Sunday, 8 July 2012

Rukuju se, rukuju...

Via maizatulfaranaz.blogspot.com
(Uvodna napomena: ne želim da bistrim politiku. Nedelja je jutro, biće sunčan dan, valja uživati. 
No, stotine gnevnih komentara koje je izazvao jedan gest dvojice političara - a to je rukovanje - kvare mi to jutro, do tačke u kojoj zaista počinjem da sumnjam - najpre u sopstvenu moć rasuđivanja, zatim u kolektivno sećanje, te na kraju - u sve (nas) zajedno.
Ova napomena ima za cilj da opomene one koji ne žele da gube vreme nad temom, što je sasvim legitiman čin. Ima zabavnijih sadržaja po ovom blogu i čitavoj Mreži, evo ruke, lep dan želim, svratite ponekad.)
.
I ("Ruka ruku mije", narodna)
.
Ukoliko se dobro sećam - podatak koji ću izneti otkrio sam u knjizi "Šutnje pukovnika Bramblea" koju je napisao Andrea Moroa a objavio zagrebački "Hit". U njoj autor kroz dijalog visokih oficira britanske vojske okruženih ratom otkriva da je gest rukovanja nastao iz nužde: vitezovi su, prilazeći jedan drugom pružanjem desne ruke dokazivali da u njoj ne kriju oružje, to jest da njihove namere nisu - ubilačke. U istoj knjizi sam pronašao i objašnjenje zašto su krigle imale stakleno dno (da bi dok ispijate piće mogli kroz dno da motrite na onog prekoputa - koji Vam možda ne želi dobro), te zašto je rat kao takav vrhunski besmislena svinjarija, ali ovo nije priča o toj sjajnoj knjizi - već o besu koje izaziva rukovanje dvojice političara u Dubrovniku, važnoj tački naše davne i novije istorije.
.
II ("Nikada ne pružaj ruku tako daleko da je ne možeš povući" - Ruso)
.
Zastao bih kod novije istorije i podsetio gnevni komentatorski soj da je na izborima 1990. godine 65.34% glasača dalo svoj glas Osobi koja se onoliko rukovala sa Predsednikom Republike Hrvatske te Predsednikom tadašnje Bosne i Hercegovine u vreme kada smo ih samo po zlu pominjali. Ista Osoba je nastavila da se rukuje i sa ovima i sa mnogim drugim neprijateljima, ali je na narednim izborima ponovo izglasana Predsednikom. Konačno, nakon rukovanja sa Holbrukom, Klintonom, Ahtisarijem i sličnima je 2000. odglasan za mesta Predsednika, istina - nevelikom razlikom, 49% glasača nije imala problem sa rukovanjem (možda mu nisu oprostili što nije imao oružje u desnoj ruci pri susretu sa navedenima, tek nije ostao uskraćen za vlast zato što je u Dejtonu pevao Sinatru Predsednicima ostalih Republika?) 
Ovo je, ujedno, prilika za pominjanje Kraljice Elizabete koja se pre neki dan javno sastala u rukovala sa jednim od dugogodišnjih vođa IRA-e, a valjalo bi se setiti i Pape Jovana Pavla II koji je pružio ruku i čoveku koji je hteo da ga pošalje kraticom u raj - atentatoru Aliji Agdži.
Da li su poslednja dva navedena rukovanja politički gestovi?

O, da.
Dobrodošli u svet odraslih.
.
III ("Daj mi ruku sad..." - Nada Knežević)
.
Dubrovnik, juče. Bivši Predsednik - koji više neće uticati na naše živote kao što donedavno jeste - rukovao se sa Premijerom teritorije koju smatramo našom duhovnom postojbinom a nad kojom nemamo izvršnu vlast u proteklih 13 godina i u kojoj i dalje pokušavaju da prežive pripadnici našeg naroda.
.
Bivši Predsednik je uradio ono što će naš nedavno izglasani Predsednik Republike Srbije uraditi veoma brzo - i to zvanično, ovo je samo proba. 
.
Nije teško i nije strašno!
Scenario ima čak dva moguća zapleta, ne zna se koji je komplikovaniji:
.
1) Osoba A ulazi u prostoriju u kojoj je Osoba B. 
Osoba B pruža ruku novopridošlici. Rukuju se.
.
2) Osoba A ulazi u prostoriju u kojoj je Osoba B. 
Osoba A pruža ruku, ulazeći. Rukuju se.
. 
I to je sasvim normalno. Ne odgovoriti na pruženu ruku je civilizacijski neprihvatljiv gest već nekoliko vekova. A ukoliko smo sigurni da su pravda, istorija i istina na našoj strani - ne vidim zašto bismo se ponašali kao Gručo Marks (vidi dole) i tako ponovo dali svima za priliku da o nama misle da smo necivilizovana banda sa kojom ionako nema smisla nešto dogovarati, već jedino vrediti lupiti rukom o sto.

