Tuesday, 9 February 2010

Radio



Ne mogu da odredim kada je sve počelo.

Možda je to bila ona usisavajuća interferenca špice za „Vibracije“ Slobe Konjovića; verovatnije - godišnja lista „100 veličanstvenih“, koja je otkrivala kretanje muzičkih žanrova u svim pravcima, i od koje sam naučio i čuo više korisnog nego na svim časovima muzičkog zajedno. A možda je to bio Đuzin „Zabavnik“, kojeg smatram jednog od najboljih radijskih naratora ikada, možda i „Klub 2“ Zorana Stanojevića ili Mjehurove emisije na B92 u vreme kada se program radio čak i iz toaleta ako je bilo potrebno; ili Vojina, Robertova i Kuzmina Frka“ na Pingvinu nedeljom uveče (kakav je to sonično-intelektualni kalambur bio!); no ipak – zaraza je počela emisijom „Peca i Deca“, 1979. (Studio B, nedelja rano popodne) u kojoj sam i gostovao, imao sam svega 6 godina - i zadatak da „ispričam moje viđenje“ filma „Godzila“, pogledan u Domu Kulture „Vuk Karadžić“. Reakcije rodbine nisu bile toliko važne (ovacije!) - ali, činjenica da sam pričao jednom čoveku a da su to čule hiljade, mogućnost da pričaš relativno tiho, „normalnim glasom“ – i to i kako i šta želiš – a čuju te toliki ljudi koje ne znaš - te senzacije bile su toliko snažne i dugotrajne da nije bilo čudo što sam mnogo godina kasnije, inspirisan jednom Dačinom rečenicom krenuo ka "Radio Pingvinu", jednog letnjeg popodneva.

Plovio sam etrom gotovo 9 godina.

Prva pesma koju sam „izabrao da se pusti“ bila je, ako se dobro sećam, „I Wanna Be Like You“ od Los Lobos, obrada pesme iz „Knjige o džungli“, vašar jedan.

*

Prva samostalna emisija koju radim kao voditelj, jutarnji program: paziš na svaku reč, a 6.15 ujutro je, velika je verovatnoća da i oni koji te slušaju zapravo ne čuju šta govoriš, još nije ni svanulo kako valja.

*

Kao-reklame.




*

„Radio se ne sluša, sa radijom se druži“.


*


Desetine traka, kaseta, poneki CD i gomile ploča koje nosim u torbi, remeni usečeni u ramena, da bih pustio po 1 pesmu sa svake od njih!


Besomučno emitovanje pesme „Vođa“ (S.T.R.A.H.) na dan pre izbora u decembru 1992.
Učim od Saleta da radim na mikseti od 4 kanala, koja uz pomoć „čudesne 386-ice“ ima – 8 kanala. Što olakšava manipulaciju, ali povećava broj „rupa“ u programu.

*

Prva noć koju sam potpuno sam proveo na smeni, kao voditelj, tonac i muzičar.

*

Dan u kojem nas sedamdeset napušta „Pingvin“.

*

Menjamo frekvenciju.
Vest o „Oluji“ prekida kviz koji radimo u lepo letnje prepodne, usred rubrike "Letnja veselica".

*

Čitanje grafita u emisiji moram da prekidam vešću da Dragoslav Avramović neće biti na izbornoj listi opozicije. To, naravno, utiče na dalji tok same emisije.


*

„Srbija 1998: Nešto je preživelo.“


*

Tanja i ja vodimo kviz u koji se javlja čovek koji zna kojim rezultatom je završena oproštajna utakmica Moce Vukotića, 0:1 za Čelik iz Zenice, 1987. Nagrade koje delimo su potpuno simbolične, ali to prosto nije nikome važno. (Mnogo godina kasnije, taj isti čovek osvaja automobile i velike novce po mnogo većim kvizovima.)

*

Prestajemo da snimamo na trake, počinjemo da koristimo softver za montažu!

*

„Radio Index – jedini RADIO u gradu“.

