Tuesday, 19 January 2010

"The Invention of Lying"

Iskreno, postoje čitaoci ovog bloga koje poznajem a do čijeg mišljenja mi je stalo. Postoji i nekoliko njih koje ne poznajem, a u čiji sud verujem. Bila bi laž reći da mi je stalo do mišljenja svih čitalaca. Među čitaocima postoji, tvrdim – i jedan totalni som, te nekoliko njih sa kojima imam manje dodirnih tačaka nego sa nekim ne-prijateljima. Tako to ide u životu. Iskreno.

Odakle ovakav uvod?

Zamislite svet u kojem laž ne postoji.

Svi koje poznajete govore isključivo ono što misle i ono što jeste. Sve ostalo je identično svakodnevici kakvu poznajemo - razlika je samo u tom malom, ali značajnom detalju. Iznenađenje! Čak i u takvom svetu gnjide se lakše i brže uspinju uz društvene lestvice, izvode na večere najbolje cice i bezbrižno plove ka udobnoj penziji, dok se poštena inteligencija i ovde batrga u moru malih privatnih katastrofa i tone pod poslovnim neuspesima, pravo na dno.

Takav svet je početna premisa filmskog prvenca Rika Gervajsa (Gervais, nama poznat iz serijala The Extras emitovanom na B92) koja sasvim dobro funkcioniše u prvih trideset minuta filma, filovanim sjajnim replikama (svi govore istinu, ne zaboravite), sve dok se Mark Belison (Gervajs) - inspirisan nuždom – ne doseti da uradi nešto što niko pre njega nije uradio – da izgovori laž, koja će inicirati uskoro i nove obmane - i koja će ga uskoro dovesti do pozicije čoveka koji priča sa Bogom.

"The Invention of Lying" svakako donosi jednu od zabavnijih scenarističkih premisa u proteklih nekoliko godina, ali se njegov autor, suočen sa po svemu sudeći tržišno preopasnom subverzivnom notom (vera-laž-Bog-ljudska zajednica) sa lakoćom (uz žaljenje dela publike) povlači na teren romantične komedije u čijem su fokusu čovek koji se batrga između istina i laži, lažnih i stvarnih prepreka, a sve želeći da osvoji ženu svog života. Tako našpanovan na filmsko platno, ovaj film postiže jedan ne mali uspeh: dolazi do šire publike, što bi verovatno teže postigao da je nastavio da ispituje pitanja vere i obmana – ali se i donekle uvija pod teretom druge priče, ostavši samim tim daleko od pra-uzora među kojima se naziru i „It’s a Wonderful Life“ Frenka Kapre ali i Ramisov „Groundhog day“. Ipak - i tako zašećeren i preodenut, film sadrži dobru mešavinu humora i istine koja nalaže da mu se posveti 100 minuta: starački dom je, zapravo "A Sad Place for Hopeless Old People"; motel je "A Cheap Place to Have Intercourse with a Near Stranger", dok je vrhunac brendinga reklama za Pepsi: "When they don't have Coke".

Konačno, ovaj film valja pogledati i zbog inspiracija koju donosi. Na prvom nivou postavlja se pitanje - kako bi ova priča bila ispričana da je završila u rukama drugog reditelja/producenta/studija, ali ono je samo uvertira za mnogo važnije: kako bi funkcionisao svet u kojem ne postoji ništa osim istine i onoga što jeste?

Kako bi bilo kada bi se, za početak, u traileru za ovaj film naznačilo da postoji i religiozna nota?


14 comments:

  1. Ah ti rom-kom-ovi, redovno postave previše ambicioznu premisu s kojom nikako ne uspevaju da se iznesu do kraja ;)

    Laž, ako u nju računamo i obmanu je sastavni deo evolucije, stvari bi se odvijale sasvim drugačije da se neki gen nije dosetio obmane. Prva laž je bila slučajna mutacija, ali je očigledna korist pretvorila u naslednu osobinu. Kada ne bismo lagali, verovatno ne bismo imali usta, moć govora, kao ni sposobnost da skrivamo misli od drugih.

    Pozdrav,

    ReplyDelete
  2. Huh, kakva eksplikacija!
    Dakle, "priroda" odobrava i neguje ovu mutaciju?
    Kakva tema :)
    Film nije ni 20% od ovoga zagrizao.

    ReplyDelete
  3. Sad, nisam gledao film ali iz opisanog mi nije jasno gde je religiozna nota. Procunjao sam i po netu, pročitao "plotove" i video da ga svrstavaju u religious satire ali mi i dalje nije jasno zašto.

