša u vreme kada mi svi uglavnom spavamo – jer je vremenska razlika između grada u koji se odselio i Beograda nekih 10 sati. 

Ovo je Petkovača za poneti, puna egzotičnih trava: 
Zelenortska ostrva, Brazil, Venecuela, Argentina, Jamajka, London, Dablin

Ukoliko nečeg bude previše – razblažite po želji. 
Ili gricnite nešto. 
Može Petkovača i sa nečim ispod sača.

Carmen Souza, 
Forro in the Dark, 
Mestre Ambrosio, 
Los Amigos Invisibles, 
Los Fabulosos Cadillacs, 
The Clash, 
Jimmy Cliff, 
The Specials, 
Madness, 
Joe Jackson,
i još ponešto.