.
IV ("Ruka ruci...", za kraj)
.
Stvarno se trudim da budem dobronameran. Da sam lojalan građanin sam već dokazao.
Bio sam čak i komandirom straže u vreme kada je Onaj što peva Sinatru uživao u drugom mandatu a granica bila iza brda. Sad uredno plaćam račune i doprinose, čak i TV-pretplatu, ne bacam đubre kroz prozor i navijam za naše i gledam utakmicu do kraja čak i kada je jasno da će bura da nas sve raznese. (To što verujem da je "Domovina se brani lepotom" smislenija od teksta sadašnje himne je moja privatna stvar i nema veze sa odanošću domovini)
.
Od nekih se možda razlikujem po tome što kad vidim problem ne stavljam prste u uši, zažmurim i počnem glasno da urlam prigodne stihove, pominjem izdaju, majku, familiju, vekove i prizivam pokojnike (pogledajte komentare na sajtovima, vredi) već pokušavam da sagledam šta nam ne ide od ruke i gledam kome pružiti ruku da bi se stvar pokrenula u željenom pravcu.
.
"Kad se male ruke slože,
sve se može,
sve se može."
.

.
p.s. Vest o rukovanju na B92 u trenucima dok ovo pišem ima 788 komentara. Vest o najavljenom poskupljenju hleba - 22. 
Jel' to normalno?
.

22 comments:

  1. Glasam za pristojnost i citiram, ne baš precizno, Gorana Bregovića: Bon ton je izmišljen da ljudi koji se ne podnose mog sesti za sto i jedu a da se ne zakolju escajgom....

    B.D.

    ReplyDelete
  2. da je normalno što je išao a postoji državna odluka da se u tim slučajevima ne ide, u čijem je kreiranju, for the record, sam učestvovao - nije. da je običan smrtnik pa da može da radi šta hoće, kako bi to rekao bane grebenarević u vidimo se u čitulji - nije. nebitno što više nema državnu funkciju - dovoljno je da je donedavno imao. diplomatija je sva u gestovima, a ovaj gest nije diplomatski u svojoj najdubljoj suštini jer je srce diplomatije u doktrini a ne u ličnosti koja je (ne) zastupa. za sve ne koji misle da je zvanična doktrina ove tzv. države unikatni apsurd imamo recimo primer halštajnove doktrine u bliskoj prošlosti, odnose grke i turaka na kipru ili jermenije i turske, jermenije i azerbejdžana ili gruzije i rusije da se uveri da svuda u svetu gde oružje pregovori više nema osnova za bele rukavice.

    no, tvoja poenta je šira i uzima se u obzir samo što bi čitava priča za koju prvi put sad čujem od tebe bila bolje primljena da je politički kurs osobe o kojoj govorimo u tom konkrentnom segmentu državne politike bila transparentnija - ali avaj, nije - a iznošenje poverljivih dokumenata u vezi sa tom materijom iz predsedničkog kabineta na andrićevom vencu samo pojačava sumnje da dim sumnje ima osnova da preraste u požar duple igre, uostalom kao i uvek kada se politici pristupa zaverenički. upoređivanje sa jednim od njegovih neslavnih prethodnika je ispušena lula od priče i poslednji je lavabo pranja onog koji se upoređuje - u njemu je voda toliko prljava da ne može ni da se gleda, da ne pričam o tome da je to nesvesno prihvatanje standarda od kojih velika većina ima samo mučninu, mada se verovatno ne slažemo u oceni da je uporedni model sam kreirao takav ambijent, pošto je mislim da je imao brojne moćne pomagače. ne bih smeo da ne spomenem da imamo i slučajeve ljubljenja istih onih ruku koje su potezom pera donosile oslobodilački uranijum u ove krajeve - na jedno oko pristojno, zar ne - već na drugo jezivo.
    da rezimiram, mislim da put u dubrovnik, tu slavnu pijacu robova u srednjem veku, nije uopšte bila dobra ideja u samom startu jer i to nekako potpada pod neprijatno upoređivanje sa gorepomenutim prethodnikom - fokus je na hroničnoj boljci da jednim činom pljuneš na sve za šta se kao zalažeš. ako je i pregnuće za civilizaciju, mnogo je.
    žika pavlović je jednom napisao da "stil proističe, da se ne stvara" (parafraziram), i negde osećam da nešto slično važi i za pristojnost. napetost između forme i sadržaja je potentna u umetničkom činu, u svakodnevici (posebno političkoj, što je za mnoge jedno te isto) ipak ima previše neumetničkih elemenata potrebnih za pojavu sadržaja bez kojih je život prazna ljuštura.

