Thursday, 31 October 2013

Preko svake granice

"Mi smo na granici, i nema povratka."
 (Milan Mladenović)

Najpre se teoretisalo o pomeranju granica.
Zatim je usledilo nekoliko činova narodnog delanja ka njihovom novom uspostavljanju.

To je pomeralo granicu ponašanja koje su oni koji su živeli u okviru naših granica pristali da tolerišu.
Čin po čin, sve dok se granica između činova više nije mogla videti.

I kako je sve više ljudi prelazilo granicu u ponašanju, rasuđivanju, zaključivanju i delanju, tako je sve više ljudi prelazilo granicu u jednom pravcu, ka prostoru gde fizičke granice nisu više važne ali sve druge granice - jesu.

Nakon dvadeset godina, granica u nas više nema ili ne znamo gde su - bez obzira na to da li pokušavamo da mapiramo fizičke ili one druge.

Verovatno nikome nisu potrebne.
Da jesu, trudili bismo se da ih definišemo.

Čuvara granica gotovo da više i nema, 
pomrli su ili oterani, 
proglašeni su graničnim slučajevima.

I sad poput doseljenika zabijamo ašov u ničiju zemlju, ograđujemo je i branimo kako umemo, pokušavamo da razgraničimo glupost, ludilo i bezobrazluk koji zavijaju poput vukova ispod naših prozora, čak i po danu, dok teoretišemo 
gde postaviti granicu preko koje više nikome nećemo dozvoliti da pređe.

Ova država me čini bezgranično gorkim.
Što nije moje prirodno stanje.
Državu ne mogu da menjam, 
sebe mogu.

Tuesday, 29 October 2013

Diane Birch: "Speak a little louder" [preslušavanje]

Iako se na sceni pojavila pre više od četiri godine sasvim dobrim "Bible Belt" albumom (prethodno je u lobiju jednog hotela ugledao i od klavira odveo Rodžer Nelson zvani Prince), Dajen je do više ušiju i očiju stigla tek narednim izdanjem - mini albumom "The Velveteen Age" na kojem je (briljantno) obrađivala pesme uz koje je odrastala, a među kojima su bili Joy Division, Piter Marfi (ovo poslušajte s-v-a-k-a-k-o >>), The Cure, The Sisters of Mercy, Echo and The Bunnymen, This Mortal Joil i Sioxsie and The Banshees - izbor koji bi bio sasvim uobičajen da je ovo priča o devojci koja je odrastala u Mančesteru ili Bristolu, ranih osamdesetih. No, Diane je rođena 1983, a način na koji je obradila te pesme otkriće da su njeni koreni ipak duboko u američkom tlu, ali će i postaviti pitanje - da li bi Dajen bila najbolji američki country vokal epohe da se rodila dve-tri decenije ranije?
Ona je, ipak, rešila da ne zazire ni od popa, soula, u nekim trenucima čak i gospela.



Dve godine kasnije Dajen ima novi album - "Speak a Little Louder", koji će je, valjda konačno, lansirati ka sazvežđu kojem pripada.
Za miks pultom, ispred i iza studijskog stakla sede razni majstori: producenti i svirači koji su radili sa Sharon Jones & The Dap Kings, Ejmi, Mark Ronsonom čak i Kleptonom. Na jednoj od pesama bas svira čak i Džon Tejlor (da, onaj, lepi iz Duran Duran) koji je zahtevao da svira na albumu.

Dejv Stjuart, Prins, banda iz benda The Roots i Stivi Vonder oglasili su da su njeni obožavaoci.

"Speak a Little Louder" krije nekoliko neverovatnih pesama. Raspinjuća "All the Love You Got"; "Pretty in Pain" koja kao da je pisana za Stivi Niks i čija struktura neodoljivo podseća na osamdesete; hitična "Frozen Over", te konačno "Unfucked" koju Adele ili neka slična nikada neće smeti da snime - delić su razloga za preslušavanje ovog albuma, koji je dostupan za preslušavanje u celosti.




Evo kompletnog albuma. 
Ukoliko plejlista ne radi, klik ovde > 
Slušati glasno.

.

Tuesday, 22 October 2013

"39 pesama" - uživo u sredu i petak :)

#1


Ukoliko ste planirali odlazak na Sajam knjiga - razmislite o sredi, 23. oktobru. 

