Wednesday, 11 May 2011

Bolje biti pijan nego u Srbiji


Svakako je sličnih zahvata bilo i ranije.
Ipak, naša generacija kao prvu supstituciju pamti momenat u kojem je naša ekonomija nedostatak čokolada na rafovima prodavnica pokušala da sanira uvođenjem ondašnjih ogavnih „šećernih tabli“, i ti ih zagrizeš, a one - lišene kakaa, imaju ne samo ukus peska - već i čiste, prešećerene dečije depresije, završi ti se detinjstvo na prvi zalogaj, postaneš svestan gde si.

Nekako u isto vreme sam prvi put čuo reč „cigura“, to je kao bila zamena za kafu, koje takođe nije bilo, što je mog oca podsetilo na vreme posle II svetskog rata, pa je izašao iz kuće i vratio se malo kasnije sa pola kile prave kafe, koju je spustio na sto uz psovku za koju bi ga svakako izbacili iz partije barem dvaput, da je bio njen član.

Nešto kasnije su iz prodavnica nestale one stare, dobre, marcipan table a u isto vreme se u prodaji pojavio vazdušasti, neubedljivi „Munchmallow“.

Zatim smo stavljeni pred sledeću mogućnost zamene i dovijanja: „Starke“ smo mogli da ili naručujemo naslepo (i onda neko donese iz inostranstva, pa budu pola broja ili čak čitav broj veće ili manje) - ili pristaneš da nosiš „šangajke“; „Yolanda“ gitare zamenjuju neke ozbiljnije, korak po korak - pristaneš da je Yugo - zapravo automobil i gledaš u bioskopu film „Najbolji“ – „jugoslovenski Top Gun!“

Nekako u to vreme je „Ilustrovana politika“ glorifikovala našu „dovitljivost“ objavljujući fotografije „plovila“ koje su naši sugrađani pravili od kabina automobila, puneći rupe epoksidom, spajajući korita i burad – eto, možemo mi da stvorimo plovilo i bez tuđe tehnologije i to je super, vidite, pun rukavac Ade Ciganlije dokaza naše domišljatosti - zar nije bolje tako nego da uđeš u tamo neki namirisani salon i izabereš sam sebi ljudski čamac; „Sky“ kondomi iz Leskovca (slogan godine: „Fly with sky!“) su bre podjednako dobri kao i „Durex“, ionako vlada bela kuga, šta ako neki i pukne; slušajte bugarske diskove umesto originala – sve je to CD zapis, digitalni; i tako dalje, sve dalje i dalje od normalnog, sve krunisano onim vremenom kada je svako imao svog prodavca koji nam je čuvao mleko ispod tezge, i onda uđeš u kuću ponosan, dva litra mleka sa migolji u kesi, te pomisliš kako si, eto, zajebao sistem jer imaš dobre veze u piljarnici i to ti bude vrhunac dana.

Nismo kao društvo tim pokušajima zamene šarenim lažama dovoljno glasno na vreme rekli „Ne, dosta!“ – i onda je „Sprite“ odmenio lokalni „Straight“; čokoladu „Milka“ lokalno napravljena „Milica“; „Fanta“ je postala „Fanti“ – lokalni proizvođači pet ambalaže narasli su u punionice gaziranih pića sumnjivog kvaliteta koji su se prodavala kao zamena za one koji prosto više nisu dolazili do nas, i sve kreirano po istoj matrici: te zamene dovoljno su dobre i za nas, zamislite da ni toga nema? Ko nije pristajao na to – mogao je po sir i salamu do Mađarske, a može i da se ne vrati, i sjajno je bilo kupovati benzin u susednim državama i podmićivati carinike sa obe strane grane, ne može nam niko ništa, jači smo od sudbine.


Čitav proces osmišljavanja zamena i proces prilagođavanja i pristajanja na njihovo korišćenje je, naravno, samo fizička manifestacija jednostavnog modela: daj da proverimo koliko možemo da se sagnemo, u glavi, duhom.

Niste dodirnuli prstiće na nogama još uvek?
Možemo, dakle, još niže!