    da se pozabavimo mi ipak arhetipskijim ritualnim temama, toplije su i ne ostavljaju metalni ukus teškog buđenja u ustima: kad ' već pomenu' stakleno dno da demistifikujemo i čin kucanja - originalno je ideja bila da se pića kucača u tom trenu preliju iz jednog u drugi pehar kako bi u slučaju trovanja sadržaja ginuli svi žedni.

    ReplyDelete
  3. > p.s. Vest o rukovanju na B92 u trenucima dok ovo pišem ima 788 komentara. Vest o najavljenom poskupljenju hleba - 22.
    > Jel' to normalno?

    873 komentara u trenutku dok ja kucam komentar.
    No, to više govori o tome kakav je B92 danas, i kakvi su mu čitaoci danas. Komentari u vrhu liste sortirane po "preporučenosti" su prepuni mržnje, ksenofobije, svi isfrustrirani do granice iznemoglosti.

    ReplyDelete
  4. Normalno? Apsolutno! Znam ljude pa ne dovodim u pitanje. (komentar o B92 danas takodje stoji)

    Blazeno nesvestan dilema koje more Srbiju i okoline, malo sam bio zatecen mogucnoscu da ma kakvo rukovanje moze proizvesti toliko zgrazavanja. Dok nisam video sliku, tj. Posle toga sam samo skrolao na kraj teksta da osacujem broj komentara .. ne, nije taj, ovo je komantar-tekst na pravi tekst .. nadjem pravi tekst .. ovaj ima dve slike i video (kriza, nema sta). Tekst sam preskocio, i komentare, sigurno sam sve vec citao .. jedna od prednosti odrastanja u Srbiji i okolici 90tih: tekstove mozes da procitas iz naslova i/ili slike .. pomalo kao ono pricanje vec poznatih viceva, toliko smo ih puta culi da vise ne moramo ni da ih pricamo, dovoljno je reci broj pa da se lepo nasmejemo (ili isplacemo, ili pofajtamo...)

    BTW, predlozio bih uvodjenje Balkanske varijante Gudvinovog zakona [http://en.wikipedia.org/wiki/Godwin's_law]: Kako diskusija napreduje, verovatnoca poredjenja sa pokojnim predsednikom priblizava se 1.

    PS: Jel to neka nova moda, da se ne pominje ime nepresudjenog ratnog zlocinca? Nesto kao Candyman, da se ne povampiri?

    ReplyDelete
  5. Off topic, demistifikacija demistifikacije (o pivskim casama i drugim demonima...):

    http://www.phrases.org.uk/bulletin_board/22/messages/526.html

    http://www.steveonsteins.com/glass-bottom-steins-and-mugs-a-discussion-draft

    ReplyDelete
  6. San letnje noći

    Devetog jula dvehiljadedvanaeste Vili je usnio čudan san. Bio je to najčudniji san koji je ikada sanjao. Počinjao je kao i svi drugi, gomilom zbrkanih gluposti i jeftinih senzacija, a onda je iz te lude šume izašao na neko pusto i sparušeno polje. Okrenuo se oko sebe i shvatio da se prvi put u životu – probudio!

    Svima nam se desilo to bar jednom, da sanjamo kako smo se probudili, a onda se san nastavi dalje dodatno obogaćen tom bizarnom iluzijom… Samo što ovo nije bila iluzija. Svet u kome se Viijam obreo je bio toliko drugačiji i toliko stvaran da nije ostavljao mesta ni trunci sumnje.

