Saturday, 22 June 2013

2013: Druga lista [koliko muzike, a ja samo dva uha... ]

Nekoliko nedelja prinudnog a čestog slušanja radio programa sa FM skale (u danima dok sam smetao majstorima koji su radili po stanu) me podsetilo na onaj kadar iz stripa "Kalvin i Hobs". 
Kalvinov ćale se topi od miline sedeći kraj radio-aparata iz kojeg izlazi oblačić sa tekstom voditelja: "A sada dva sata programa u kojem, garantovano, nećete čuti nijednu pesmu koju niste čuli barem hiljadu puta. Uživajte!". 

Plovidba talasima "FM - fatalnog mora, koje vida stare rane" stvoriće iluziju da je sva dobra muzika napravljena do (ukoliko imate sreće) do 2000. godine (u drugim slučajevima do 1992), a prečesto ponavljanje istih pesama čini da i onih nekoliko valjanih evergreen komada brzo izgube boju i sparuše se, što vodi do isključenja radio-aparata i sedenju u potpunoj tišini, ukoliko antena tranzistora nije u stanju da uhvati frekvenciju Studija B, jedine radio stanice čiji je muzički miks i dalje besprekoran. 

(Lutanje frekvencijama otkrilo mi je, naravno, i nekoliko onih koje vrte isključivo "najnovije hitove", ali na njih se može primeniti i ona: "Ovde ima i novog i dobrog! Ali novo nije dobro, a dobro nije novo!" :)

Dok sam se ja borio sa tišinom okretanjem antene i udaranjem po potenciometru punom prašine i krčanja - more muzike je čekalo na preslušavanje i postajalo sve veće, puno iznenađenja.

Od prve liste iz marta >> do kraja juna Tricky, Iggy & The Stooges, fenomenalna Laura MVula, Laura Marling, odlični Savages (čiji zvuk podseća na najbolje dane Siouxsie and the Banshees, Au Pairs i slične), James Blake, Jim Guthrie, Iron & Wine i sjajni Jose James, čiji novi zaslužuje višekratno preslušavanje >> .

Izabrane pesme su na listi.
Roletne dole...
Volume Up!...
uživajte.
UPDATE: Servis Grooveshark koji je omogućavao preslušavanje muzike zatvoren je 01. maja 2015. 

8 comments:

  1. još jedan, cenim, posve neočekivan glas (i sam sam se iznenadio) za peglu i vino :) vidim i da je primal screamu pružena zaslužena druga šansa. pozdravljam!

    voleo bih kada bi elaborirao odličnost savages... mahom nategnuta i zgrčena svirka, spazio sam zloslutnu senku kako se nadvija nad tom pločom, posebno u njenom prvom delu... ipak sam okupan u graškama slanog znoja uspeo da je preslušam do kraja, prisećajući se kroz maglu da su pre neku godinu warpaint to obavile senzualnije, a le butcheretess isprašile organskije

    ReplyDelete
  2. Pegla i vino su izvrsni, ima na albumu još jedna neverovatna stvar, istina teže slušljiva, a to je ona prva, koja otvara sve... Primal je dobio drugu šansu, ova stvar na listi kao da je u vreme Screamadelice komponovana, valjda privuče još sveta da preslušaju album :)

    Savages sam otkrio pre nekoliko meseci, kada su prvi snimci uživo počeli da cvetaju po YT i tu sam pao na kolena: jer je ovo veoma veoma veoma specifičan zvuk, kakav nisam čuo od vremena preslušavanja ranih Magazine, Au Pairs, najranijih Sioxsie radova... prva dva albuma Echo&TB, zapravo, čujem čitav new wave u tom albumu, sve mi prija.
    Zgrčeni jesu, kao i čitav taj talas, to je lepota tog pokreta, aman! :)
    Pored ličnih preferencija, dosta je hrabro zagaziti u taj potok, nakon svih navedenih bendova, čak i 30 godina kasnije, to poštujem. Nije imalo veliku obožavanost i prodaju ni onda, a tek neće 2013...
    I tekstovi su prikladni.
    Dakle, volim ja te time-machines bendove.
    Warpaint sam zakačio par puta, ali me nisu doimale.
    Bucherettes nisam apsolvirao, priznajem.

    p.s. obratiti pažnju i na Ducktails, kao i novi Orb, rađen sa Lee Perryjem !

