Monday, 20 June 2011

Zvezde padalice i "Zvezde Granda"

Nedelja rano jutro.
U Beogradu se, na rastojanju od svega tri-četiri kilometra rasklapaju dve bine:
jedna čije je podizanje zapravo opravdao Moby, a koji nije bio najavljen kao „zvezda večeri“ - te druga na kojoj je proglašena ovogodišnja „Zvezda Granda“, u „Areni“.

Zašto će to veče uticati na dalje potonuće pop muzike u Srbiji?

Pop muzika je u subotu uveče ponovo izgubila meč i to „kod kuće“, dok je „Grand“ mašinerija još jednom pokazala zašto će nastaviti da dominira, neoboriva sa prestoničkog trona. Jer – dok je na jednoj bini Ejmi pokušavala da sastavi dve note u slušljivu celinu pred publikom koja je platila da sluša muziku a ne da gleda bol, na drugoj je tamo neka omladina, nakon silnih krugova pred-takmičenja i trudova došla do finala i otpevala svoje – najbolje što ume, pobednik čak i sjajno (što se prosto mora priznati koliko god „takvu muziku“ ne podnosili ili ignorisali).

I to subotnje veče je još jedna pokazna vežba iz serijala „kako je propao rock'n'roll“: zvezda palica sa jedne, i blještave zvezde na drugoj strani reke - klinci su pevali koliko ih grla nose, trudili se, smejali, pokušavali da osvoje publiku.
A publika je (jebi ga) čudna sorta: ljudi vole kada se neko trudi da ih osvoji.
I zato će nakon te subotnje večeri sledećeg puta više njih otići na koncert nekoga kome je do publike (a i do sebe) stalo nego što će ispovrnuti petinu plate za sat boravka pred binom koju, iz prostog profesionalizma, pokušava da ispuni prateći bend.

Ovo je proces koji traje već decenijama: ogoljenu ledinu neispunjenu sadržajem koju bi pop kultura trebalo da popuni a koju je za sobom ostavila „kulturna elita” često ne ulažući nikakav trud u zadržavanje iste – osvojila je „Grand“ i slična produkcija i to  lažnim sjajem i naporom uloženim u širenje te praznine. Kako su uspeli?
„Lažni sjaj“ je, naravno, bleštaviji i primamljiviji kada „pravog sjaja“ u ponudi – nema. Da su „srpski kulturni poslenici“ ulagali desetinu napora „narodnjaka“, sad bi slušali drugu pesmu, u pravom značenju te reči, ili bi barem svaka druga pesma bila nešto drugačija. (Uzgred - i „narodnjaci“ izlaze na scenu pod dejstvom kojekakvih psihoaktivnih supstanci, pa ne ošljare na bini pred publikom.)

Konačno - svaki pokušaj poređenja Ejmi sa Morisonom (!?!?), koji provejava kroz neke tekstove je potpuna smejurija: da se barem popela na vrh rampe i zaurlala: „Ja sam kraljica Guštera – da li me neko razume?“ te nakon toga i skočila u pomahnitalu publiku - mogli bi da tražimo paralele. Ovako – ostaje da priznamo poraz i odustanemo od traženja izgovora tvrdeći da je njen nastup nekakav „šamar pozerima“, „art performans“ i slične stupidarije.

I tek kada klinci na YouTube budu postavljali video zapise iz spotova Ace Lukasa namontirane na muziku The Doors a umesto snimaka Ejmi na koju su montirani narodnjaci – znaćemo da se odnos snaga promenio. U međuvremenu, valja pogledati snimke u nastavku, shvatiti poruke i izvući pouke.

Ako nam je stalo da se izvučemo.

Izvanredan „Leksikon savremene kulture” pod odrednicom „Pop muzika” navodi: „Pop muzika može, naime, da izražava kreativnost, urbanost, mobilnost i toleranciju, jednako kao i površnost, komercijalnost i afirmaciju postojećeg stanja” (strana 543)

Po toj definiciji, “Grand” je zapravo – postao pop. Sve ostalo je alternativa - i to ne od one vrste koja pretenduje da postane dominantna, što bi svakoj alternativi trebalo da bude cilj.

Ko ne veruje – neka pogleda - najpre jedan od 500 klipova Ejmi u Beogradu, a zatim ovogodišnju”Zvezdu Granda” kako u superfinalu peva pesmu Parnog Valjka (još jedan dokaz da je to – pop)
Ovim se „Zvezde...” i premijerno pojavljuju na Prešlicavanju.
To još nije bilo.