    Kao da je odjednom otresao sa sebe sve priče, mitove, alegorije… Ali i tračeve, nonsense, podmetanja i preterivanja… I ljudske sujete, sitne i krupne laži, demagogiju, večite teme, banalne opsesije, luckaste meme, zadirkivanja iz dosade, besmislene maštarije…

    Sve ono paučinasto tkanje koje ljudi oduvek pletu oko sebe kao svilene bube, pokušavajući da preguraju od jutra do večeri – sve to je poleglo najednom kao magla spržena mrazom. Vili je stajao tamo, na toj pustari, i žmirkao gledajući prvi put u sivo otvoreno nebo i predaleki horizont. Svestan da gleda ČISTU ISTINU.

    I nije mu se nimalo dopala…


    (pričica je nastala kao reakcija na ovaj post. Da sam objavio samo link to bi bio spam, a ovako valjda nije? Inače, posebno sam ponosan na ilustraciju - ali nju nisam znao kako da iskopiram pa koga baš zanima: http://detozin.deto.rs/san-letnje-noci/ )

    ReplyDelete
  7. Svojstveno nama. Dižemo halabuku nad stvarima potpuno irelevantnim za normalno življenje, a stvari od vitalnog značaja za isto i ne primećujemo. Što je još grđe i gore, uspeh nikome ne praštamo, a neuspehe zlopamtimo, svima. Teši me ipak spoznaja da to nije baš slučaj kod celokupnog građanstva u našoj zemlji i to mi pomaže da idem dalje, ali i da ne budem noj.

    ReplyDelete
  8. Lepo je videti da su ovde komentatori i uljudni i maštoviti i dobro informisani, a umeju da razotkriju i obrišu prašinu sa nekih prastarih mitova.

    Kako dani odmiču, sve više sam siguran da je ovo prosto prethodnica i priprema javnosti za činjenicu da je naš diplomatski kurs upravo skrenut i jasno preusmeren. Kao kada moraš da prođeš kroz Panamski kanal (za ovu priliku je to bolja metafora nego Suecki :) - gde imaš da pratiš remorkera i to je to, nema vrdanja. (dobro, u ovom slučaju smo mi veličine remorkera, ali je jasno šta želim da kažem)

    Prvi talas "hejta" je već prošao, sad će svaki naredni biti sve slabijim, sve dok se ne pretvori u one najslabije u sumrak, a steni - ništa.

    Izvinjavam se što odgovaram svakom ponaosob, uživao sam u čitanju svega.

    Svakako hvala Zoranu na definiciji Gudvinovog zakona, iskreno nisam znao za isti.

    ReplyDelete
  9. Od nekih se možda razlikujem po tome što kad vidim problem ne stavljam prste u uši, zažmurim

    Jebote...

    http://www.youtube.com/watch?v=FZo_OxN_j7c

    ReplyDelete
  10. I must confess, i would never shake hands with Hasim Thaci. I discussed about that with Aquamarine, and he backed me up fully.

    ReplyDelete
  11. Марти Диче, Србија ти кличе!

    Гвоздени пук, војна пошта Кајмакчалан

    P.S.
    Догодине у Призрену!

    ReplyDelete
  12. Civilizcijski čin je na primer ovo:

    http://www.youtube.com/watch?v=V6J0wAtzXTs&feature=related

    Zapazite da diriguje fon Karajan lično.

    Da ne bude zabune, civilizacijski čin je i kada Kraljević Marko kaže:

    "Kuku meni do Boga miloga, đe pogubih od sebe jačegа"

    А Мusa Kesedžija je bio "ljuti Arbanas" nadam se da se sećate (znam da je epika out i uopšte nije fensi ali valjda ste išli u neku osnovnu školu pa su vas smarali sa tim).

    Međutim, rukovanje fukare ne može biti civilizacijski čin. A fukara je bila sa obe strane "rukovanja". Fukara ostaje fukara i ne može biti ništa drugo sem fukara i tu nema ni civiliacije niti viteštva.

    ReplyDelete
  13. ispravka, Marko kaže:
    "...đe pogubih od sebe BOLJEGA"

    ReplyDelete
  14. To sa Karajanom jeste civilizacijski čin, to ne sporim, naročito kada se postavi u širi kontekst: Beč, on, Drina, 1987. godina, Berlinski zid se već kruni i ljulja.