Ovaj uvod prepun čokolade, gaziranih pića, kondoma i plovila – možda deluje neprirodno za priču o danas aktiviranoj zabrani prodaje alkohola posle 22h, gdegod bili i koliko god godina imali.
Ali, matrica je ista.

Alkohol, dakle.
"Da bi se zaštitila mlađa populacija?"

Kako nisam stručnjak za pravo, ne bih da tumačenjim pravni aspekt te odluke. Ali, znam da je ta ista odluka u Novom Sadu oborena na leđa i proglašena „neustavnom“. I mogao bih sad da razglabam kako je ta razlika između dva grada u istoj državi na 80 km razdaljine zapravo početak toliko pominjane decentralizacije - koja će biti krunisana tablama na ulazima u grad poput onih u vesternima („Stranče, u ovom gradu nema zatvora, ko kupi alkohol noću – o'ma vešamo!“) – ali, matrica pristajanja mi, trenutno, deluje važnije.

Kao u prethodno nabrojanim slučajevima snalaženja – veći procenat nas je odmah počeo da razmišlja o tome kako da se snađe umesto kako da izazivača snalaženja – eliminiše (mislim na Zabranu, ne na donosioca zabrane).

I ponovo počinju provere odnosa sa lokalnim piljarima, planiranje kupovine alkohola u ranijim satima, nekad smo ispod ruke nosili kući badnjake sad ćemo alkohol; povećaće se prodaja ručnih frižidera jer dolazi leto i mladež će čak i više uživati da visi po parkovima i cirka ručno hlađeni alkohol kupljen u dozvoljeno vreme; tako će se te grupe sretati u svih tri i po parka po Beogradu, možda sednu i oko spomenika Alijevu na Tašu pa mu nazdrave koji put, onda alkohol zamuti pamet, pašće po koja ulična tuče, druga, treća, peta, onda ćemo i prestati da brojimo, biće poneki kućni pritvor kao kazna - i tako.

Kakva je to šansa za početak prodaje alkohola ispod ruke, poneki inspektor će možda biti rad da prećuti to što vidi ako se ispod ruke nagradi njegovo ćutanje, svako će znati „nekoga ko prodaje tamo-i-tamo“, počeće distribucija raznih alkohola sumnjivog porekla, sve ispod žita, setite se one rakije iz Niša i broja mrtvih koje je ostavila za sobom, a ove godine je i Subotica bila na udaru.

Sve, bre, nešto - ispod.

Zašto je to – dobro?

Svaka ovakva svinjarija valjda ubrzava dolazak momenta u kojem će postati jasno da je više ispod časti snalaziti se, da je sreća dočepati se mleka i kafe, da je uvredljivo više i slušati apele „da se strpimo još malo, samo što nam nije bolje“; da prosto nije normalno da se snalazimo za osnovne stvari, već da je zapravo normalno da uđeš u prodavnicu i kao punoletni građanin koji ima svoja prava - izabereš bocu, platiš i odneseš kući i radiš sa njom štagod hoćeš dokle god ne ugrožavaš bocom i sobom ljude oko sebe, jer kao punoletni građanin imaš i obavezu da ne ugrožavaš druge.

Ne znam ko je definisao da se „stabilnost jedne države utvrđuje dovoljnom količinom hleba, jeftinog alkohola i dovoljnim brojem prostitutki“.
Verujem da je u pravu.

I ako do sada ništa od društvenih gibanja nije izazvalo glasniju reakciju – sad je konačno ugroženo previše ličnih sloboda: ne možeš da zapališ cigaretu, ne možeš da piješ, pa još sad u tišini, već nemaš šta da jedeš – što je mnogo puno je – sve više je napora potrebno da glava ostane iznad vode i tu, verovatno, konačno počinje borba za lične slobode.

A kada se te bitke dobiju – onda, valjda, počinje raščišćavanje i slučajeva samohranih majki koje prolaze bolje; kućni pritvori, rušenja kuća manjina po Zemunu i sve ostale svinjarije, sve do podizanja nekakve Tesline kule nasred Slavije.
 