Ali, „svaki problem, da bi se rešio, zahteva odgovarajuće predznanje” (Sun Tzu)

(Kako bih voleo da me neko sočno dematuje i samim tim - razveseli...)





25 comments:

  1. Možda smo i predisponirani za šund, svakako instruisani, zarad nekih ciljeva u čiji smisao ne umem da proniknem. Zaglupljivanje?
    U prilog totalnoj hipokriziji, naslov grupe na facebooku: ,,Боже, дај нам Дарка Радовановића, послаћемо ти преостале живе чланове ЕКВ-а''.

    ReplyDelete
  2. Dobar Stefan skroz :)

    Pravo zboriš, Bojša. Mislim da naše razočaranje potiče više iz činjenice da je Grand postao pop nego što Grand postoji. Bilo je toga i u mojoj mladosti, i to - sasvim iskreno - u mnogo neslušljivijim varijantama od ove Grandove "komercijale" - nisi mogao da uđeš ni u jedan međugradski autobus da ti se mozak ne pretvori u žele od majstorovog muzičkog ukusa, o kafanama da i ne govorimo. Mislim, nije došlo ni do kakve promene u tom smislu, niko nas nije zaglupio, oduvek smo glupost voleli. Ali pop muzika je bila nešto drugo.

    ReplyDelete
  3. Ne vidim ja to kao trijumf Zvezda Granda već kao dupli trijumf banalnosti, a ona je neprejebiva i "neuništiva kao plastična boca"(Kiš). Kad tako postaviš stvar onda tu i nema ničeg posebno novog. Još jedan dan u rovu, tuku naši al' tuku i nji'ovi.

    ReplyDelete
  4. Јован Беговић21 June 2011 at 00:23

    Бојша, слажем се углавном са оним што си реко. Мислим да је проблем и у томе што се неко као што је Ејми схвата као било какав узор и овде на Западу. Она је издрогирана глупача певачких квалитета каквих је на хиљаду. Разликује се по изузетно ексцесном начину живота. То је чини ми се наш проблем. А Гранд? Они раде свој посао очигледно најбоље што могу и можемо само да им завидимо. Било је тога и у време када смо почињали наше каријере на Пингвину, мислим да је ова наша страна опасно опустила!

    ReplyDelete
  5. @Mersault: možda bi mi bilo bolje da nisam saznao za postojanje takve FB grupe... Uh. U drugoj ravni - to je odgovor na ono "Evo ti Zvezde Granda - vrati nam EKV"...

    Sigurno je da je svako društvo predisponirano za lake note i lake stihove. No, kada društvu nudiš i nešto pored lakih nota, napravi se nekakakav balans. Ovako... Keep on Rockin' in the Free World.

    @maxivida: zna dečko, trudi se...
    I naravno da ta promena polova najviše boli: u vreme kada sam bio u osnovnoj, u čitavom razredu postojao je 1 (jedan!) čovek koji je slušao tadašnju "folk-scenu", to je bila ljuta alternativa ;) Deset godina kasnije - bilo je 50-50. Taj proces promene nije spontan, kao što ni patike nisu "spontano" postale obuća i za van terena...
    Pop muzika je bila subverzivnija i imala je odnos prema okolini. Sada je u Srbiji to svedeno na prste jedne ruke.

    @promenaideja: tuku njiovi al' tuku i naši :) Ma, nešto nam ponestaje municije... "Pucaj kad im vidiš beonjače, šinkoooo!"

    @Jovan: Trude se iz petnih žila, i preko mogućnosti. Seti se koliko je rada i napora ulagano na tom istom Pingvinu, i zaista, pokazalo se, kada se trudiš - onda i profitiraš. Nije Pingvin bio prvi samo zbog dobre muzike...

    ReplyDelete
  6. pa dobro, ovo što je ovaj dečko otpevao nije neki turbo narodnjak već neki pesmuljak, onako...kao bilo gde, mejnstrim je takav po celoj evropi. a otpevao ga je dobro, nema govora.

    rokenrol se jednostavno ispucao, izgubio oreol subverzivnosti i bunta i uklopio u industriju zabave. čak i ono što pokušava da se proda kao "alternativa" se u stvari uklopilo.
    i to je prirodno, ništa nije večno.
    a klinci će tražiti neke nove vidove komunikacije na koji će izraziti svoj bunt. koji će to način biti ne znam, ponekad me plaši svest o tome da obrazovane mlade muslimanke u parizu stavljaju feredže na glave iz istih razloga iz kojih sam se ja šišao na čiroki. mogli bi se naći i neki paralelni primeri i u srbiji. mora da smo negde pogrešili.

