Saturday, 21 January 2012

Š.B.B.K.B.B. (slučajnosti i pop-kultura)

Maglovito popodne, radni dan, železnička stanica Dartford, 1960. godina.
Dva drugara iz detinjstva slučajno se susreću na stanici: đak lokalnog umetničkog koledža, Kit, čeka voz koji će ga odvesti kući, dok kraj njega prolazi Mik, učenik ekonomske škole, noseći pod miškom „Economy studies“ knjigu i pola hleba. Obojica izgovaraju „Zdravo!“, Mik nastavlja svojim putem i - The Rolling Stones ostaju neosnovani.
Nekoliko godina kasnije, nakon neslavnih pokušaja dobijanja posla u struci, Mik se prijavljuje za audiciju za novi film o tajnom agentu, dobija glavnu ulogu i pop-kultura postaje bogatija za novu zvezdu.
.
Preuzeto sa: link >>
.
Briljantna serija postera koja je nedavno osvanula na Mreži otvara jedno potpuno nevažno – a zabavno pitanje: Šta bi bilo i kako bi izgledali neki veliki filmovi snimljeni u nekoj drugoj dekadi? – i tako inspirišu na razmišljanje na temu neočekivanih obrta, slučajnosti i upornosti, bez kojih zaista mnogo toga ne bi bilo isto u pop-kulturi. Gornji poster je samo jedan iz serijala. Ostali su dostupni na ovoj adresi >>
.
Sličnim pričama sam se već jednom bavio - u drugačijem kontekstu i formatu – kroz emisiju „Ko radi taj i grOši“ >> emitovanoj prošle zime na Radiju 202.
Pominjani Mik i Kit, koji su se, poznato je, upoznali zahvaljujući činjenici da je Mik pod miškom imao nekoliko albuma Chess Records, odnosno muzičara koji su već bili i Kitova strast, u toj emisiji bili su akteri jedne druge priče, koja, sa današnje distance – deluje takođe neverovatno: 
.
London, nekoliko dana posle dočeka Nove 1962. godine, prostorije diskografske kompanije "Decca": Dick Rowe, menadžer kompanije zadužen za nove talente upravo je poslušao nastup benda The Beatles i upravo izgovara:
"Ne sviđa nam se njihov zvuk, a i onako gitarska muzika izlazi iz mode".

Menadžer benda ne veruje u tu procenu i bendu nekoliko nedelja kasnije obezbeđuje ugovor sa drugom izdavačkom kućom.  Ali, to nije sve: Dik Rou, koji gledajući uspeh benda koji je odbio postaje prilično svestan sopstvene gluposti – od tog momenta potpisuje ugovore sa svima – i tako daje šansu bendovima poput Them, Moody Blues i John Mayallu, te – naravno – bendu The Rolling Stones, koji zahvaljujući labavijim kriterijumima dobija prvi profesionalni ugovor.
.
Među mnogim mitovima i urbanim legendama koje svedoče o slučajnostima u pop-muzici, postoji i ta priča o Rod Stewartu, koji bi možda zaista ostao grobar da DJ u lokalnoj diskoteci nije napravio grešku – te je umesto pesme sa A strane singla mladog Stuarta pustio B-stranu, na kojoj se nalazila „Maggie May“, njegov prvi veliki hit.
.
Postoji i priča o pesmi „Billie Jean“, koja je svakako uticala na fantastičan tiraž albuma „ThrillerMichaela Jacksona – a koja, da je ta odluka bila do inače genijalnog producenta Quincy Jonesa – nikada ne bi završila na albumu: legenda tvrdi da je Kvinsi, producent albuma ubeđivao Majkla da ta pesma prosto nema potencijal i da bi bilo dobro da ne bude na izdanju. Na nedavno objavljenom reizdanju albuma može se čuti i demo-verzija pesme – i, moram da priznam da je Kvinsi u toj fazi bio u pravu. Na sreću, nisu odustali. Dobro je što su odustali od snimanja „Ain't Nobody“ – koja je bila najpre namenjena Majklu a ne za Chaku Khan.
.
Šta bi bilo da su se U2 raspali nakon prvog koncerta, na kojem ih je slušalo devet (9) ljudi?
I da li bi Sid Vicious bio danas živ, da je nakon prvog koncerta Siouxsie and the Banshees ostao njihov bubnjar? Da je Morrison rekao tog čuvenog popodneva na plaži Ray Manzareku da ga rock'n'roll, kao ni milion dolara uopšte ne zanimaju, već da želi samo da piše poeziju i nastavi da proučava Blejka?
.
Preuzeto sa: link >>
.
A sada zamislimo Will Smitha kako stoji naspram Morpheusa i bira između crvene i plave pilule (na sreću: Vil je odbio ulogu); zamislimo Toma Cruisa kako glumata u filmu „Footloose“ i time skreće karijeru na sporedni tok pop-kulture (odbio je ulogu); na trenutak pomislimo kako izgleda kadar u kojem Mel Gibson umesto Rasela izgovara If you find yourself alone, riding in the green fields with the sun on your face, do not be troubled. For you are in Elysium, and you're already dead!Rasel je dobio Oskara, Mel još jedan razlog da pije, setimo se da je „I am Legend“ trebalo da bude snimljen još devedesetih sa Švarcenegerom u glavnoj ulozi (studio odbio tadašnju verziju scenarija, projekat čekao više od deset godina); zamislimo Madonnu u „Fantastičnoj Braći Bejker“ (odbila); zatim kako Mišel Fajfer i Džodi Foster gaze gas i kreću ka provaliji i kraju filma „Thelma & Louise“ (pomeranje početka snimanja učinilo je da obe odustanu) – i pomislite kakav bi to krš od filma bio da Renee Zelweger govori Tom Henksu – „You had me at „Hello“ ;) – ali zamislite i šta bi bilo od „Diplomca“ da je u njemu Bendžamina igrao – Jack Nicholson.
.
Iz "paralelnog filmskog univerzuma": šta bi bilo da je "Hangover" snimljen - ranije? ;) Preuzeto sa >> 