U vreme kucanja ovog teksta, na Twitteru pratim #prohibicija – svedoci tvrde da se kod „Palasa“ skupilo preko 500 ljudi na protestu protiv ove odluke. To je više sveta nego što Gadafijevci, Karadžićevci i Anti-Nato protestanti okupe - na mesečnom nivou.

Došla vodka, mislim – voda – do praga.

I ako se brzo ne osposobe neka plovila, i to ne od stare limarije i korita, ostaće još samo da se drmne po jedna, pred kraj.

Ali, pre 22h.





p.s. Platforma Blogger.com je tokom faze promena učinila da su komentari ostavljeni od srede do petka postali nedostupni. Komentari su vraćeni ručno, ali je njihova hronologija poremećena.

23 comments:

  1. Psiholozi kažu da je jedna od osnovnih karakteristika inteligencije moć snalaženja u novonastalim situacijama (dakle prilagođavanje).
    Takođe, evolucioni biolozi odavno tvrde da je Darvin vulgarno shvaćen i da ne opstaju najjači već najprilagodljiviji.
    Opet, da smo se samo prilagođavali umesto što smo okolinu prilagođavali sebi teško da bi ikada evoluirali u ovo što smo sad.
    Škakljivo je to pitanje prilagođavanja.

    Ovakvi zakoni u vezi alkohola, pa i restriktivniji, nisu retki u nekim zapadnoevropskim državama za koje onaj samoproklamovano progresivni deo građanstva smatra da bi trebalo da nam budu uzor.
    Međutim,isto tako u tim istim državama teško da bi jedan grad doneo uredbu koja je u slučaju jednog drugog grada proglašena neustavnom od strane Ustavnog suda.
    I u ovom poslednjem je naš istinski problem više nego u bilo čemu drugom.

    I neće nikakve žurke pod plaštom protesta ili tviteri promeniti po tom pitanju, Đilas je već pokazao da je tvrd kad su takvi vidovi otpora u pitanju i u tome se nimalo ne razlikuje od svojih evropskih kolega, videti kako je npr. Merkelova prošle godine poslala specijalce da tuku neke penzionere koji su kao branili neki park koji se nezgodno zadesio na mestu gde se njoj ukazala žel. stanica, koja treba bude jedno od ključnih čvorišta DB-a (Deutche Bahn).

    Ne, to rešava neka unija trgovaca (ili kako god da se to zove) koja će baš kao i u Novom Sadu, presaviti tabak i obratiti se Ustavnom sudu. Tako je na primer u Nemačkoj prilično ublažen, u prvoj verziji veoma restriktivan antipušački zakon (ugrožavanje ustavom zagarantovanog prava na rad vlasnicima kafana, odluka ustavnog suda donesena po privatnoj tužbi nekog kafedžije, mislim da je iz Bavarske). Naravno, tamo kada je po tom pitanju ustavni sud doneo odluku to je automatski važilo za teritoriju cele države. Ovde to izgleda nije slučaj. Ovde se i zakoni selektivno primenjuju. Ali aj to, nego se i selektivno buni protiv selektivne primene zakona, odnosno buni se samo kad je ugrožen neko iz "mog čopora" ili ako je pak progledano kroz prste nekome iz suprotstavljenog. Mogu da ti navedem gomilu primera, ali evo za sad samo jedan od drastičnijih.
    Mislim da niko ko se nije pobunio protiv policijskog ubistva Ranka Panića na mitingu radikala pre koju godinu (čovek je bukvalno premlačen na smrt) nema sada pravo da se buni zbog blagih kazni onima što su tukli kamermana izvesne TV stanice.
    Dakle ne radi se o tome da li se ti ili ja slažemo sa njim politički nego o tome da niko nije odgovarao za prekomernu upotrebu sile sa fatalnim ishodom. Pri tom po svedočenjima očevidaca čovek uopšte nije učestvovao u neredima (a i da je učestvovao to ne daje pravo policiji da ga ubije) već je samo došao na skup, pa je kako to često biva najebao ni kriv ni dužan.

