Saturday, 13 March 2010

Blago je svuda! #5

Buvar i Pekiše, poslednji junaci Gistava Flobera imali su zajednički cilj: traganje za univerzalnim znanjem. Zadali su sebi da pročitaju sve što se može pronaći o svakom polju ljudskog delanja, probijali se kroz biblioteke i literaturu, da bi došli do zaključka koji je čitalac mogao anticipirati: akumiliranje znanja – nije znanje. Znanje dobija smisao kada se umrežava, ukršta, koristi za otkrivanje novih.

Godinama, pokretač svih potraga, preslušavanja i prešlicavanja i dobrih i loših i prosečnih pesama bila je ideja (i strah) da bi neka fenomenalna stvar mogla da ti promakne - već se dešavalo da na diskovima ili u plejeru imaš foldere pune bisera koje ne otvaraš mesecima (ili godinama), do kojih na kraju dolaziš zaobilaznim, težim putem – ili slučajno. Nisi ni znao šta sve čuvaš u škrinji.

Ne znam u kojem trenutku se javlja umor – a akumuliranje se usporava. Shvatiš da je snimaka previše i da je nemoguće čuti sve. Naučiš čije preporuke vredi poslušati, mada znaš da ne postoji osoba koja na sve te muzike reaguje isto kao i ti. Naučiš čije mišljenje može biti dobar znak za skretanje, ali i čije pisanje je zapravo neprekidan kružni tok iz kojeg nije lako pronaći izlaz.

No, nije umor to što akumuliranje obesmišljava.

Razlog je mnogo lepši: kada se najmanje nadaš, kada ne tražiš, do ušiju dolaze pesme koje te same pronalaze i koje će se na duže vreme (ili zauvek) nasele kako u plejeru - tako i u glavi.

Koliki god se trudio - pesme će se pojaviti kada one to budu želele.

Važne su, dakle, tri stvari: da uši budu čiste i neprekidno načuljene; da u glavi ima dovoljno mesta za nove stvari, koje će potisnuti u recycle bin gomile svakodnevne šljake, stresa, nervoze, idiota i gluposti i da se plejer češće koristi u shuffle modu.

Blago je svuda, što bi rekao Kalvin.

Najznačajnija otkrića u proteklih desetak dana: Broken Bells – projekat iza kojeg su, naknadno saznajem James Merces (The Shins) i Dangermousejedan od celih najboljih albuma u proteklih x meseci. Prvi singl – „High Road


Zatim Gil Scott-Heron, čovek impresivne biografije i muzičkih zasluga, koji se nakon 16 godina vratio muzici - u ovoj pesmi dajući novu ljušturu starim stihovima Roberta Johnsona.




I za kraj, Eli "Paperboy" Reed, punokrvni soul koji će konačno oterati zimu i ubrzati krvotok. Sam Cooke bi bio ponosan - "Come And Get it". Uživajte!

8 comments:

  1. Umesto "neprekidan kružni tok" sam pročitala neprekidan KUŽNI tok, ima i takvih :)

    Hvala na preporukama, preslušaću kad u kući bude više tišine.

    ReplyDelete
  2. :)
    sto na um, to na drum...

    Broken Bells - kompletan, obavezna lektira... A Eli Rida mozes da koristis kada u kuci - nema tisine :)

    ReplyDelete
  3. I use this: http://www.anydecentmusic.com/

    i idem u maju da slušam gil scott herona :)

    pozdrav!

    ReplyDelete
  4. Hvala za link!
    Sistem je slican onome sa metacritic.com, mada mi se izbor na ovome vise dopada :)

    zavidim na GSH-u...

    ReplyDelete
  5. šta se dešava sa net radio emisijom/ ima li šanse da nam prezentuješ svoje muzičke izbore preko real time elektrona?

    ReplyDelete
  6. Recimo to ovako...

    Ozbiljno smo poceli pripreme... i za sada smo sigurni da ukoliko sve uradimo kako valja - necemo tako brzo poceti - ali, kada budemo poceli da rolamo - nista nas nece zaustaviti! :)

    Jedan od ljudi koji su pisali recenziju Karnevala je u ekipi, takodje :) Mali svet...

    U medjuvremenu, dosta ce vode proteci Dunavom, dosta ce slova biti ispisano na ovom blogu...

    ReplyDelete
  7. Odlican izbor. Eno, skida se ilegalno ;)

    ReplyDelete
  8. Hvala! :)

    Ilegalno?

    Pored tolikih istocno-evropskih prodavnica muzike nakrcanih jos uvek neprepoznatim novitetima koje svi kupuju na tone po cenama kreiranim za fanatike koji su imaju onolika godisnja primanja?

    C, c, c :)

    ReplyDelete