.
Sve ovo bio je isključivo pop – kontekst. Slučajnosti, greške i neverovatni obrti su nekim trenucima porađale i penicilin, sprej WD-40; Coca-Colu; žvakaću gumu; sijalicu; zakon sile gravitacije; pogrešan trenutak predstavljanja zamalo da obustavi razvoj telefonije 1876 ili ulaganje u mikro-čipove (1968), te čak i razvoj radija kao medija, jer neki investitori nisu razumeli potencijal medija, izjavljujući da „Bežična muzička kutija nema nikakvu komercijalnu vrednost – jer - ko bi platio da pošalje poruku nikome određenom, tj. svima istovremeno!” ;)
.
Subota je, predveče. Nedostaje mi radijska emisija poput “Zabavnika” koji je maestralno vodio Đuza Stojiljković osamdesetih, subotom predveče na Radio Beogradu 1, bilo je kod njega ovakvih i sličnih priča koje su neprekidno podsećale da se, zapravo, nikad ne zna i da se neočekivana sila pojavljuje iznenada i rešava stvari, nekad na bolje, nekad na gore, te da nije dovoljno samo biti na pravom mestu u pravo vreme, već i prepoznati sopstvenu šansu.
.
O prepoznavanju šansi i Š.B.B.K.B.B. opcijama u Srbiji kao takvoj, drugom prilikom.
.

6 comments:

  1. Divan je tekst!
    U pop-kontekstu, tu su još važni i kontrolori pristupa (oni koji odlučuju šta će da stigne do publike, urednici, izdavači...) a sa druge strane i svi oni koji prave selekciju proizvoda u lancu odlučivanja.
    Divno je što igra slučaja ima moć, i kad veruješ i kad ne veruješ. A kad već pominjem šta je lepo, lepo je kad ludo veruješ. A najlepše je kad se sve samo otvori. :)

    ReplyDelete
  2. Hvala! :)
    Nekako mi se čini (mada sam skeptičniji od mnogih "propovednika digitalnog doba") da je sada lakše zaobići mnoge balvane poput tog tipa iz "Decca" kompanije, tj. da umrežavanje omogućava lakši pristup publici bez urednika, izdavača i sl... I onda publika napravi selekciju, prihvate ili ne, kraj priče...

    Igra slučaja je čudo ;) Postoji (nemam potvrdu, samo priču) ta epizoda "slučajnosti" čak i sa "Ko to tamo peva", koji je trebalo da bude snimljen ranije, i to sa valjda Nikolom Simićem u ulozi koju je igrao Paja Vujisić... Jedna verzija kaže da je trebalo da režira Sava Mrmak... Odložili su iz ne znam kog razloga, nešto kasnije je snimljena verzija koju znamo...Ko zna kako bi to izgledalo da su je snimili ranije :)

    ReplyDelete
  3. Ako prebaciš to na lični plan - u svakom životu postoji po nekoliko trenutaka u kojima život menja pravac (ili je to mogao da učini). Samo pet-šest, najčešće potpuno nesvesnih odluka.

    Kakav bingo?

    ReplyDelete
  4. A da je producent rekao Orsonu Velsu: Mali, zvuči blesavo, ali dajem ti šest sati za ovu tvoju invaziju sa Marsa?
    Ne znam za Velsa, producenta, svet i radio, ali ja nisam pogrešio što sam pratio link koji je postavio Miodrag Ristić Detozin. ;)

    ReplyDelete
  5. Ovaj tekst je tako optimistican!
    Da, obrti koji se sa vremenske distance vide kao obrti, i lepo se realizuju... divno.
    Ja sam jedno vreme uocavala u prolaznicima slicnosti sa poznatim facama i zamisljala kako je svacije lice ilustracija zivota koji zivi. Ili recimo da jeste.
    Mada je ponekad lice zivota koji NIJE ziveo/la, mozda. Tako sam vidjala Nicole Kidman u komsiluku, pa silne druge face, ali nju najcesce. Imala je troje dece i bila vrlo simpaticna, pegava.

    A ja sam bas juce razmisljala o Chess Records, tj. filmu koji sam gledala o njima pre godinu-dve...
    I Meshell Ndegeocello (morala da proverim spelling imena na google-u :)
    na nju sam naisla bila kod Hozea, i opet nedavno...
    Slucajnosti su lepe. I dobro je da uvek ima mesta za njih.

    ReplyDelete
  6. @miodrag: Priznajem, jos uvek ne znam koje su to odluke bile. Za sada bih mogao da nabrojim mozda 2-3 za koje sam siguran da su mi promenile zivot. Za ostale - jos uvek nemam dokaze, moram biti strpljiv jos neko vreme. Ukoliko si propustio - svakako pogledaj i izvrstan film "Mr.Nobody" koji se bavi upravo tim fenomenom - donosenja odluka koje u potpunosti menjaju zivotne orbite.

    @dragan: Dobrodosao na Preslicavanje! :) Orson Vels je svakako bio "covek trenutka": ko bi normalan dao klincu od 26 godina da snima film poput "Gradjanina Kejna" u danasnje doba? A njegova karijera je inace puna takvih neocekivanih obrta i odluka :)

    @Proza: Nikol Kidman u komsiluku, sjajno! :)
    Mislis na film "Cadillac Records"? Sasvim dobar! Cak je i Beyonce otpevala "At Last" velike Ette za desetku... Meshell...
    Slucajnosti koliko zelis, zivot je lep :)

    ReplyDelete