    ReplyDelete
  2. Iz vaša dva komentara (a itekako cenim i argumentacije i razum oboje :) te iz većeg broja istih na drugom mestu sad vidim, malo hladnije glave, da nisam uspeo da sačuvam ključne izazivače „besa“, tj. da nisam ostavio jasnim šta je me najviše tangira, i to sad ređam po važnosti:
    a. Kakav je to mehanizam koji, zarad „zaštite omladine“ svima brani kupovinu alkohola – hajde sad da svima zabranimo da voze automobile noću zato što tada mladi ljudi u alkoholisanom stanju prave najviše saobraćajki. Ergo (ovom logikom) = zabranimo svima da voze, štetno je.
    b. Metod je, pokazaće se, kontraproduktivan.
    c. Da li su Novi Sad i Beograd u istoj državi?
    d. Da li je moguće da je tek sad „došlo do praga“ – odnosno, zar je moguće da nam je fitilj toliko dugačak pa će tek ukidanje alkohola da pokrene na razmišljanje na temu gde smo, kako i šta živimo. Ako je ukidanje alkohola „boiling point“, onda smo zaista prsli.
    Elem, znam da „Twitter revolucije“ neće ništa promeniti – kad ni Vladimir Živanović, „drveni advokat“ nije uspeo da sačuva ni onaj jedan, poslednji platan na Bulevaru, to je pokazalo odnos vlasti prema građanima i njihovim željama/ciljevima/stavovima.
    I znam da je lakše nešto zabraniti nego se baviti prevencijom problema, odnosno kreiranjem sadržaja/rešenja koji bi smanjili broj klinaca koji jedinu zabavu pronalaze u opijanju (i generalno, preterivanju svake vrste). Zabrane ovakve vrste, naročito kada se zapravo ne sprovode (videti pod telefoniranje za vreme vožnje automobilom) samo stvaraju još veći prostor za dokazivanje „naše hrabrosti“, „visprenosti“, „zajebanosti“ i ostalih kategorija na osnovu kojih smatramo da smo baš super.
    Činjenica da se ne bunimo protiv nekih kudi-kamo ludačkijih zahvata istovremeno je dokaz koliko nam je vodostaj opao.
    I još ovaj detalj za Dejanu: posmatram neke pokušaje „samoorganizovanja“ što indirektno, što direktno a u vezi sa delanjem u okviru demokratskih institucija, i gledam kako se zaista, uživo, odvija ona stara srpska „nas dvojica, tri partije“.
    Možda bi nam svima pomogla lekcija o formiranju Najmanjeg zajedničkog imenioca, ili kako se već zove to poglavlje iz teorije o skupovima, prosta matematika.

    @maare: "milka" i "milica" mi dodju kao simboli tog sistema razmišljanja, koji će sada ponovo procvetati kroz "zabranili ste alkohol u radnji, ali ja ću se već snaći na drugom mestu", jedno referiše ka drugom, kapiram da montažne destilerije ponovo podgrejavu kotlove.

    A "Milicu" su kupovali ljudi, čak sam i ja dobio nekoliko komada, nije bilo drugog, nije bilo za više. A sećam se i žurke na kojoj su "Fanti" i "Straight" bili glavne zvezde, tj. jedina gazirana pića, zima 1996.

    ReplyDelete
  3. Drago mi je, ako sam sada uspeo da objasnim.
    Peace! :)

    ReplyDelete
  4. Počeo si sa vremeplovom na naše detinjstvo i mladost, što mi je prijalo, bez obzira na sve te šarene laže. Ova priča oko zabrane prodaje alkohola noću je licemerna do bola. Kao, mož' misliti, tako će da smanje broj pijanih vozača. Kako da ne. Pa takvi ne piju ispred kioska i po parkovima, takvi cevče skupa pića na skupim mestima, a omladina se dovija GSP-om u noćnima satima. Oči Velikog brata širom su otvorene i ovakve mere, posle zabrane pušenja kojekude meni izgledaju kao dopunska dresura koju izvodi establishment nad građanima. Da ne pričam sad o tome kako su nakarikali kamere po gradu na svakom ćošku. Radi naše bezbednosti, razume se, a šta drugo?!