    Ljudska sposobnost za laž i društvo koje smo izgradili u određenoj meri oslanjajući se na nju je jedno. A pitanja:

    a. Da li postoji nešto poput apsolutne istine (nezavisno od našeg znanja)?
    b. Ako postoji, da li je čovek (individualno ali i na nivou vrste) u stanju da je (ikada) spozna?

    su nešto sasvim drugo. Ta pitanja su kredibilna za kritičko preispitivanje religioznosti, pa i vere u najširem mogućem smislu. Pitanje laži kao takve i našeg umeća laganja je, bojim se, iz sasvim druge priče.

    Samo još da primetim da kao što je mogučnost laganja evolutivno favorizovana, isto se desilo i sa sposobnošću za verovanje (opet šioroki smisao). Prosto mi nije jasno, kako bi bez toga (pod)nosili ovaj hipertrofirani organ u glavi. Stvari su prilično depresivne i besmislene ako se do kraja racionalno razlože a ne da im se određena metafizička nadgradnja. Naravno, pod uslovom da se to odradi pošteno i bez šipka iza leđa. U tom slučaju dolazimo do onog Kamijevog zaključka "da je jedini preostali problem celokupne filozofije pitanje samoubistva".

    ReplyDelete
  4. Izvinjavam se ako sam nekog sablaznio ovom izjavom. Još u srednjoj školi su mi govorili da mi je stil težak kao Trepča. Htedoh reći da je laž imanentna ljudskom društvu, i kada bismo izdvojili svu laž, ono što bi ostalo ne bi bilo vredno posmatranja.
    Setih se onog odličnog filma "Tajne i laži" kad lik u trenutku katarze smoren od laganja izgovori istinu i doda "... i gde je sad taj grom da me spali".

    Priroda je potpuno indiferentna prema istini i laži, to su samo ljudske predstave. There is no such thing...

    ReplyDelete
  5. U kasni sat otvaras jednu teeeesku temu.
    Za sada, imam snage da objasnim taj deo koji se ne spominje u plotovima, nema ga u traileru i sl:
    Negde na pola filma, kada je glavni junak vec shvatio snagu lazi - dok mu majka umire, on iz zelje da joj olaksa pocinje pricu o (malo prearanziranom) Raju: kako je tamo sve lepo, ceka je vikendica i sl.
    Tu njegovu pricu, cuju, naravno, i bolnicarke... on nehotice na pitanje - "odakle ti sve to znas" - odgovara "rekao mi je covek sa neba".
    Naravno, prica o coveku koji ima kontakt sa visim silama ubrzo postaje histerija...

    A oprostices mi sto cu nastaviti ujutro :)

    ReplyDelete
  6. Ovaj odgovor malocas bese za Vrapca, ali me Zvonko pretece za koji tren...

    ReplyDelete
  7. Podseca me (ali samo podseca, nije uopste ni slican tretman teme a ni tema)na Idiote Lars von Trira. Oni su otisli par koraka dalje u iskrenosti (cure im bale, podriguju na poslovnim sastancima, vriste, prde, smrde...) i to u vrlo "civilizovanon" svetu gde se svi veoma dobro kontrolisu i koriste vrlo sofisticiranim lazima.
    Ja evo vec "rujem" po netu da nadjem ovo. Bas mi se gleda.

    ReplyDelete
  8. Uh...dok sam ovo pisala, svasta se pre mene ispisalo. Nisam bezobrazna (stvarno nisam) tako da nisam htela da ignorisem pravac u kom je komentarisanje krenulo. Izvin'te.

    ReplyDelete
  9. blaženi su oni koji spavati mogu
    jevanđelje po Vrapcu

    nego, zvonko, kažeš:

    "Priroda je potpuno indiferentna prema istini i laži, to su samo ljudske predstave."

    A otkud to znaš? Rekao ti čovek sa neba?
    :)
    Šalu na stranu, otkud to pripisivanje ljudskih oosbina prirodi. Taj iskaz indirektno implicira da priroda ima svest pa može nešto da je zanima ili ne zanima.
    Malo brkaš subjekte i objekte, istina, bar ona naučna, bi trebalo da je ekvivalentna prirodi koju posmatramo, ili bar da bude što bliža toj ekvivalenciji.
    Tvrdnja da je istina samo predstava, je bojim se olako iznesena.(Mada je dosta moderna)

    ReplyDelete
  10. @blurred: na ovom blogu si, sto se mene tice, "kao kod kuce", ne moras se izvinjavati :)
    pronasla film?

    @vrabac & zvonko:
    verujem da nisam dovoljno "potkovan" da ucestvujem u ovoj teozofskoj raspravi, ali - koliko mi je jasna recenica "da je prirodi sve jedno" (36-godisnje iskustvo tako tvrdi), cime je Zvonko valjda zeleo da iznese stav da nase misljenje nema uticaj na kosmos, toliko je Vrabac precizniji kada tvrdi da prirodi ne bi valjalo pripisivati da ima svest.