Pored toga što sreda nije "porodični dan" na Sajmu, tog dana ću od 18h biti na štandu izdavačke kuće Booka >>

Nema čitanja priča. U planu je preslušavanje muzike, druženje i potpisivanje knjiga, ko želi.

#2





U okviru ciklusa tribina "Pop kultura" koje jedan od najboljih poznavalaca pop-kulture - Aleksandar S. Janković predano organizuje u Domu Omladine - u petak 25. oktobra od 19h pričamo na temu "Kulta pesama": "U novo doba, od Noela Kauarda, Berta Bakaraka, Kola Portera, Roberta Džonsona preko Elvisa, Bitlsa, Kinksa, Cepelina pa sve do Madone, Džastina Bibera, Kejti Peri, trominutne pesme su sveprožimajući fenomen kojim ljudi dele empatiju. Velike pesme su kao i veliki narativi epohe, sklone socijalnim, psihološkim, emotivnim turbulencijama u vanvremenskoj ideji da se menja svet. Nebojša Krivokuća je samo jedan od pisaca koji je sažeo svoje emotivne stranputice i katarze mapiranjem omiljenih pesama. Koliko su danas pesme velike i koliko značajne kao nekad?" 

U Domu Omladine neće biti prodaje knjiga, ali je knjižara Beopolis >> odmah tu, iza ugla :)

Vidimo se!
.

Sunday, 20 October 2013

Ry Cooder: "Priče iz Los Anđelesa" [knjiga, preporuka]

Čitanje prve knjige Raja Kudera donosi zadovoljstvo istovremenog gledanja noir filmova s početka pedesetih i čitanja romana prvog talasa američkih bitnika, dok u pozadini sve vreme odjekuju bluz, Tex-Mex i prvi akordi rok-end-rola.

Muzičari sa margine koji preživljavaju sviranjem po sumnjivim klubovima, krojači odela za meksikance, podvodači, tinejdžerke utekle sa srednjeg zapada u potrazi za slavom, prodavci oružja, lopovi, ubice, sitni biznismeni, bivši vojnici, nekadašnje femme fatales, žene prerušene u muškarce ali i Džon Li Huker i Čarli Parker - svi oni krstare Kuderovim pričama čiji je narativ tečan poput njegovog sviranja: melodičan i istovremeno čvrst, sklon obrtima, kratkim vatrometima ali i tamnim tonovima koji probijaju iz prič epohe posle Drugog rata, vremenu Kuderovog odrastanja pod suncem Kalifornije.

Kuder je ovu, prvu knjigu objavio u 64. godini i dokazao se kao odličan pisac. 
Ali ne znam da li bi bilo bolje da se ranije posvetio pisanju jer bismo u tom slučaju gotovo sigurno ostali uskraćeni za neki od albuma čiji su tonovi odavno duboko u našim glavama i srcima.

Ovo je odlomak iz priče "Ubih me, por favor" (1952)

* * *
U lokal je ušao muškarac. Stajao je i posmatrao binu.
Crnac, oko metar i šezdeset s platformama, u zelenom odelu i sa zelenim šeširom čvrstog oboda. Videlo se da je ozbiljan i da nije pijan. Džoni je mahao rukama tražeći aplauz. Filipinci su udarali čašama o stolove.
Muškarac se okrenuo ka meni. "Je l' ovo mala tebi pripada?" Glas mu je bio dubok i preteći i nekako neusaglašen s tim malenim telom; ali lice mu je bilo nenamršteno, a oči, teških kapaka, iskrile su hmor.

"Ja sam joj menadžer", odgovorio sam.
"Daću ti petsto." Posegao je u džep i izvukao svežanj novčanica veliki kao bala seba.
"Nije na prodaju."
"Sve ima cenu", rekao je. Beti nam je prišla.
"Bani, ovaj čovek hoće da te kupi. Šta kažeš na to?"
"Koliko nudi?" pitala je Beti.
"Ja sam Džon Li Huker. Imam ploču broj jedan u Detroitu. Ovde ne znam nkog. I samo zato što sam stranac, svi bi 'teli da me vodaju kô mazgu. Treba mi nekao da se izjadam." 

Izdvojio je još petsto dolara. "Imam baš veliki", rekao je gledajući u Beti.

"Bani Rej nastupa s Džonijem Dolorom i pet bolova, svake večeri", rekao sam.
"To je jedan Džoni previše", odgovorio je Huker. Popeo se na binu. Muzikanti su sedeli unaokolo, pušili. "Hej, gospodine gitarista", rekao je, "daj mi malo gitaru. Neću da je povredim."

Uzeo je gitaru i seo na stolicu. Spustio je mikrofon i obratio se publici.

"Upravo sada, odsviraću dobru stvar koja će biti hit, i hoću da je ukapirate i da je prihvatite, a zove se "Previše je Džonija".

Zavrnuo je čiviju na gitari. Počeo je iz E: čank-čank-a-čank-a-čank, dobujući obama stopalima ritam od pravilne četiri četvrtine. "Treba neko da mi pomogne za bubnjem! Ajmo!" viknuo je. Krenuo sam. Seo sam za bubanj i krenuo s laganim bluz ritmom kao pratnja. Du-ča-du-ča-du-ča-du-ča.
Glas mu je zvučao opako, i vukao te je da ga slušaš:

Previše je Džonija, koštaće te pameti,
da, previše je Džonija, koštaće te pameti,
život sam potrošio, i srećni dom odbacio
Kada prvi put u ovaj grad stigoh, hodao sam
              Centralnom avenijom,
čujem govore o Klubu zvanom Randevu
reših da svratim baš to veče, da, i kad tamo stigoh
rekoh, da, ljudi moji, baš se ovde provode,
              baš tako, znam!
Bugi!
Filipinci su prestali s ćeretanjem i počeli da slušaju. Semi je došla do kraja šanka i posmatrao binu. Beti je pažljivo motrila.
Mogao bi' da te nožem, mogao bi' da te puškom,
              ne znam sam ni ja,
O, da, Džoni, mogao bi' da te nožem, mogao bi' da te puškom ali ne znam
sam ni ja,
zato bolje da završavam,
jer mora se dalje ići, da.

Ispratio je zadnje reči na gitari: ka-čank-ka-čank-ka-čank-du-daaa, rekao "Hvala", spustio gitaru i sišao s bine. Prvi put sam čuo da reč hvala zvuči kao pomilovanje. Učinilo mi se da su Filipinci ovoga puta još jače udarali čašama o stolove.
Huker je odšetao do šanka i spustio dvadeseticu. "Barmen, hoću jedan skoč, jedan burbon i jedno pivo."

Semi me pogledao "Je 'l misli sve odjednom?"
"Rešaj ovamo", rekao je Huker. "Hoću da svi moji prijatelji popiju. Dok imam para, skoro svaki dan imam i prijatelja."
Filipinci potrčaše prema šanku. Skitnica u kaputu je stajao u dovratku i posmatrao. Huker uperi prstom u njega. "Daj mu kol'ko god 'oće da pije, ja plaćam. 
Daj mu ceo bokal, nema veze. 
Jer i ja jesam bio dole, a dobrog prijatelja nije bilo lako naći."



(Raj Kuder, odlomak iz priče "Ubij me, por favor", strane 110-112, prevod Uroš Tomić, objavila Geopoetika >>)


.

Saturday, 12 October 2013

2013: treća četvrtina [preslušavanje najboljih pesama]

Pre nekoliko meseci objavljeni su rezultati istraživanja koje dokazuje da slušanje nove muzike stimulativno deluje na ljudski mozak:
"(Mozgu je) uzbudljivo kada očekujete ili predviđate nešto što je potpuno apstraktno, kao što je iščekivanje sledećeg zvuka koji dolazi."

Trideset godina udaljen od dana kada sam kupio prvu "muzičku kasetu" - ali i jednu "praznu" na koju sam počeo da snimam muziku sa radija (sa sve onim maskama koje su puštali preko muzike "2... 0... 2"... "Diskomer Studija B!" - ređam lagano listu najboljih novih pesama koje sam čuo u protekla tri meseca - i primećujem da se i dalje dobro zabavljam i da glavi i dalje prija nova muzika.

U prvih šest meseci vratili su se David Bowie, Depeche Mode, Iggy Pop, Nick Cave i Suede. 