    ReplyDelete
  5. Ja iskreno ne zašto su uopšte ušli u ceo taj proces... Pokušavao sam da ga posmatran iz više uglova, ali mi i dalje nije najjasnije koga/šta pokušavaju...

    Što se kamera tiče, nemam nikakav problem: na ulici ne radim ništa čega bih se posle stideo/kajao/ili nekoga to ugrožava... ;)

    INFO za "komentatore" sa kojima sam razmanjivao mišljenja na ovom mestu a po ovoj temi: Blogger i dalje ne vraća komentare natrag, ALI JA NARAVNO IMAM SVE backupovano, zahvaljujući zgodnom blogbackup softwareu... Tako da - ukoliko sami ne vrate komentare, ja cu to uciniti :)

    ReplyDelete
  6. Bojša, mene zanima taj softver za backup blogova koji pominješ. Da li možeš da mi ga pošalješ? :) Ja sam sve živo što sam uspela pretražila po netu i nisam iznašla adekvatan način da backupujem blogove, osim one priče da izvezem blogove.

    ReplyDelete
  7. Evo linka :)

    http://bloggerbackup.codeplex.com/

    Lepo radi ;)

    ReplyDelete
  8. Nije Yolanda nego Jolana, a ne treba zaboraviti ni legendarni istočnonemački Leed Star (inače prilično dobra gitara).
    Što se tiče ove zabrane, mene ona baš i ne uznemirava previše (a noćna sam ptica i nije mi strano cirkanje ispred dragstora) kao što ni zabrana pušenja nije moj život nešto preterano uzdrmala (a pušim kao Turčin). Ti akti su krajnje zabrinjavajući jedino ako se gledaju u kontekstu opšteg trenda visokocivilizovanog društva koje pokušava da kontroliše, diktira i reguliše svaki aspekt ljudskog života iz krajnje mutnih razloga, ali to je već kompleksnija i dublja tema i nije ekskluzivno vezana za Srbiju. Te novotarije mi uvozimo iz takozvanog normalnog sveta, da se mi Srbi pitamo ovde bi bilo opšte rasulo i anarhija.
    Što se tiče ogorčenosti,paralela i zaključaka u tvom tekstu, oni mi baš nisu previše jasni, ali pretpostavljam da su oni rezultat jednog danas prilično zastupljenog i sistemski favorizovanog pogleda na svet koji celokupno životno iskustvo svodi na sumu potrošnje usluga i robe (široke potrošnje) pa nije ni čudo da posebno intimno i emotivno doživljava bilo kakve oscilacije u njihovoj distribuciji i asortimanu, kao i u strukturi i profilaciji brendova. Da li je takav pogled na svet dobar ili loš nije moje da sudim, ja jednostavno ne doživljavam stvari na taj način.

    ReplyDelete
  9. E da, Milan je dobio plato.

    ReplyDelete
  10. @akvamarin: Jolana? ;) Moguce, godine cije svoje...

    Def. cu morati da pronadjem nacin kako da vratim komentare, otvorio si pitanje - kako sam povezao sve te proizvode sa ovom pricom... Ali, niko nije postavio pitanje da li su proizvodi kao takvi birani zbog toga sto je to nacin pogleda na svet... Prosto, bilo je lakse napraviti paralelu koristeci cokolade i pice, nego da udjemo u raspravu kako je Danijel - Dzuli, CG - jugoslovenski odgovor na Shakin' Stevensa i kako su Bijelo Dugme namerno gurani ka pastirskom roku da bi bili "naš" Led Zeppelin... ;)

    Inače, da, skloni smo da uvozimo novotarije bez reda i poretka, a onda se pitamo odakle ovoliki haos u dvorištu...

    ReplyDelete
  11. (stari komentari, izvuceni iz backup-a, prim. Prešlicavanje)

    Psiholozi kažu da je jedna od osnovnih karakteristika inteligencije moć snalaženja u novonastalim situacijama (dakle prilagođavanje).
    Takođe, evolucioni biolozi odavno tvrde da je Darvin vulgarno shvaćen i da ne opstaju najjači već najprilagodljiviji.
    Opet, da smo se samo prilagođavali umesto što smo okolinu prilagođavali sebi teško da bi ikada evoluirali u ovo što smo sad.
    Škakljivo je to pitanje prilagođavanja.