    što se tiče ejmi, setih se u nedelju podzemnog i njegovog sna od pre par godina:

    http://undergroundlies.mojblog.rs/p-sa-i-bez-ejmi-vajnhaus-u-zombilendu/126593.html

    ReplyDelete
  7. E teško da će te neko demantovati, ali da će te razveseliti, to hoće svakako. Uvek se nađe neko i nešto što oplemeni, bez obzira na uvid u vako stanje stvari.

    Elem, koliko je nekad rnr bio suberzivan pa postao masovan, tako to važi i za sve buduće subkulture, svidele se one nama ili ne.

    Princip industralizacije radi na istim principima, samo se sadržaji menjaju.

    Jedina razlika između rnr-a i ovog potencijalnog popa što ga pominješ je u odnosu prema hegemoniji. Jedni su postali popularni tako što su tu hegemoniju "iluzorno" rušili, a drugi što su je održavali. I jedni i drugi su bili u službi iste, jedino su pojedinci upamćeni. Ostali su "mrtvi" konzumenti, čiji ukus se menja ko oblik sukanja.

    I mene to sve manje čudi. I sve više tuži.

    ReplyDelete
  8. A što se tiče tih stupidarija, prvenstveno mislim na tekst B. Srbljanović na Peščaniku, pa one su uske povezane sa stavovima koje propagiraju ti ljudi. I to takođe ne treba specijalno da čudi. Ko to nije shvatio do sad, vreme mu je da se "probudi".

    Ili su takvi kao BS zaboravili šta je umetnički performans ili nikad nisu znali, ne znam, ali znam da kad deliš simboličku moć sa onima koji "neguju vrednosti" na kojima i počiva fenomen granda, onda je to sve ista strana medalje. Samo se drugačije piše taj beznin.

    ReplyDelete
  9. bravo etotako! poštovanje i tebi krivokuća, tekst ti je bolji od većine/svih na ovu temu poslednjih dana, u smislu da je lepo argumentovan i čitko ispisan. moj lični problem je što se ne slažem sa aksiomatskom linijom podele, tj. tamo gde sam je nekad video, više ne vidim ništa.

    ReplyDelete
  10. @vrabac: ovo je mladac pevao u superfinalu, a kada su ga proglasili pobednikom, onda je malo promenio ritam... No, u samom finalu je dakle otpevao Valjak.
    Izgubio na oštrici jeste, zapravo - izgubio je čitav mač, a ostalo mu tocilo u ruci, pa maše. No, i to je ok - sličnih faza je već bilo - pre "Tutti Frutti", između Cepelina i panka, krajem osamdesetih... Mada je sve teže pratiti te cikluse - jer je sve postalo toliko raznorodno da je nemoguće markirati ključne tačke. Jedno je sigurno: novi The Beatles ili Sex Pistols su - nemogući.
    Gde smo pogrešili? Ne znam... Ali bih mogao da kažem da nismo mi, već ovi malo stariji od nas, koji imaju sve frekvencije u rukama...
    I kako si se setio ovog bloga, svaka cas'! :)

    @eto_tako: ok, cilj svake alternative je da postane mainstream, to mi je jasno. "menja se kao oblik sukanja", bravo! :)

    @maare: ne vidim je više ni ja, odnosno čini mi se sve češće da je ja zamišljam, a nje zapravo nema. I to stvara nelagodu...
    Hvala za link juče... Slušao jutros u automobilu, može sudar da izazove ako se slušalac prepusti. Odlično je! :)

    ReplyDelete
  11. Ja ništa ne znam, prvo sam bio u Areni na Grandu, posle sam se urokao pa sam povraćao dok je Ejmi nastupala, a Mobija sam prespavao

    Uzgred, ne budi tako oštar prema Ejmi, budimo ljudi, svi umemo da popijemo po koju. Mislim, sad je She s lost control, posle će da bude Walk in silence, pa će da nam bude žao, čak iako nije Ianov nivo.