    Vidite koliko je film ovakve tematike inspirativan...

    ReplyDelete
  11. Vrapče,

    nagađam šta je uzrok tvoje nesanice, i ako pogađam eto prilike da ti čestitam i nek' vam je sa srećom.

    Kad se puno priča o lažima, drži se do nekih apsolutnih istina, eto mesta za religiju u priči. Ja u tvrde istine ne verujem, a svaka diskusija o istinama i lažima ne vodi nikuda.

    Prirodu sam stavio u kontekst odgovora na Nebojšin upit,

    "Dakle, "priroda" odobrava i neguje ovu mutaciju?"

    Subjekte i objekte nije moguće pobrkati, ali ih nije moguće ni razdvojiti, moguće je samo ne biti svestan kvantnih veza među njima . Subjekti i objekti postoje u gramatici i našem poimanju podeljene stvarnosti i nigde više . Priroda zapravo ima svest, mi smo ta "zvedzdana građa koja se uzdigla do svesti". Priroda je kroz nas kadra za samoposmatranje.

    Ako naučnu istinu doživljavamo kao skup nespornih,dokazanih činjenica to je naučna istina, neko novo saznanje neka nova činjenica može u potpunosti da promeni naše razumevanje istog, nepromenjenog skupa činjenica i to je naučna paradigma. Činjenice ostaju to što jesu , ali je nova naučna istina o skupu činjenica radikalno drugačija (fizika je najbolji primer). Jedina konstanta je promena.

    U pravu je Nebojša, teeeška tema. Nadam se da sam se bar donekle pojasnio, al sad već osećam da trolujem na tuđem blogu, pa ne bih da širim dalje u svim pravcima (gazda već jednom objavio fajront;))



    pozdrav svima...

    ReplyDelete
  12. Hvala na čestitkama Zvonko. Kako da ti kažem, zvučiš mnogo reliigioznije nego što si verovatno sam sebi spreman da priznaš :)

    Da, zaista ova diskusija je otišla predaleko.

    Samo par stvari.
    Nebojša, teozofi su bili ona grupa okultističkih hohštaplera okupljenih oko Helene Blavacki, dok je ovo diskusija o epistemiologiji, dakle, u pitanju je jedna krajnje strejt grana filozofije .
    O kvantnim povezanostima u makroskopskim sistemima ne znam ništa, tako da je bolje da o tome ćutim.

    Ostalo...ma nebitno, nek svako veruje u ono što mu je "srcu drago", zato smo se valjda borili. U ostalom, to je bio moto svih civilazcija sa dijagnostikovanim terminalnim stadijumom kancera pa zašto ne bi i ovoj.

    E da, ako nekog zanima toplo preporučujem sledeću knjigu:

    "Fashionable Nonsense: Postmodern Intellectuals' Abuse of Science"
    autori:
    Alan Sokal
    Jean Bricmont

    Ne nemojte se bojati, autori su renomirani fizičari, ateisti i levičari, dakle neće vas ujesti (ili možda hoće?).

    Naravno, nije prevedena na srpski (iako je vrlo uticajna i bitna).

    ReplyDelete
  13. Kada sam napisao "teozofija" - mislio sam da je to najblize onome cime ste se bavili - a to je spoznaja postojanja Boga putem neposrednog saznanja - barem su mene u skoli ucili da je to - to... Istina, profesorka je pre toga predavala marksizam, mozda je tu koren nekih mojih polu-znanja...

    Hvala za preporuku za knjigu! Ako je upola dobra kao naslov - dovoljno je :)

    ReplyDelete
  14. Ja se i osećam kao kod kuće, zato i svraćam ;-)
    Evo čak ću mikrodigresiju da napravim jer me je ova diskusija opet podsetila na Lars von Trira ali na noviji film - Antihrist. Tu se priroda "pojavljuje" kao hladna, neemotivna, indiferentna prema dobrom i losem, prema laži i istini, pravdi i nepravdi - svemu što mi želimo da joj pripišemo.
    Pomislila sam kako bi bilo oslobađajuće kada bi svi mogli da govore samo istinu ali se onda postavlja pitanje granice iskrenosti. Verujem da u filmu postoji neka granica do koje likovi govore istinu i kada ipak dolaze na teren kulturnih normi i socijalno prihvatljivijeg ponašanja.

    Našla sam nešto iz delova i sad ih skidam pa ću valjda i sama da vidim. Zaintrigirana sam baš, baš.

    ReplyDelete