    Ovakvi zakoni u vezi alkohola, pa i restriktivniji, nisu retki u nekim zapadnoevropskim državama za koje onaj samoproklamovano progresivni deo građanstva smatra da bi trebalo da nam budu uzor.
    Međutim,isto tako u tim istim državama teško da bi jedan grad doneo uredbu koja je u slučaju jednog drugog grada proglašena neustavnom od strane Ustavnog suda.
    I u ovom poslednjem je naš istinski problem više nego u bilo čemu drugom.

    I neće nikakve žurke pod plaštom protesta ili tviteri promeniti po tom pitanju, Đilas je već pokazao da je tvrd kad su takvi vidovi otpora u pitanju i u tome se nimalo ne razlikuje od svojih evropskih kolega, videti kako je npr. Merkelova prošle godine poslala specijalce da tuku neke penzionere koji su kao branili neki park koji se nezgodno zadesio na mestu gde se njoj ukazala žel. stanica, koja treba bude jedno od ključnih čvorišta DB-a (Deutche Bahn).

    Ne, to rešava neka unija trgovaca (ili kako god da se to zove) koja će baš kao i u Novom Sadu, presaviti tabak i obratiti se Ustavnom sudu. Tako je na primer u Nemačkoj prilično ublažen, u prvoj verziji veoma restriktivan antipušački zakon (ugrožavanje ustavom zagarantovanog prava na rad vlasnicima kafana, odluka ustavnog suda donesena po privatnoj tužbi nekog kafedžije, mislim da je iz Bavarske). Naravno, tamo kada je po tom pitanju ustavni sud doneo odluku to je automatski važilo za teritoriju cele države. Ovde to izgleda nije slučaj. Ovde se i zakoni selektivno primenjuju. Ali aj to, nego se i selektivno buni protiv selektivne primene zakona, odnosno buni se samo kad je ugrožen neko iz "mog čopora" ili ako je pak progledano kroz prste nekome iz suprotstavljenog. Mogu da ti navedem gomilu primera, ali evo za sad samo jedan od drastičnijih.
    Mislim da niko ko se nije pobunio protiv policijskog ubistva Ranka Panića na mitingu radikala pre koju godinu (čovek je bukvalno premlačen na smrt) nema sada pravo da se buni zbog blagih kazni onima što su tukli kamermana izvesne TV stanice.
    Dakle ne radi se o tome da li se ti ili ja slažemo sa njim politički nego o tome da niko nije odgovarao za prekomernu upotrebu sile sa fatalnim ishodom. Pri tom po svedočenjima očevidaca čovek uopšte nije učestvovao u neredima (a i da je učestvovao to ne daje pravo policiji da ga ubije) već je samo došao na skup, pa je kako to često biva najebao ni kriv ni dužan.

    ReplyDelete
  12. iz teksta nisam shvatio vezu između inferiornih dobara i noćne prohibicije.
    jasno, sećam se "milice", milkine ružnije sestre, ali se ne sećam da je to iko ikad kupio.

    ReplyDelete
  13. maxivida - komentar ka meni (nece da ga vrati na blog kako valja, prim. Prešlicavanje)

    Bojša, ti si besan na posledice, a ne na uzrok. Istina je da se u Srbiji generalno previše trpi i da se svi bune u načelu, ali niko nije spreman da mućne glavom pre nego što izađe na biralište ili, ako već "nema za koga da glasa" da se organizuje u okviru demokratske političke institucije a ne da izlazi na ulicu jer više ne može da kupi cirku u dragstoru posle 22 h.

    Ja živim u zemlji u kojoj je već godinu dana zabranjena prodaja alkohola nakon 22 h. Da se razumemo - zabrana važi samo za našu federalnu jedinicu, ne za celu Nemačku. I niko se nije bunio jer postoji izvesna svest o tome da je sprečavanje noćnog bančenja po parkovima civilizacijski napredak.