    A pop muzika i narodna muzika su, koliko je meni poznato, dva naziva na različitim jezicima za jednu istu stvar. Možda se termin pop više upotrebljava u moderno vreme u savremenim društvima gde populacija i podkultura koja tu vrstu umetnosti stvara ne živi isključivo u ruralnim sredinama i tradicionalnim društvenim modelima, što će reći okolnosti su donekle izmenjene ali sam karakter tog fenomena ostaje nepromenjen (masovna, primitivna, laička umetnost u raznim sredinama, od zatvorenih - lokalnih, do otvorenih - globalnih), i ti termini postoje prvenstveno da bi se stvorila distinkcija u odnosu na takozvanu ozbiljnu umetnost. Naravno, dodatnu zabunu unose provincijski intelektualci koji terminu "pop" daju jedan mističan prizvuk , značenje i vrednost vođeni kompleksom sopstvene inferiornosti (draži im je tuđi Pop od lokalnog folka te ga proglašavaju višom kategorijom). Tako da je Grand oduvek bio Ejmi, a Ejmi je oduvek bila Grand, suštinski, naravno postoje nijanse koje nisu toliko bitne. Eto ti demanti, uteha i radost. Dijalektika, bejbe.

    ReplyDelete
  12. Naravno da ce mi biti zao, jer je u pitanju vanserijski glas koji je mogao jos mnogo da doprinese samoistrazivanju unutrasnjih čemera.

    Lepo si ovo postavio!
    Utešna je ta dijalektika.
    Hvala!

    ReplyDelete
  13. Ne slažem se ni oko čega.
    Zašto bacamo kamenje na Ejmi zbog katastrofalnog koncerta? Publika je dala pare pa mora nešto da dobije sa čime će moći da se hvali? I told you I was trouble, you know I am no good.
    Postoje neki autori koji su se raspadali na koncertima pred kraj karijere/života, a ja bih dao tako puno da mogu da se transportujem da budem/svedočim na nekim od tih koncerata.
    Ne kažem da je Ejmi u tom rangu, ali hej - možda za nekog jeste. U svakom slučaju, ona je dala publici ono što je tada mogla. I to je to. Kao da između redova u medijima čitam neko svojevrsno likovanje što je sve prošlo tako loše. Sada konačno imaju o čemu da pišu.

    I ne vidim da je neka bitka, ne daj bože rat, izgubljen te večeri. Više mi se čini da je sve više publike koja ne uspe da kupi kartu za Grand paradu odlučuje da ide na koncert, šta ima večeras u gradu, ah, Ejmi, znam jednu pesmu, baš je dobra pesma, ta je super, ne znam nijednu više, valjda će tu pesmu svirati više puta, ako ne bude, poludeću.
    Te mediokritete ne treba niko da pokušava da zadovolji i preobrati.

    Kad malo razmislim, sve pre devedesetih je bila iluzija i neprirodno stanje. Onda su sve loše stvari konačno isplivale, i mi se još uvek de facto prilagođavano na njih. To je proces koji traje.

    ReplyDelete
  14. Citajuci najnovije "proverene informacije" (izgurana na binu na silu, bla, bla) nisam pronasao nista sto bi promenilo moj stav.

    Ljudi placaju koncertne karte da bi na istom slušali omiljene pesme osobe/a zbog kojih su pare dali - uživo, tj. plaćanje karte je istovremeno garancija da će im idoli "pevati uživo". To je smisao koncerta.
    U ovom slučaju se to nije dogodilo.
    Istorija RNR-a beleži mnoge slučajeve sličnog ponašanja, ali, razlika je u tome što je publika, ako već uzimamo Morisona kao primer - unapred ZNALA da je Morison incidentni tip koji ce mozda citav koncert provesti urlajuci "You Are all fuckin' slaves!" dok Rej i drugari pokusavaju da barem 1 pesmu odsviraju do kraja. Mada, nema dokaza da je i jedan koncert The Doors prosao bez barem 10 odsviranih pesama.

    Publika NECE vise placati za takve stvari, u to sam siguran. A narocito ta publika koja zna po jednu pesmu.