*

Nikola Momčilović i ja radimo sumanuti eksperiment "u sred bela dana": sa jednog CD plejera isključujemo levi kanal, a sa drugog desni. Puštamo u program istovremeno obe verzije „Ziggy Stardust“ – i Bouvija i Bauhaus.
„Za one koji više vole original, molim da posvete pažnju levom kanalu, za obožavaoce obrade Bauhaus – desni kanal. Radio Index – 48 sati muzike na dan!
Ni danas, uz pomoć računara, ne mogu da ponovim čudo koje je Nikola radio uživo, "na programu".
I danas mi nije jasno kako nismo suspendovani.

*

Montirani intervjui – snimiš sve govorne segmente nečije emisije, onda u montaži nasnimiš sumanuta pitanja – i dobiješ potpuno sumanuti kontekst, koji naravno emituješ – i koliko god možeš – paziš šta pričaš u narednim emisijama – jer znaš da te kolege snimaju – radi osvetničke montaže.


*

Shvatam da imam veoma malo fotografija iz tog vremena. Sve smo usmerili ka zvuku i mašti.

*

„U medijskoj džungli nije važno - biti najglasniji. Važno je preživeti.“

*

I onda fade-out, regler na nulu,
tišina.

(Odjavna špica: Aca, Joca, Bojana, Maja, Kiza, Tanja, Šejn, Boris, Dača, Kuzma, Kockica, Nevidljivi, Karlo, Škrbamaca, Strahinja, Nikola, Flora, Luka, Gorana, Hogar, Sale, Ivančica, Ah Neša, Bane, Ćale, Kepa, Mija, Alek, Mirko, Mortiša, Mad Man Hasan, Mirko, Bane J., Slobodan, Cope, Dušica, Olja, Slađana, Olika, Mira, Vedrana, Vedrana još jedna, Miša, drugi Miša, Darko... na radiju sam upoznao i Aleksandru, u prvoj reklami koju smo ikada snimili zajedno sam je zaprosio, rekla je "Da", nekoliko puta, nije bilo razloga da ponavljamo. Snimanje. Snimalo se na trake, 1995.)



Danas aplaudiram, svečano okrenut ka radio aparatu kada čujem voditelja koji „priča do vokala“, ostala navika. Radujem se kada čujem da neko brine o miksu između dve pesme. Još više - kada se čuje da se neko trudi.

I dalje važi - pored svih blogova, chatova i svega što se pojavilo u proteklih deset godina – mnogo je lepše i izaziva više vibracija kada nekome pričaš nego kada pišeš, normalno.

Poslednja pesma koju sam pre gotovo deset godina „pustio“, odjavljujući poslednju emisiju, bila je „Going Underground“ od The Jam. Svaka pesma je imala svrhu i cilj.

Moram da dobro razmislim, uz koju pesmu ću se vratiti.
Iako, sad shvatam, nikada nisam ni izašao.
.




22 comments:

  1. Prisecajuci se pojedinih momenata vezujes se za jedan radio (uopsteno gledano) koji vise ne postoji, a vise nije ni moguc u tom obliku.
    Svaki novi trenutak zahteva ili svest o sadasnjosti ili novu verziju proslosti uglavnom namenjenu prijateljima i zainteresovanim pojedincima. Mislim da treceg nema, jer kako god da krenes moras se uputiti u jednom od pomenutih pravaca.
    Povratak, ako ga bude i kada ga bude, samim tim nosi veci potencijal razocaranja nego ikad ranije.
    Radio u svojoj iskrenijoj formi je izumro.

    ReplyDelete
  2. Tacno je, nije vise moguc - sada moze biti samo - jos bolji: vise kanala komunikacije, vise prostora za premrezavanje, vise mogucnosti - narocito ukoliko govorimo o opcijama internet radija.
    Nema povratka starom radiju - ali otkrivanje mogucnosti starog medija koji je doziveo ne male promene - je svakako moguca - i tome se radujem.

    Ideja - komunikacija, deljenje, emitovanje - ostaje ista.

    ReplyDelete
  3. to su lepe vesti. kako za tebe, tako i za slušaoce željne kvaliteta!
    čekamo na objavljivanje termina emisije.