    I zaista, od kako je zabrana doneta, tokom jutarnje šetnje, neuporedivo manje moram da vozim slalom sa kerom između hrpica srče. Dete nisam držala na povocu, ono je bilo izloženije opasnosti da joj staklo probije sandalu.

    Sve isto važi i za zabranu pušenja na javnim mestima. Ne mogu negativno da gledam na nečiju svest o tome da je bitnije sprečiti pasivnog pušača da dobije emfizem, nego aktivnom pušaču "uskratiti slobodu" da dimi u zatvorenoj zajedničkoj prostoriji.

    Bruka je videti da ljudi izlaze na ulice jer im je neko zabranio da kupuju alkohol usred noći, umesto da se bune protiv stotinu bitnijih i daleko strašnijih stvari koje nisu u redu sa Srbijom.

    ReplyDelete
  14. Iz vasiha komentara, te iz većeg broja istih na drugom mestu sad vidim, malo hladnije glave, da nisam uspeo da sačuvam ključne izazivače „besa“, tj. da nisam ostavio jasnim šta je me najviše tangira, i to sad ređam po važnosti:
    a. Kakav je to mehanizam koji, zarad „zaštite omladine“ svima brani kupovinu alkohola – hajde sad da svima zabranimo da voze automobile noću zato što tada mladi ljudi u alkoholisanom stanju prave najviše saobraćajki. Ergo (ovom logikom) = zabranimo svima da voze, štetno je.
    b. Metod je, pokazaće se, kontraproduktivan.
    c. Da li su Novi Sad i Beograd u istoj državi?
    d. Da li je moguće da je tek sad „došlo do praga“ – odnosno, zar je moguće da nam je fitilj toliko dugačak pa će tek ukidanje alkohola da pokrene na razmišljanje na temu gde smo, kako i šta živimo. Ako je ukidanje alkohola „boiling point“, onda smo zaista prsli.
    Elem, znam da „Twitter revolucije“ neće ništa promeniti – kad ni Vladimir Živanović, „drveni advokat“ nije uspeo da sačuva ni onaj jedan, poslednji platan na Bulevaru, to je pokazalo odnos vlasti prema građanima i njihovim željama/ciljevima/stavovima.
    I znam da je lakše nešto zabraniti nego se baviti prevencijom problema, odnosno kreiranjem sadržaja/rešenja koji bi smanjili broj klinaca koji jedinu zabavu pronalaze u opijanju (i generalno, preterivanju svake vrste). Zabrane ovakve vrste, naročito kada se zapravo ne sprovode (videti pod telefoniranje za vreme vožnje automobilom) samo stvaraju još veći prostor za dokazivanje „naše hrabrosti“, „visprenosti“, „zajebanosti“ i ostalih kategorija na osnovu kojih smatramo da smo baš super.
    Činjenica da se ne bunimo protiv nekih kudi-kamo ludačkijih zahvata istovremeno je dokaz koliko nam je vodostaj opao.
    I još ovaj detalj za Dejanu: posmatram neke pokušaje „samoorganizovanja“ što indirektno, što direktno a u vezi sa delanjem u okviru demokratskih institucija, i gledam kako se zaista, uživo, odvija ona stara srpska „nas dvojica, tri partije“.
    Možda bi nam svima pomogla lekcija o formiranju Najmanjeg zajedničkog imenioca, ili kako se već zove to poglavlje iz teorije o skupovima, prosta matematika.

    @maare: "milka" i "milica" mi dodju kao simboli tog sistema razmišljanja, koji će sada ponovo procvetati kroz "zabranili ste alkohol u radnji, ali ja ću se već snaći na drugom mestu", jedno referiše ka drugom, kapiram da montažne destilerije ponovo podgrejavu kotlove.

    A "Milicu" su kupovali ljudi, čak sam i ja dobio nekoliko komada, nije bilo drugog, nije bilo za više. A sećam se i žurke na kojoj su "Fanti" i "Straight" bili glavne zvezde, tj. jedina gazirana pića, zima 1996.