(martovska lista dostupna je ovde >>, a polugodišnja junska ovde >>).
U protekla tri meseca, a od onih za koje sam znao i pre trideset godina vratili su se i Sting >> i Elvis Costello (ovoga puta u saradnji sa crnom braćom - The Roots). 

(Ok, vratili su se u međuvremenu i Nick Kershaw, Tears for Fears i The Mission - ali ne znam zašto...)


Tu su i The Pixies nakon duge pauze, kao i Arctic Monkeys i Thomas Dybdahl. Goldfrapp imaju odličan novi - miran - album, za koji dan Arcade Fire objavljuju "Reflektor" (među gostima je i Bouvi, prepoznaćete njegov glas na istoimenom singlu), Erland Oye (Kings of Convenience, Whitest Boy Alive) je snimio jednu od najzabavnijih pesama leta, Basement Jaxx najbolju stvar za ples, a tu su i nove snage - Jagwar Ma, sjajna Valerie June i William Tyler.


Da se pojavio koji dan ranije i da ga je Grooveshark stavio u opticaj, na listi bi bio i Paul McCartney, čiji je singl "New" >> sasvim dobra pesma. 


Priznajem - uživam i u onome što radi John Legend, sve više.

Da na listi nema The Child of Lov, pomislio bih da starim :)



Pred vama je, dakle, 20 novih komada iz trećeg frtalja 2013. godine.

Obradujte glavu.

* * *

UPDATE: 
Servis Grooveshark koji je omogućavao preslušavanje muzike zatvoren je 01. maja 2015, što je učinilo da su neke od lista, poput ove, nepovratno izgubljene.
Sačuvane i rekonstruisane liste dostupne su na ovom linku >>


* * * 

Monday, 7 October 2013

Peter Gabriel: "In your eyes" [četrdeseta pesma]

>> Play

Prizemlje "Arene", 5. oktobar 2013. godine, 20:30.
U njegovoj garderobi smo.

Piter:
"H-fala, le-po? It sounds a bit... African when I say it?"

Maša, Duda, Srđa i ja u glas:
"H-vala, le-po! You're doing fine!"

Piter:
"Now I have to repeat the whole part from the beginning. How much time do we have?

Asistent:
"Eight minutes, Peter!"

Piter je potpuno normalan tip, pametnih pitanja i radoznalih očiju. 
Sve ga zanima - do toga kako se i sa čim jede ajvar koji su mu Maša i Srđa poklonili - a svašta ima i da podeli sa nama. 
Bilo bi sjajno imati ovakvog ujaka ili strica u familiji.

Piter:
"Ok, ok, just once again... Dob-ro ve-che, Beo-grad-E!

Dvadeset i šest godina nakon što sam sedeći uz radio učio reči "In Your Eyes" sa frekvencije Studija B, sedimo kraj Pitera Gebrijela i učimo ga našem jeziku.

Imamo još sedam minuta.

Zajedno se smejemo njegovom naporu da pravilno izgovori "ž", "lj" i "nj".

Zaista mu dobro ide. 
Neke reči menjamo "lakšim", sa manje "šuštavih slova".

Još tri minuta.

Idemo.

* * *
<< Rewind

Mesec dana ranije nas nekoliko je napravilo dogovor: putovaćemo 800 kilometara tamo i natrag u 24 sata da bi bili u parteru 2 Zagrebačke Arene (jedina preostala pristojna mesta sa kojih se dobro vidi bina). 


Piterov planirani dolazak "u komšiluk" je retka prilika da vidimo uživo čoveka čiji rad je oblikovao naše glave, uši i duše.
Srđa neće reći Maši da kupujemo karte, to će biti iznenađenje. 

I nakon što smo uz mnogo peripetija uspeli da 
uplatimo novac za karte, 
pronađemo smeštaj 
i organizujemo prevoz - 
u danu u kojem su nam karte poslali poštom ka Beogradu objavljeno je da koncerta u Zagrebu neće biti, već da se šou prebacuje na pet stotina metara od mesta na kojem sam prvi put čuo "In Your Eyes".