    Kraj osamdesetih i devedesete nisu bile foliranje: secam se Dzonijevih koncerata koji su trajali po 2.5 sata, dok je Dzoni trosio po 5 litara znoja na stejdzu, secam se koncerata EKV koji su prštali od energije i uvežbanosti, čak je i bezopasni Edi Grant u Pioniru 1985 pred jedva 2000 ljudi odsvirao pošten koncert od dva sata, čak svirajući gitaru zubima i nogama. Zato mi je taj i takav Edi draži na kraju ove priče od Ejmi. Da ne spominjem prašenje nekih drugih muzičara, pa i nedavni koncert Simple Minds u Beogradu, Dzim Ker pod lekovima uzvikuje "Simple Minds never cancel, not in Belgrade!" Tako se čuva publika i grade mitovi.

    Dodatno, cela ta pizdarija sa "rajder listom", željama, 70 tona ovoga-onoga, prazan sprat, od ptice mleko i slično - samo mi je dokaz da je tu mnogo više foliranja no iskrenog stava.

    ReplyDelete
  15. "mnogo više foliranja no iskrenog stava"

    Ključna rečenica.

    S tim da je i ona žrtva iste te industrije koju baš briga da li se vrti nešto na ovoliko bita, ili prži gitara, ili zvone trube.

    Njihova suština je da te ubede u sopstveno nepostojanje i ponude ti ikone pojedinca, da bi to nekako "svarili".

    ReplyDelete
  16. E samo da ti javim da se jazz klub ptica preselila, na ugao Cara Urosa i Gospodar Jevremove.

    ReplyDelete
  17. ja bih se pre fokusirao na sistem koji tu ejmi, kakva god da je, izvlaci na binu iako joj je mesto u nekom sanatorijumu, rehabilitacionom centru, sta god... niko me nece da ubediti da je to njena odluka doneta pri cistoj svesti, posto ona ocigledno nije u stanju da takve odluke donosi.
    isti taj sistem vrednosti insistira na tome "platio sam i ima da dobijem i tacka" bez ikakvog osecaja mucnine i ljudskog sazaljenja.
    to sto se pojedine javne licnosti, koje su se u svojim nastupima grcevito zalagale za uspostavljanje takvog sistema vrednosti, sada zgrazaju nad tim govori o dubokoj pervertiranosti nas javne scene.
    no dobro, od njih smo vec navikli da rade takve stvari, pisali su za legendarne "poglede", u momentu kada je na primer meni jedan nas Srbin uperio cev u celo kada sam mu rekao da u istocnoj Hercegovini rade isto su nekada radile ustase (i time mu nehotice cacnuo "zilu ludaru", posto su mu u prethodnom ratu celu porodicu pobile ustase). sada u skladu sa novom misijom pronalze neke decije lobanje, doduse posle se jos ljigavije samodemantuju, dok ja eto ispadoh zadrigli nacionalista ciji kulturni model treba bezuslovno izmeniti kako su nedavno u neformalnom caskanju konstatovali El Prezidente i jedan osrednji po kvalitetu ali zato dvorski pisac (isti onaj koji se proslavio sa svojim ne jedanput ponovoljenim rasistickim izjavama o "azijatskim hordama").
    Krajnje mucno.

    p.s.
    nista od ovoga sto sam napisao nije offtopic, u sustini pricamo o kulturnom modelu i sistemu vrednosti, zar ne?
    i ja liniju razdvajanja vrlo jasno vidim, mnogo jasnije nego nekada, mada se ispostavilo da se proteze jednim sasvim drugim koridorom.

    ReplyDelete
  18. bivsi hit nedelje radio Indexa:
    http://www.youtube.com/watch?v=e66XjKUnbaA

    ReplyDelete
  19. > plaćanje karte je istovremeno garancija

    Ovo je tako pojednostavljeno, i ne bih se složio da u svetu umetnosti smeju da postoje garancije. To jeste očekivano, i tako treba da bude. Ali šta da Ejmi muči problem koji ređe viđamo nego alkoholizam, i prema kome nemamo već izgrađen stav kako ga je ("lako") moguće izbeći. Šta da ju je uhvatila epilepsija na bini? Jel' nas i tada ne bi ispoštovala?
    I niko ne kaže da je koncert Ejmi art performans na kojem su svi trebali biti, ali videti nekog sa problemima i od toga praviti dramu je u najmanju ruku neljudski. Da, nezadovoljni su svi koji su bili tamo, oni nisu išli po dozu problema već po dozu rasterećenja, očekivali su nešto drugo za dati novac, ali to je problem naših očekivanja, kupovina karte je loz, nekad bude dobitni, nekad zamena, a nekad ništa. Sad je bilo ništa. Šteta. Ali ne treba dramiti.
    Poređenja sa Džim Morisonom jesu besmislena, zato što su poređenja najčešće besmislena. I ne vidim zašto bi Morisonov ispad u Majamiju bio manje strašan od koncerta Ejmi u Beogradu? Naprotiv.
    I ovde je publika trebala da zna Ejmi ima problema, ovo nije bio njen prvi koncert koji bend završava sam. Što to publika nije znala?
    Ejmi će, kao posledicu, imati sve manje publike na koncertima, i to je dovoljna kazna za nju. Ne treba da je mrzimo zbog toga. Oni koji pružaju puno na bini će stvarati legende, i to je to, nema tu filozofije.

