Tuesday, 31 December 2013

13 scena iz 2013 :)

Umesto fotografija iz dana i nedelja borbe - 
sa katastrima, službenicama, sudovima, bankarima, agentima, proceniteljima, 
a nakon toga i prodavcima elektro materijala, vodoinstalaterskih pomagala, lajsni, laminata i ostalih čuda - ova zatamnjena fotka sa početka radova u stanu 
pokazuje kako zaborav polako prekriva sve te ale i bauke sa početka 2013. 

Naravno da je povratak Bouvija važan lični događaj. 
Trenutak koji ću pamtiti: 
8. januar 2013, oko 07.20h: prvi snimak nakon deset godina, niotkuda.
Početak useljenja. Na ruke - pa na deveti sprat. 
Unosili Kiza, Lav i ja, sklapali: Luka i ćale.
Otvaranje Aleksandrine izložbe "Pardon my low-res" u Kući kralja Petra.
Šest dana nakon useljenja.
Omiljena fotografija sa izložbe.
Tata Brana - ključni čovek svih radova u našem malom stanu, nosilac titule "Veliki majstor zemunske lože stolarskog reda" konačno odmara na promociji "39 pesama". Deset dana nakon useljenja proslavio sam 40. rođendan - u knjižari, na promociji sopstvene knjige. Dve najzabavnije nedelje u proteklih nekoliko... decenija.
"Bazar" i "Politikin zabavnik".
Još samo "Gloria"...
Lebdimo ka Skiatosu.

Plaža Potistika, Pilio, Grčka. Raj.
Septembar: Rovinj noću smiruje buku u glavi. 
Weekend Media Festival. 
Jedina reprezentativna fotografija "sa posla" iz 2013.
Oktobar: Maša, Duda, Srđa i ja učimo Petera Gabriela srpski, pre koncerta u Areni.
Te večeri je završena i priča o 40. pesmi.
"Gospodine, vi ste savršeno zdravi.
To što vas boli, steže i udara i stvara vrloglavice mesecima - to vam je od lude glave. Odmorite malo."
This must be the place.
Srećna Nova godina! :)
(figure napravila Ivančica)

.

Sunday, 29 December 2013

Jakarta: "San je jak " ('82-'88)

I

Još uvek se dobro sećam previše aritmičnog krckanja vinila na uvodnoj bas deonici "Piromanije", prekakanja ploče na kraju prvog refrena "Nebo je još plavo zbog tebe", kao i preglasnog šuma sa kasete na delovima na kojima je bio samo Igorov glas.

Toliko godina preslušavanja - sa krckavih vinila čiji je zvuk pred kraj strane albuma uvek prskao, zatim sa poslovično šuštavih kaseta PGP RTB-a, te konačno piratskih presnimaka koji su se mogli pronaći na Mreži a čiji zvuk i brzina obrtaja nikada nisu bili valjani - konačno uživam u remasterizovanim snimcima sa originalnih traka.

"San je jak" je dobar presek onoga što je Jakarta do 1988. snimila. Tu je i "Amerika" - prvi snimak koji su Igor i Jane pod imenom Jakarta objavili kao singl 1982 (Igor mi je otkrio sinoć kuriozitet da su "Amerika" i jedna stvar Discipline Kičme bile prve "domaće" pesme koje je Sloba Konjović ikada pustio u "Vibracijama" na Studiju B - "Ma kakve nagrade, kakav Oskar - Jane i ja smo bili pijani tri dana jer smo imali 4 minuta i 55 sekundi kod Slobe u "Vibracijama!")

Tu su i šest pesama sa besprekorno produciranog i odsviranog prvenca albuma "Maske za dvoje" (koji mi je i danas - uz "O,je" U škripcu, "Sva čuda svijeta" grupe Film i debi albume grupe Boa i riječko-zagrebačke Xenie jedan od najboljih uradaka jugoslovenske pop-muzike prve polovine osamdesetih) - kriške raskošnog popa koji su na prvencu svirali pokojni Jane i Miloš Petrović, te Igor, Čeja i Firči. 

Ponovno preslušavanje "San je jak", "Pozovi me", "Nebo je još plavo zbog tebe", "Piromanije" i studijske verzije "Spiritusa" deluje na glavu i srce poput ponovnog gledanja skeniranih i perfektno sređenih i uramljenih fotografija sa starih raspusta i kratkih letnjih noći - jer su u ono vreme, "Maske za dvoje" bile čest "noćni album", naročito njegova druga strana.

Uz tri pesme sa "Bombe u grudima" , ova kompilacija ponovo otkriva sjaj dva zamalo izgubljena bisera - singl verziju "Spiritusa", pesme koja i danas odzvanja glavama, srcima i etrom i pesmetinu "Osvojiću svet" koja je svojevremeno objavljena samo kao singl i koje se dobro sećam, iako je nisam čuo... predugo.

Kompilacija "San je jak" je od juče dostupna u prodavnicama u Beogradu i Novom Sadu (više informacija - ovde >>), ali to nije kraj ove priče :)

II

Sad više ne moram da ćutim :)
- od pre nekoliko dana i nakon te preduge pauze, Jakarta je ponovo u studiju.
Tamo gde su svojevremeno stali Igor i Jane sada nastavljaju Igor i Vuk, Janetov sin - takođe strašan muzičar.
Producent Saša Habić je ponovo za miks-pultom.
Nove pesme se već snimaju.
Na nama je da čekamo do proleća.
Zato što znam da san je jak, siguran sam da će biti maestralno.

U međuvremenu - nezaboravljena pesma.

Zvuči još bolje kada je slušate glasno sa CD-a, vozeći kroz Beograd noću.


.