Ta činjenica mi donekle olakšava muku - višednevnu prepisku sa Zagrebom na temu otkazivanja smeštaja i vraćanja uplaćenog novca - "možete nam dostaviti karte lično".
Ok, pronaćiću način da vam dostavim karte natrag.

Dvadeset dana pre koncerta našao sam se pred blagajnom u Beogradu kupujući karte beogradski koncert za sedam ljudi, u tom trenutku razbacanih na tri kontinenta i u različitim vremenskim zonama.
Kupujem sedam od preostalih osam karata u parteru.

Petnaest dana pre koncerta bio sam u Jurišićevoj ulici kraj Trga Bana Jelačića i vraćao karte za ZG koncert a preuzimao priznanicu koja je tvrdila da će mi novac biti uskoro vraćen.

Svih tih dana u kolima najčešće sam slušao ovu pesmu, iako nije jedina kojoj sam se radovao.

("...when I want to run away/I drive off in my car,
but whichever way I go/I come back to the place you are...")

Tri dana pred koncert Srđa mi saopštava da ćemo, možda, ući na tonsku probu.

Sve muke oko organizacije odlaska, vraćanja karata, prepiske sa Zagrebom i kupovine karata za ljude rasute po kontinentima postaju nevažne. Umesto osamstotina kilometara putovanja, možda ćemo imati čast da ga slušamo nekoliko minuta više, nas nekolicina.

("... I see the light and a heat"...)

Već na tonskoj probi je bilo jasno da će sve biti - sjajno. 
Njegova asistentkinja nam otkriva da nije običaj da tokom probe Piter komunicira sa publikom.

Tonska proba.

Nešto kasnije smo za stolom sa njim i Tonijem Levinom. Pored svih tema došli smo i do toga da mu objašnjavamo kako pravimo koktel pod imenom "Dunav".

Maša, Duda i Srđa me zavitlavaju da su mi uši crvene.
.
Photo: Maša

>> Start

Iako nisam očekivao, grlo mi se prvi put steglo na opštem mestu - kada je na "Solsbury hill" prvi put otpevao "Grab your things/I've come to take you home".
U tom trenu, srce je prvi put preskočilo.

Na drugom opštem mestu je predivna Dženi posle tri otpevana tona izbrisala na tren sećanje na Kejt Buš i na licu mesta učinila da Piter izgleda dvadeset godina mlađe.

Na "Mercy street" nas je sve bacio na pod, ležeći na podu, ispod objektiva kamere.

I onda su se Arenom, konačno, razlili uvodni tonovi "In your eyes" i uvodne reči koje je Piter u poslednji čas uklonio iz verzije pesme koja je završila na albumu "So":

"Accepting all I've done and said/I want to stand and stare again
Til there's nothing left out/It remains there in your eyes
Whatever comes and goes/I will hear your silent call
And I will touch this tender wall/'Til I know I'm home again."

Kod kuće sam, na svojoj zemlji.

Znam svaki njen ton: bas liniju, sinkopu, prateću klavijaturu, svaki vokal, sve do Levinovog dubokog odjavnog glasa, tik pre no što pesma ode u tišinu i nastavi da odjekuje mojom glavom.

I sve što znam, odvija se sada, pred našim očima.

"Love, I get so lost, sometimes..."

I stvarno se izgubim.

Vraćam se natrag tokom aplauza i horskog pevanja ljudi oko mene koji vraćaju Pitera i bend na binu i koji koncert završavaju osvrtom na to zašto je 5. oktobar važan za nas i zašto je ta borba za slobodu nešto na šta bi trebalo da budemo ponosni >>, i da će nakon pesme "Biko" mikrofon okrenuti ka publici.
Jer - "From now on - is up to you.".

Pesnice se podižu u vazduh.

Jer, nije kraj.
.

Photo: Tony Levin. Poslao nam je onu na kojoj se vidimo u publici.

Fwd >>

Ljubavi,
ukoliko jednom ipak budemo stali pred matičara, moja želja je da "In Your Eyes" bude tu, na početku ili na kraju.

"I want to be that complete/
I want to touch the light/
The heat I see in your eyes."




[Blog-verzije priče iz serijala “39 pesama”, pisanih do 39. rođendana dostupne su ovde. Reviridana verzija priča objavljena je u junu 2013. godine zahvaljujući izdavačkoj kući "Booka" >>.]
.