    ReplyDelete
  4. Polako, dogovori tek pocinju! :)
    Kako god - hvala, jedva cekam...

    ReplyDelete
  5. "Moram da dobro razmislim, uz koju pesmu ću se vratiti.
    Iako, sad shvatam, nikada nisam ni izašao."

    ova poslednja rečenica je lepa :) i sviđa mi se ono što ona zapravo nosi u sebi :)

    nedavno sam gledala Pirate Radio (AKA The Boat That Rocked)... divan film, ali je nekako meni značio više od filma... setila sam se svih vas i svih cirkusa koje smo proživeli zajedno :)

    neka ti kao moj finalni komentar ostane par rečenica iz tog filma:

    But I realized something. And instead of crushing the thought
    the moment it came I let it hang on and now I know it to be true. And I'm afraid it's stuck in my head forever.
    What was the thought?
    That these are the best days of our lives.

    ReplyDelete
  6. Deluje kao jedan divan svet koji proviruje iz raznoraznih zvučnika u naš zajednički.
    Dok ne počneš ponovo da "ploviš etrom" bilo bi super da nas počastiš malim rečnikom radijskog slenga koji tako lepo pruža pogled "iza scene" u taj radijski život.
    Na primer - „priča do vokala“ - mnogo mi lepo zvuči ali nemam ideju šta bi to moglo da bude ;-)

    ReplyDelete
  7. @aleks:
    hvala ti za ovaj citat!
    priznajem, ja sam od tog filma ocekivao malo vise "piratskog" a malo manje "porodicnog", ali dobro - ne vredi se buniti, vredi napraviti tu pricu :)

    Svakako, to jesu best days of our lives :)

    @blurred:
    prosto je! "Pricati do vokala" znaci "imati osecaj za takt i trajanje uvodnog dela pesme, koji voditelj koristi da bi saopstio ono sto ima da kaze do momenta u kojem vokal u pesmi pocinje svoj deo posla, tako da se njihovi glasovi ne ukrste, a cime emisija dobija na dodatnoj dinamici brzim smenjivanjem vokala i sadrzaja".

    Uzasno sam ponosan na ovu staru definiciju, koju sam upravo smislio :)

    ReplyDelete
  8. Bojsa prijatelju
    Kockica i ja se zagrijavamo (domaca 52 stepena)i zadovoljno komentarisemo tvoj tekst i reagovanje posetilaca bloga ,,preslicavanje,,. Dobro skontaj sta ce ti biti prva muzicka numera, ja necu nista da mijenjam (The Shadows - Telstar kao spica i The Beatles - Rock'n'roll Music kao prva stvarka). U svakom slucaju cekamo te u zakazano vrijeme (21. februar u 17 sati) sa tvojim idejama i odlucnoscu da BEOGRAFITI INTERNET RADIO proradi punom parom!
    Pozdrav Kockica i Strale

    ReplyDelete
  9. Šta reći - osim "srećno" :)


    Ipak, da okrenem priču na malo opštiji nivo: radio kao medij toliko je degradiran i deplasiran u poslednjih desetak godina, naročito kod nas, da, iako ga obožavam, priznajem - odavno nemam veru u njega... Internet radio i sve mogućnosti koje nudi tek treba da dožive renesansu u Srbiji - iako je pucketava bitka sa potenciometrom tokom vožnje da bi se ostalo baš na određenoj radio stanici, nešto što je medij činilo još posebnijim.

    ReplyDelete
  10. bojane prijatelju
    malo je nezgodno da govorim u ime svih zainterosavanih za BEOGRAFITI INTERNET RADIO ali mogu da ti garantuje da ove moje 63 i nesto godine da nema zajebancije. Mi cemo pokusati da to realizujemo a kako ce u stvarnosti desiti videcemo - iz dana u dan. Ako ne uradimo ovako kako smo zamislili onda od cijelog projekta ostaje mrtvo slovo na papiru. s toga mi kao entuzijasti rADIJA NE ODUSTRAJEMO!

    ReplyDelete
  11. @strale:
    matt-ori, radujem se susretu, ideja nam sigurno nece manjkati cim mi neko bude objasnio kako ta sklopocija - funkcionise? :)
    moja predznanja i ono sto sam naucio od Ace mi, cini se, nisu dovoljni da bih sagledao kako u takvom okruzenju ideje mogu cvetati... No, ne brinem se.

    @bojan:
    radio jeste umnogome lisen magije u proteklih 10 godina i razloga ima zaista mnogo. Ipak, i sam kazes da opcija interneta tek ima da se razvija, valja uciti i od drugih, postoji prostor, a ja bih rado bih na izvoru dogadjaja kada stvar pocne da se razvija, drugacije je iskustvo od svih dosadasnjih.
    Hvala na lepim zeljama, znaces kako stvar napreduje, znam i cime se ti bavis - ko zna, mozda nam se frekvencije (ups - kilobajti!) i ukrste.

    ReplyDelete
  12. Bila bi mi čast :)


    Internet radio kao takav me je oduvek zanimao. Pre nekoliko godina, dok još ni širokopojasni internet u Srbiji nije bio toliko česta pojava, sa različitim ljudima eksperimentisao sam na temu streaminga. Ipak, nije zaživelo - a i, kako je za sve služio moj kućni kompjuter, i kako su se stvari najpre montirale (nekoliko dana), pa onda strimovale (jedan), to je produkovalo tek nešto lične satisfakcije. Ipak, imajući u vidu da manje radio stanice (pa i poneka od većih, bogme), uglavnom idu trbuhom za kruhom i preko razumnih granica, pretpostavljam da budućnost kreativnog izraza i leži u streamingu, a da etar ostaje za reklame prošarane servisnim informacijama :)

    ReplyDelete
  13. http://www.dailymotion.com/video/x52lt_ramones-we-want-the-airwaves_music

    ReplyDelete
  14. :)
    Odgovaram Proceduri instrumentalom koji je bio podloga za "Diskomer", ako se dobro secam - te je inace sjajna stvar iz cca. 1981/2...

    http://www.youtube.com/watch?v=omYKI8RJaIg

    ReplyDelete
  15. Radio je verovatno medij sa najviše topline i osećaja da se obraća baš tebi. Takođe, ima tu neprejebivu prednost da može da se konzumira i uz rad i ne zahteva 100% pažnje (što nekada nije dobro). Svojevremeno sam radio emisiju Hyperion (o SF-u) na Venus radiju, u slavno doba tog radija (2002-2003) kada ga je slušalo 100tinak tisuća ljudi...bar su tako istraživanja govorila...dok si u kabini čini ti se da si na toj nekoj "Rok barci" i da te možda niko ne sluša....

    ReplyDelete
  16. ja bih poč'o 'vako

    http://www.youtube.com/watch?v=mJfCJVH0jOM

    pozz

    ReplyDelete
  17. Ja bih na to miksovao onda ovo... :)

    http://www.vimeo.com/221693

    ReplyDelete
  18. Dobro će da bude...onda štekam slušalice, pa ide

    http://www.youtube.com/watch?v=DIH7co6UGjQ&feature=related

    ReplyDelete
  19. Ja na to mogu da uzvratim ovim...
    (nema spota, ali se barem lepo cuje :)

    http://www.youtube.com/watch?v=0almdLf6yn0

    ReplyDelete
  20. Najzdraviji medij, da tako kazem... A mnogi koje znam su bash zahvaljujuci radiju ostali zdravi tokom 90-ih.

    Srecno s ovim! ;)

    ReplyDelete
  21. ali ipak.
    drugačije je kada se prostireš kroz etar nego kada se provlačiš kroz kablove!
    ništa, moraću da te slušam na vajrlesu:)

    ReplyDelete
  22. @andra: tehnicki, to je bio najdostupniji medij - nije zahtevao stampariju, kamere... :) No, uskoro je haos bio toliki da je neko prebrojao preko 100 radio stanica samo na siroj teritoriji Beograda...

    @vrabac: izvrsna ideja, podelicu sa grupom :)
    Totally Wire-Less :)

    ReplyDelete