Wednesday, 25 December 2013

300 čuda (koncert Velikog prezira u Domu omladine)

Sa FB stranice Velikog prezira
Ovaj tekst je tu da bi ostalo zabeleženo kako je Veliki prezir "spremio tuđe stvari, srce, dušu, sve" svima koji smo bili u Domu omladine u subotu.

Iako sam bio podalje od bine te ne mogu to i da dokažem - gotovo sam siguran da je Kole u nekim trenucima lebdeo iznad bine neprirodno dugo, dok nas je spuštao na pod rafalom 300 čuda od pesama kojima je već dokazao da je jedan od poslednjih iskrenih poeta i svirača na našoj muzičkoj sceni, neuplašen da na svakom koncertu zagazi još dublje u mutne i hladne vode. 

(Na spisku odsviranih pesama nedostajala je, ponovo, meni najvažnija - "Nikadjekraj", koju ćeš Vladimire Kolariću barem jednom odsvirati uživo, zar ne? :)

Ukoliko je Adrijana koja je snimala koncert za potrebe dokumentarca uspela da uhvati objektivom samo delić atmosfere koncerta, ti snimci će biti vanserijski.

"Zar ne?"


.

Sunday, 22 December 2013

Izložba "Živeo život 2" (ili "Kad bi svi vojnici na svetu gađali pasuljem, imali bismo raj na zemlji")

(Naslov pozajmljen sa oglasa koji sam pronašao u "Ilustrovanoj politici" s početka sedamdesetih na izložbi :)

Pre nekoliko dana je otvorena izložba "Živeo život 2" - obogaćena verzija one koja je proletos postavljena >> u bivšoj "Robnoj kući" u Knezu.

Nova postavka je osvojila prostor u kojem smo nekada, davno, davno, davno kupovali gramofonske ploče, prazne video kasete, "kasete za brisanje glave kasetofona", gumene radničke čizme, sijalice, lustere, kablove ali i escajg za dvanaest osoba - u prostoru bivše "Elektrotehne", koji je nedavno napušten od strane velikog svetskog modnog brenda a sada ponovo "vraćen korenima".

Izložba je otvorena do 28. februara 2014. godine.
Ima i viršli.
A dokumentarci koji se emituju u podrumu zovu da im se posveti čitav jedan dan.

Alex i Rastko u sedištima JAT-a putuju natrag kroz vreme.

Oglas, "Ilustrovana", sedamdesetih.

Rastko ponovo otkriva "Start".

Nekoliko igrača na opruzi i olovna loptica = stoni fudbal, dečački san.
"Tempo" sa Robertom Prosinečkim u pozadini.

"Tata, kako se ovo igralo?" - "Igralo se satima, sine".

Ko li je uz njih odrastao?

Ovaj Paja Patak je možda bio i moj.

Kaleidoskop. Zabava pre odlaska u ordinaciju iza.

"Sve što raste htelo bi da raste..."

Sa stare Tosce 10 sviraju i Laki Pingvini i Pejaković.

.
Štagod bilo, moja domovina je Jugoslavija.
Zemlja koja nije odbranjena lepotom.
.

Wednesday, 18 December 2013

Radostan dan! (hvala "Lemijevoj knjižari")

Trajala je ta potraga nekoliko meseci - po forumima, blogovima, serverima sumnjivog odnosa prema autorskim pravima i sajtovima koji se bave prodajom knjiga - "Mesto u mećavi", knjiga Aleksandra Žikića objavljena 1999, priča o životu Milana Mladenovića, za koju sam bio siguran da će se tokom naše selidbe pojaviti iz nekog ćoška ili neotvorene kutije.
Rezultat potrage: razočaranje i neverica.

Potragu sam zatim objavio i na Twitteru - i jedini rezultat je bilo nekoliko solidarnih retvita.

Jedan čovek ima primerak!
Ali, živi u Australiji i 
mogao bi da je skenira ovih meseci.

Konačno, podelio sam muku i na prešlicavanje stranici na FB.

* * * 


Ovog prepodneva, na mom stolu osvanuo je veliki žuti koverat, poslat iz "Lemijeve knjižare" za koju znam da je u Novom Sadu.


U koverti je, neočekivano, bilo "Mesto u mećavi" i vizit karta knjižare, "Lemijeve".



Ali, Milenko i ja se čak i ne poznajemo! 
Od pre godinu-dve se "pratimo" na FB, razmenimo po komentar, pozajmimo jedan od drugog ono što smatramo vrednim deljenja sa drugima.

U knjižari nikada nisam bio. 


Sada sam, pak, sasvim siguran da je "Lemijeva knjižara" moje omiljeno mesto u Novom Sadu. 
Puškinova 40.
Svakako ih posetite. Ukoliko su ovo imali na policama, ko zna kakve se još blaga tamo kriju!
Više o knjižari i univerzumu koji se krije iza njenih vrata dostupno je - ovde >>

* * * 

Iako se svakodnevnica trudi već godinama da me ubedi u suprotno - dobri ljudi su i dalje tu. Samo se nismo još uvek upoznali.


A dobra dela poput ovog šire lice u osmeh i "bacaju svetlo daleko", kako bi rekao Milan.


Hvala, od srca!



.

Sunday, 15 December 2013

"Knjiga utisaka" [preporuka]

(Bilo je zabavno gledati ih proteklih meseci kako jedan drugom prave lopovske da bi dohvatili jabuku koju će na kraju burazerski i podeliti...)

U skladu sa onim što se krije između korica"Knjige utisaka", pokušaću utiske da sročim na ovaj način:

Topla preporuka za poklon,
ili kada od svega želite da napravite otklon.

Zavirite u knjigu: