Saturday, 5 January 2013

"Hobit" ili o (ne)očekivanom putovanju

Sve je, zapravo, sasvim očekivano: tenzija koja je postojala pre nešto više od deset godina, u dane premijere "Družine prstena" jednostavno je neponovljiva i bilo bi neprimereno zahtevati od Pitera Džeksona da istu vrstu neizdrža doživimo dva puta za života a u vezi njegovim ekranizacijama Tolkinovih knjiga. 
U ono vreme čak nismo ni gledali trejlere za "Družinu", niti se raspitivali previše o glumcima, kostimu, nevoljama sa snimanja, promenama u glumačkoj ekipi i datumima premijera, jednostavno smo čekali da uđemo u salu bioskopa - i magija je počinjala, tek tada, na platnu.

Dvanaest godina kasnije - zaplet je sasvim drugačiji: imamo predznanja o Džeksonovoj viziji Srednje Zemlje; kao i kostimu, muzici i glumačkoj ekipi; Hobiti su u međuvremenu ušli i u kampanje novozelandske aviokompanije - te iznenađenja prosto ne može da bude.

Sve što se u prva tri sata nove trilogije, odnosno filma "Hobit: neočekivano putovanje" pojavljuje i/ili dešava uglavnom je - očekivano. 
U skladu sa tim - ne bi valjalo očekivati previše od prvog dela "Hobita".

Džekson, pak, nikako ne raspiruje želju za neočekivanim i smireno računa na predznanja publike dobijena iz prethodne trilogije (scenografija, muzika, kostim, već poznati likovi, dijalog, humor, montaža .. ) te u prvom delu trilogije "Hobita" primenjuje sve identične zahvate koje je postavio za potrebe "Gospodara": kamera se očekivano kreće bočno dok Družina ide preko visokih stena; Gandalfu čak na jednom mestu dopisuje "Skačite, budale!" praveći referencu ka Moriji; gudači Džejsma Hornera se čuju kada je očekivano; Gandalf se očekivano okreće poluprofilom i podiže obrvu ka Torinu kada mu sugeriše neko rešenje; a humor koji je sasvim dobro funkcionisao u prvoj trilogiji u okviru trougla Meri-Pipin-Gimli sada je prebačen na trinaest patuljaka što pomalo otežava praćenje priče - jer publika tek uči da razlikuje patuljke - te ima vremena do velike bitke kod Jezergrada, kada će Šmaug konačno pasti; Erebor oslobođen a Torin, barem za kratko, ponovo Kralj-ispod-planine.

Toliko očekivanog i poznatog ne daje, naravno, spektakularan rezultat: u prva tri sata nove trilogije ima premalo iznenađenja i premalo napetosti, o katarzi i ne govorim. Ovo drugo se svakako čuva za sam kraj, dakle stiže u trećem delu nastavka. 
Ili director's cut verziji.

Ali - ukoliko se prepustite gledanju "Hobita" rasterećeni od očekivanja - dobićete sasvim pristojnu zabavu i očekivano putovanje - prijatno poput drugog odlaska u isti zabavni-park ili na isto mesto za odmor; ili petnaestog čitanja "Hobita" ili "Silmariliona" ili "Gospodara prstenova" (možda moje zamerke proizalaze iz broja sati provedenih u čitanju svega, više puta?).

Sve navedeno ne znači da je "Hobit" loš film. U njemu je sve ono što se od njega i očekivalo - i nekoliko sjajno razrađenih sekvenci poput upada patuljaka u Bilbov život; bravura Radagasta (pozajmljena iz "Družine prstena") i nadigravanja Bilba i Goluma, sve sjajne - odnosno baš onakve kakvim sam ih zamišljao svih ovih godina.