    ReplyDelete
  3. po cenu upadanja u carstvo konfuzije, probaću da preciznije definišem misao, a ti ćeš mi biti majeutičar... :) elem, na stranu to što nemam soft spot za takav zvuk, ono što mi smeta je bolni nedostatak humora & pregrejana ambicija da se zvuči zgrčeno po svaku cenu. npr. dan danas kad slušam slits ili x-ray spex ja iza svog tog ljutitog stava i kopanja očiju prljavim prstima mogu da osetim da su se oni/e zabavljali/e dok su snimale sve te stvari, mogu da zamislim da su grcali od smeha, tj. bilo im je lepo, a to je valjda poenta, da u čitavoj operaciji kao ishod postoji i vic, geg, začin, so života umotana u dragocenu nepretencioznost, ono što franci krstiše kao joie de vivre. debi franz ferdinand, recimo, priča mnogo bolje ovu priču od mene.

    kod savages pod crnom senkom podrazumevam upravo nedostatak tog, meni bar neobičnog bitnog aspekta, i podozrevam da se preozbiljno shvataju (onaj tužni intervju guardianu je potvrdio te slutnje) ali pružiću im još jednu šansu u duhu tek uspostavljene, a momentalno mi mile tradicije.

    prošlogodišnji orb + lee mi nije ostavio povoljan, dojmljiv utisak (iz te aleje zaslužnih građana kudikamo mi je u 2012. bio interesantniji the politics of envy marka stewarta), ali pošto orb (perryja, priznajem, više volim kao producenta) imaju kredite od ranije skinuo sam i novi album, u iskrenoj nadi da može doći do preokreta.

    ReplyDelete
    Replies
    1. Majeutičar, duuuuuugo nisam čuo taj termin :)

      Bilo je u toj ekipi ljudi koji su se očigledno dobro zabavljali i kada su bili "najtamniji", ali bilo je ozbiljno zgrčenih pojava, koje su proživljavale ono što su propovedale, svirale ili radile.
      Savages su tek počeli, i imaju kod mene kredita do drugog albuma. Ukoliko i tada, a uspeh im je već izvestan, ostanu tako nervozni i "gladni", onda će dobiti znak pitanja iznad imena. Iz te zamke neki bendovi nikada uspeli da se iščupaju, i to je jedan od razloga mog obožavanja Echo & The Bunnymen, na primer. Njihov četvrti album je već romantični pop, očigledno lagodniji život, odmak od tamnih tema poput "Over the Wall" i "All my colors", ljudi počeli da orkestriraju i stvaraju optimističnu pop muziku. O albumu na kojem je "Lips like Sugar" i da ne govorim...

      Promakao mi Mark Stewart. Pokušavam da savladam Thundercat, ali to definitivno nije album za slušanje u kolima, a u proteklih nekoliko nedelja muziku uglavnom moram da slušam tako :(

      Delete
    2. ne ide da voziš i da te voze u isto vreme :) probaj work drugs - mavericks za saobraćaj, mada ni sa njihovim prethodnim izdanjima nema greške http://workdrugs.bandcamp.com/

      Delete
    3. Kad stižeš da preslušaš sve to... :)
      Hvala ti!

      Delete
  4. baš se smejem na ovu FM analizu. tako je, izuzev Studia B, tu i tamo, ponekad, po koji koncept&pesma 202. (mada, garant, majstorima si smetao i svojim izborom fm talasa ;-) no, šta se meni skoro desilo? vozimo se ~ ista meta, samo gle čuda, dalje rastojanje.. i te tako poznate, odveć poznate i naučene napamet razdaljine, daljine pune se tim, takođe, sto puta razgledanim, naučenim odslušanim tugama sa dobro poznatih fm talasa i samo u moru tih talasa, jedan posve novi. izvinjavam se na reklami, ali kad mogu gore s-pomenute stanice, evo i ove b92 ~ disco 3000. i sada već s-poznati prostor tuge biva obojen novom istanbulskom, kairskom (etc.) savremenom muzičkom produkcijom. i ti dobro znani, prepoznatljivi nam, bliski (?!) turski ritmovi zavodljivo odvlače na/u svoju stranu i meta postaje zavejana peskom i ovi koji nišane više je(metu) ni ne vide i putuju vrelom pustinjom..

    (I meni se pod uticajem disco 3000 javlja jedan tekst branke arsić o ljubavi da onaj ko voli kreće u pustinju… )

    tak da, dakle, i taj fm ume ponekad da iznenadi...

    Hvala na listi I otkrićima ;-)

    ReplyDelete
  5. Disco 3000 jeste usamljeno ostrvo u moru krša... "Neviđeno" na B92 dragog Pavla takođe ume da iznenadi...
    No, StudioB me ipak kupio (ponovo) na duže vreme neočekivano uhvaćenom emisijom od cca. 2 sata u kojem su puštali (i pričali, malo) isključivo o Dejvidu Silvijenu, pa ne sećam se kad sam "Taking the Veil" čuo na radiju poslednji put, uh, kako je prijalo :)

    Nema na čemu, uživaj :)

    ReplyDelete