    > prazan sprat, od ptice mleko i slično - samo mi je dokaz da je tu mnogo više foliranja no iskrenog stava.

    Ovo je sad druga priča, koja opet nema veze sa koncertom. Kakva je Ejmi kao osoba, da li ju je slava promenila, itd, gde ta priča vodi? Da li daje ono što nam treba na koncertu, jedino je što bi trebalo da nas zanima. Ako je kojim slučajem i normalna, super, ako nije, opet ok, meni treba taj koncert, i te ploče, i to je to. To je njihov dobrinos boljem svetu.

    ReplyDelete
  20. @etotako i vrabac (mada je ovde i deo o onome što piše Džoni)

    Industrija melje, to je jasno. Umetnike u „industriju“ niko ne tera. Toliko smo dobrih stvari preslušali i videli, muzike veće od mikro-žanrova kojim vladaju tipovi koje je industrija možda nakratko maznula, pa su se izvukli na vreme, sa tek ponekom ogrebotinom...

    Sad se priča kako to nije bila njena odluka.
    Ista (materijalna) šteta bi bila da je izašla na binu i saopštila to publici. Menadžeri su pod štetom pa jesu, a ona bi postala heroj jednom rečenicom. Ako može onako da prođe koncert, može i ovako.

    Što se tog odnosa – karta-zabava tiče, tu nemam dilemu: kao kad kupujem limunadu onda u njoj očekujem da ima limuna; kada kupujem hleb hoću i koricu i sredinu. Možda je surovo, ali tako to radi... Ne znam na koje ličnosti misliš... Daj imena, imena meni trebaju! ;)
    Mučno, jeste.

    @Saša: hit nedelje u zimu 1997. bio ja na emitovanju kada su ga glasači „birali“...
    To su Kepa i drugari iz zavitlavanja radili, kao što je Brakus puštao sat vremena Modern Talking na B92 usred „prime-timea“.

    @Dzoni:
    To za art performanse sam slušao u „odbranama“ nekih „trendsetera“ Beograda i smejao se puna srca takvoj teoriji.

    Elem, ponovo na temu tog nastupa: to posmatram kao prost odnos prema onome čime se baviš. Opet pominjem i The Cult i Simple Minds... I sećam se i koncerta jednog sjajnog, malog benda iz Slovenije koji se zvao Martin Krpan koji je zakazao koncert u SKC-u, i odsvirao ga, iako je u publici bilo otprilike 20 ljudi. Dvadeset. Ali su otprašili kao da je puna sala. Isti slučaj je bio nedavno sa Kaiser Chiefs, pred maltene praznom Arenom. Elem, ako ne postoji takav odnos prema poslu, onda nemoj ni da izlaziš na binu. Karijera Kejt Buš traje već preko 30 godina, žena nije nastupala veeeeeoooommmmaaa dugo.

    Morison, jeste, nije za poređenje. Konačno, na svakom ispadu Morison je provocirao publiku. Ejmi prosto nije znala gde je. Nije za poređenje ni po jednom osnovu.
    A taj sprat pominjem sa ciljem da definišem odnose: ako možeš da tražiš da te tako ugoste, odgovori na gostoprimstvo. Ili ne traži ništa, ako ništa ne možeš da pružiš. Ok, zvuči surovo, sigurno je veća krivica do menadžmenta nego do nje, i nadam se da je taj koncert prekretnica u njenoj karijeri, makar više nikada ne svirala uživo i samo snimala albume koji će, sigurno, biti veliki.