    ReplyDelete
  15. sad je malo jasnije. ne krijem, alergičan sam na upotrebu reči "normalan" u bilo kojoj prilici, ali kad smo već kod toga, tvoji primeri sami za sebe govore da smo želeli da budemo "normalni" u ama baš svakoj prilici, i da nam nikako nije uspevalo da budemo ono što nismo. a i kako bismo, kad ni ne znamo ko smo.
    okej, ovo je sad više moja konfuzija kao reagovanje na tvoju, pre glasno razmišljanje nego poziv na polemiku.

    ReplyDelete
  16. Drago mi je, ako sam sada uspeo da objasnim.
    Peace! :)

    . . .

    (ovim je povratak tehnicki povratak komentara na blog, nakon problema sa bloggerom, valjda zavrsen, iako je sada cinjenica da su najstariji komentari - na dnu liste komentara...)

    ReplyDelete
  17. @preslicavanje
    Meni je zabrana pušenja nešto najnormalnije što nam se dogodilo. Čak mislim da je sve na kraju ispalo farsa, jer su svi kafići odlučili da budu pušački, i sada je sve isto, a postoji zakon. Potpuno besmisleno. Klinci od 12 godina i dalje kupuju cigarete na kioscima bez provere, kafići su prepuni dima, pre neko veče sam video vozača busa kako puši (odnosno kako baca cigaretu kroz prozor busa dok skreće na raskrsnici), sve je obesmišljeno.
    I mislim da se toliko ozbiljnijih stvari događa u zemlji, da ukoliko je zabrana kupovine alkohola nakon 22h ta oko koje ćemo se prvo uzbuditi i uzbuniti, onda smo totalno skrenuli. A da se na pogrešan način bore protiv maloletničke delikvencije i opijanja u sitnim satima, to je naravno tačno.

    @Akvamarin
    Lead Star, kopija Stratokastera, je bila super.

    ReplyDelete
  18. Iz dana u dan, sve sam sigurniji da je citava prica zapravo odvlacenje paznje upravo od cinjenice da se, zapravo, sve - raspalo, ili je upravo u fazi pred samo urusavanje...
    Sa jedne strane, mi se nesto borimo za nekakve licne slobode (mislim da je za veceras sazvan i drugi skup u parkicu kod Palasa?), a sa druge strane, iz dana u dan, vesti dokazuju da sistema - nema.

    Sto se zabrane pusenja tice, iako imam gotovo 25-godisnji pusacki staz, podrzavam to.

    ReplyDelete
  19. Sad kad je prošla ova frka sa komentarima na blogeru.

    Pazi, ja sam apsolutno protiv ove zabrane. Mogao bih to jako da obrazlažem, mada si i ti dao neke sasvim dobre argumente protiv. Meni samo opasno idu na nerve fejsbuk i tviter "revolucije".

    ReplyDelete
  20. Citava ta terminologija "facebook" revolucija je blesava... Kao kada bi slanje SMS-ova na neki skup zvalo "Nokia pokret"... Ja to kapiram kao kanal komunikacije, a verovatno je vise "in" zvati ga "FB revolucija", sad je gotovo, zapatilo se tako...

    Nisam video šta se sinoć dešavalo u parkiću?

    ReplyDelete
  21. Uh meni je onaj prvi deo posta o "zamenama" mnogo uspomena prozurokovao. Kako smo sestra i ja vozom isle do Segedina da kupujemo paste za zube, sunke i sireve. Sad kad pomislim na to prosto mi neverovatno deluje. Sta ces, kad nije bilo kod nas a zubi su se morali prati.

    ReplyDelete
  22. Sto danas neko rece parafrazirajuci staru pesmu: "Zar ne bi/stao/na put i oprao zube" :)

    Sad se i ja podsecam: duvan "za motanje" umesto cigareta ili "šteka" cigareta, kako reče ta bakica od koje smo kupovali nesnosno loše cigarete - 4 DEM - boks! Sad, zamislite kakve su to bile cigarete kad košta toliko boks od 10 pakli... "Rodeo" su se zvale...

    ReplyDelete