O "Neočekivanom putovanju" zapravo ću moći da sudim tek kada i poslednje ime sa špice trećeg nastavka bude otišlo u mrak. 
Pred Bilbom i patuljcima su poglavlja knjige koja obećavaju mnogo: epizoda sa Beornom; Mrka šuma; Vilin-Kralj, te konačno - Šmaug.
Putovanje je, ipak, tek počelo.
A neke od zamerki na "Hobita" možda potiču i od činjenice da jedan od onih koji na polici imaju prethodnu Džeksonovu trilogiju na 18 (osamnaest :) DVD-ova. 
Koje sam gledao previše puta.

U bioskop, dakle!


"Daleko za maglene gore divlje
U tamnice duboke i škiljave špilje
Krenut moramo u svitanje zato
Da otmemo mu naše harfe i zlato."

(Pre gledanja - ponovo pročitati original, u sjajnom prevodu Milana Milišića, vredi.)


.

4 comments:

  1. Baš m je drago što si napravio osvrt na "Hobita".
    Danima me muči zbrka u utiscima koje imam posle dva puta gledanja ovog filma. Sad mi je lakše, jer si rekao, ustvari, definisao, ono što je bio nejasan osećaj da nešto fali.
    Jeste, tačno, baš sve što si rekao i sad mi je nekako, lakše. Hvala ti!
    p.s.
    Nedostatak adrenalina sam nadoknadila u onoj totalno otkačenoj 5D zabavi(u Delta city-u) na koji su me odvela moja deca:SNOW RIDE!

    ReplyDelete
  2. Osećam svojevrsni hendikep kao osoba koja nije pogledala nijedan od filmova iz serije Gospodar prstenova, i sad stidljivo gledam u pod dok ostali pričaju o njima.
    Nekako sam umislio da će svi ti junaci u mom sećanju iz knjiga biti prepisani Džeksonovom vizijom, i bilo mi žao da ih izgubim.
    Iz sličnog razloga, svojevremeno nisam pogledao Autostoperski vodič kroz galaksiju.

    Nego, kao neko neko ko nije pratio svu tu frku, imam jedno početničko pitanje - zašto Hobit nije prvi snimljen, pa tek onda Gospodar Prstenova? Čini mi se da bi bilo lakše graditi likove kasnije.
    Hobit nije bio dovoljno komercijalno primamljiv iz prve, ili nešto drugo?

    ReplyDelete
  3. Ne postoji toliko značajan kontinuitet zbivanja između onoga što se dešava u Hobitu i onoga što se dešava u Gospodaru, a da se priče ne bi mogle pratiti odvojeno. Pretpostavljam da je za Pitera Džeksona mnogo veći izazov i inspiracija, bilo delo Gospodar prstenova, a to sa koliko strasti je radio taj film govori upravo taj sveprisutni adrenalin kod gledaoca...Džoni, be good, i počni lepo da gledaš ova ostvarenja, nemoj da propuštaš tako dobre stvari....
    Nebojša, izvini, ja na tvom blogu k'o slepi putnik, odomaćila se...

    ReplyDelete
  4. @ankica: nadam se da je iz onoga što sam napisao jasno da sam obožavalac Tolkinovog dela, te da poštujem ono što je Džekson uradio sa prvom trilogijom, iako mi neka njegova rešenja nisu u skladu sa originalom. Čekam II i III deo, onda ćemo suditi o svemu :)

    @Dzoni: ako ti je lakše, "Vodič" nisam gledao ni ja :) Prosto nisam želeo, ništa me u trejlerima, najavama i ostalom materijalu nije inspirisalo da to pogledam...
    No, ovo bi valjalo da pogledaš :)

    Ankica je u pravu - "Gospodar" je priča koja zahvata šire polje, nije "samo knjiga za decu", mnogo je teža za rad i postavku, obožavaoci su više strogi. Da je krenuo od "Hobita" teško bi se od "filma za decu", kako bi neminovno bio okarakterisan, izvukao do arhetipske priče o dobru i zlu. I pošto je izazov bio veći - ja ga u potpunosti razumem zašto je krenuo od "Gospodara" :)

    p.s. Ankice, slobodno, za to služe blogovi i komentari :)

    ReplyDelete