    ReplyDelete
  21. a ja baš eto volim kad u limunadi dobijem cveklu umesto limuna. mislim...

    jedno je kada te prevare, a drugo kada se taj koji ti donosi limunadu stropošta ispred tebe pošto mu nije dobro (pa nek je i njegova krivica), polije te i ispovrača po zemlji. ne znam... ja bih u takvoj situacij uglavnom otišao, ne bih kukao za "mojim novcima" ili bih eventualno porazgovarao sa vlasnikom poslastičarnice koji mi je poslao klinca sa limunadom. a ne išutirao klinca.
    i to je to, upravo tako doživljavam ovu situaciju. da li su je izgurali na binu ne znam ali ona definitivno već duže vreme nije u stanju da nastupa, drugo neuračunljiva je, tako da je besmisleni govoriti o nekim njenim svesnim odlukama. verovatno si imao neke ortake na dopu svojevremano, to više nije svesno ljudko biće kada dođe do te faze. dakle zadatak onih koji vode računa o njoj i koji su na njoj uzeli već grdne pare je bio da joj ne dozvole da nastupa a ne da "bičuju mrtvog konja", pošto ona ponavljam nije pri čistoj svesti. pri tom ne mislim samo na zadnjih nedelju dana. prosto, bolesna je, shvati bolesna, narkomanija je bolest, leči se. ne možeš bolesnog čoveka tretirati kao zdravog i od njega imati ista očekivanja. pa ga još išutirati ako na ista ne daje odgovor. to nije ljudski. pa čak i ako je bolesna svojom krivicom. a očigledno joj "od ptice mleko" i "spratovi" ne pomažu, što je i logično. to što je drže u zlatnom kavezu ne znači da je ne vodaju okolo ko mečku.

    sa druge strane, sva ta patetična priča o žrtvi za umetnost, samosagorevajučem talentu bla, truć su joše veće sranje.
    nema ničeg uzvišenog u tome, samo jad i čemer. jedno urušeno ljudsko biće koga svi cede a ono nema verovatno više ni svest o tome da treba da se brani. dok joj donose "od ptice mleko".
    niti je ejmi uopšte taj umetnički kalibar, kakvim je žele pretstaviti. pevaljčica relativno dobrog glasa i to je to.

    ReplyDelete
  22. Ma dobro Vrabac, ti sad ode u neku duboku ljudsku priču, Prešlicavanje se ovde bavi prvenstveno fiskalnom problematikom (plaćena karta, odsustvo zagarantovane protivusluge, prava potrošača i tako to)

    ReplyDelete
  23. Ne bavim se ja toliko pravima potrosaca... Vec cinjenicom da ce potrosaca ovakvih usluga biti sve manje, jer su potrosaci razmazeni - te ce sledeci put otici u poslasticarnicu koja zaista ima politiku sto u izlogu, to i u radnji...

    ReplyDelete
  24. a ti stvarno ne vidiš problem u tome što ih posmatraš isključivo kao potrošače?
    dok to bude tako, i upravo zbog takvog pristupa, ono što si ti simbolički označio kao "grand" će uvek odnositi pobedu. jer kako je već akvamarin u svojim dijaletičkim poigravanjima lepo objasnio sve je to "grand". možda će nam u tim nadmetanjima dva granda samo ponekad biti "slušljiviji" trenutni pobeddnik. o tome je nešto i et natuknula u vezi "kusanja". i ne, nije to nešto što je njihov slobodan izbor, mislim širokih narodnih masa, kako bi to neki hteli da predstave. to im se vrlo smišljeno prezentuje kao nešto što "nema alternativu". to da su samo potrošači.
    i onda dođemo na onu mladu, obrazovanu muslimanku iz mog prvog komentara, koja u parizu iz prkosa stavlja feredžu na glavu iako zna da će je pandur zbog toga po novom zakonu uhapsiti.
    eto ti ga protest protiv svega toga.
    eto ti ga autentični bunt.
    pa ti sad vidi šta ćeš sa njim.

    ReplyDelete
  25. Heh... uh.. : ne posmatram JA to kao takvo vec je to vec uveliko tako postavljeno... Verovatno od trenutka u kojem su se u RTB prodavnici u Makedonskoj pod istom krovom, tj. kroz ista vrata ulazilo da se kupuju i izdanja domace "folk" scene i tri metra dalje Siuoxsie ili Style Council (sto su bila izdanja RTB-a).

    ReplyDelete