    Što se Kraljevića Marka tiče, o tom aspektu naše istorije smo već pisali, i koliko god cenio domišljatost i umetnički dojam čitavog tog segmenta naše istorije i dalje sam na liniji da bi valjalo češće ponavljati da te pesme nisu istorijski fakti, već nešto drugo.

    I na temu rukovanja - još ovo: ovaj susret bi se mogao posmatrati i kao susret šire familije, ne? (ukoliko su moji izvori informacija u pravu)

    ReplyDelete
  15. A ti znaš nekog da ko misli da narodne epske pesme govore o realnim istoriskim događajima? Ja ne znam nikog.
    To je mit, to da veliki broj Srba veruje da je to veran prikaz istorije pa im treba ponavljati da nije.
    Epika sa sobom nosi poruku o vrednostima.

    ReplyDelete
  16. Ne bih ja pisao o tome da nisam sreo više ljudi, nekima sam bio i gostujući predavač po raznim delovima Univerziteta u Beogradu, a koji su na pitanje "Ko je ubio Marka Kraljevića" odgovarali "Vila Ravijojla". Budući novinari i sl.

    Slažem se da nosi poruku u vrednostima, tu se razumemo.

    ReplyDelete
  17. A kako je bilo postavljeno pitanje? Da li je bilo jasno da se misli na istorijskog Marka a ne mitološkog?

    Naime, na direktno pitanje "Ko je ubio Marka Kraljevića" bih i ja odgovorio sa vila Ravijojla ili slično (postoji nekoliko verzija smrti u narodnoj poeziji).

    Na pitanje "Kako je poginuo Marko Mrnjavčević?", rekoa bih da je poginuo u bitci na Rovinama.

    Hoću reči, ako već manipulišeš nemoj to da radiš ovako jeftino.

    P.S.
    Evo ET dobacuje:
    "Ko je probudio Trnovu Ružicu?...Pa princ brate!".
    Mislim, pitanje ti je tog kalibra.
    A kako je bilo postavljeno pitanje? Da li je bilo jasno da se misli na istorijskog Marka a ne mitološkog?

    Naime, na direktno pitanje "Ko je ubio Marka Kraljevića" bih i ja odgovorio sa vila Ravijojla ili slično (postoji nekoliko verzija smrti u narodnoj poeziji).

    Na pitanje "Kako je poginuo Marko Mrnjavčević?", rekoa bih da je poginuo u bitci na Rovinama.

    Hoću reči, ako već manipulišeš nemoj to da radiš ovako jeftino.

    P.S.
    Evo ET dobacuje:
    "Ko je probudio Trnovu Ružicu?...Pa princ brate!".
    Mislim, pitanje ti je tog kalibra.

    ReplyDelete
  18. Aj molimo te sredi gornji komentar dupliran je, ovde net pomalo štuca. Inače pozdrav iz Boke, tačnije iz Bjelila.

    ReplyDelete
  19. Nema opcije editovanja komentara na bloggeru ;(

    Pitanje je bilo: "Kako je poginuo Marko Kraljević?". Pitao sam ovo pitanje nekoliko grupa - polaznika nekih novinarskih kurseva ali i studente fakulteta koji ih osposobljavaju za rad u medijima. Bilo je, naravno, onih koji su pisali o Rovinama, vojvodi Mirču i tome da je poginuo kao turski vazal - pošto sam dobio i te odgovore - verujem da je pitanje bilo jasno...

    Pozdrav ET ;)
    Uživajte u odmoru!

    ReplyDelete
  20. 1.http://www.youtube.com/watch?v=V6J0wAtzXTs&feature=related
    2.http://www.youtube.com/watch?v=FHFf7NIwOHQ&feature=related
    1. je postavljeno kod tebe,2. je u ''related'' od 1..Šta je ovde u pitanju?Meni liči da su na isti (doduše 1. nešto ''prepravljan'' od 2.) video zapis nakalemljena 2 raličita audia.Na žalost,na štetu Marša na Drinu.Šta ti misliš?

    ReplyDelete
  21. Hmmmm... Jasno je da oba imaju istu sliku, ali mi se čini da nije na štetu "Marša na Drinu". Dodatno, ja sam gotovo 100% siguran da sam gledao prenos tog koncerta uživo. Znam sa kim mogu da proverim, a da nije Google. Hvala na dojavi!

    ReplyDelete