Sunday 31 January 2010

Beopolis


Ne tako davno, opstanak knjižare „Geca Kon“ obezbeđen je okupljanjem „javnih ličnosti“ pod barjakom „očuvanja kulturne baštine“. Sa jedne strane – to beše ne mala pobeda iako je, zapravo donela malo upotrebljivog i korisnog: zaposlene i zaposleni u navedenoj knjižari i dalje mogu nesmetano nemati pojma šta u knjižari imaju ili ne, krišom zapaliti poneku cigaretu i spopadati posetioce muzikom sumnjivog subkulturnog porekla, te često prećutati da u podrumu kriju jedan od najboljih antikvarijata u gradu. Sve ovo navodim razočaran u ponašanje onih kojima je pružena šansa da se bave plemenitim poslom, ali je ne koriste.

No, svi ti detalji nisu interesantni široj javnosti - u knjižari ionako nema gužve – a javnost zna da je knjižara „Geca Kon“ sačuvana od prenamene i sama ta činjenica - da je knjižara i dalje tu - je sasvim dovoljna, još jedan dokaz da živimo u „You CAN judge the book by it’s cover“ vremenu.

„Beopolis“, po svemu sudeći, ne očekuje slična sudbina.

Možda baš zato što je filozofija „Beopolisa“ drugačija: petnaest godina teškog rada, stvarna posvećenost poslu, razumevanje delatnosti kojom se baviš, pokušaj da napraviš korak napred, trud da nešto i objaviš - u Srbiji izgleda donosi ili osude ili nestanak sa scene.
Nestanak, i to uz zdušnu - ravnodušnost!
Peticiju namenjenu Skupštini grada, a kojom se apeluje na neophodnost pronalaženja (upotrebljivog) prostora u kojem bi knjižara mogla da nastavi sa radom do sada je potpisalo 627 (slovima: šeststotina dvadeset i sedam) osoba.


Tolika sila može gradske i ostale vlasti samo učvrstiti u stavu „nek propadne, nije šteta“.
Nije ovo samo pitanje da li će baš ta i takva peticija promeniti nešto u budućnosti „Beopolisa“. Ova peticija je, ne zaboravite – i ogledalo i dokaz zainteresovanosti građana za postojanje knjižara u kojoj dominantni naslovi nisu oni koji se mogu kupiti i na kiosku ili u hipermarketu.

U „Beopolisu“ je trenutno dostupno oko 16.000 naslova.
Ukoliko ne pokažemo da nam je stalo, ponoviće se poraz koji smo već doživeli pre nekoliko godina: knjižaru u Knez Mihajlovoj ulici odmenila je prodavnica odeće, u kojoj je nešto knjiga zadržano kao deo enterijera, one malo sofisticiranijih naslova, poneka namerno raskupusanih korica, postavljene tako da izgleda kao da su čitane.
„Na metar.“

UPDATE: Do 02.02 - 1110 potpisa!

UPDATE II: Beopolis nastavlja sa radom u TC Eurocentar (Makedonska ulica)


20 comments:

  1. broj kladionica, naprotiv, raste...
    strašno :(

    ReplyDelete
  2. Pokrenuo si jedno važno pitanje u ovom postu. Da, "Geca Kon" i dalje samo figurativno postoji i zvrji prazna. Za šta su se izborile "javne ličnosti"? Ali dobro. I knjižaru na uglu Resavske i Kralja Milana je zamenila prodavnica odeće, itd., na žalost. Stvarno doživljavam lično sudbinu "Beopolisa", jer je to kultna knjižara u ovom gradu i priključujem se peticiji. Naravno, priključujem se i kao čitateljka tvog bloga, jer mi se dopada način na koji razmišljaš i iznosiš opservacije.

    ReplyDelete
  3. @aleks: ... sto je rezultat iste filozije: od citanja knjiga i koriscenja tih i takvih (sa)znanja se u Srbiji slabo ko obogatio u proteklih XYZ godina... Ali, od kladionica jos igraci i dobiju po neki ćar, pa spiskali ga i istog dana.

    @retka zverka: "Geca Kon" je, nazalost, dokaz da je forma vaznija od sustine - knjizara je formalno tu, ali je ponuda vise nego mrsava... no, zato knjige "samopomoci" imaju prostor od 2x2 metra... I monografije o Srbiji, naravno.

    Hvala, svakako. Ako nista vise, od jutros je broj potpisnika porastao na 644 - dakle 17 potpisa vise no jutros.

    Kap po kap.

    ReplyDelete
  4. najznačajniji efekat tvog teksta je u tome što će doprineti povećanju broja potpisanih na peticiji (ali, na žalost,sumnjam u njen uticaj na izvršnu vlast).
    što se same teme tiče, ona govori o suštinskom problemu građana ove zemlje - nesolidarnosti i narcisoidnom primitivnom egoizmu koji se oličava u onoj " u se, na se i poda se".
    koliko je ljudi izašlo na ulice kad su krenula masovna ratna stradanja početkom 90-tih?
    pretpostavljam da je broj tih ljudi sličan broju potpisnika ove peticije.

    ReplyDelete
  5. Nebojša, postavila sam na mom blogu post - tekst u jednoj rečenici i link ka ovom tvom postu. A malo ću i da "podbodem" usnule sa mailovima - da se priključe. Hoću reći, da doprinesem potpisivanju peticije sa apetitom jednakim "pandemijskim" razmerama. ;-)

    ReplyDelete
  6. Kad razgrnem sve - ja se ovom temom bavim iz potpuno sebicnih razloga -
    iskreno zelim da si omogucim sto je moguce siri izbor knjiga u gradu u kojem zivim.

    I ako se pokaze da ima nekoliko stotina/hiljada ljudi sa istim, licnim, sebicnim razlozima - onda to postaje zajednicki zahtev.

    Rekao sam - ne verujem da ce uticati na stav, ali sam siguran da se ne smemo predavati - to kanda i jeste cilj sistema - da prosto prestanemo da ispustamo bilo kakve znake zivota i zelje.

    Zato ja vec danima posaljem po mail dnevno na ovu temu, a preko sajta Skupstine grada.

    Stvaram buku, onako sam.
    A neophodna je horska buka.

    ReplyDelete
  7. @zverka: u istoj sekundi ja pisem kako nam je potrebna horska buka :)

    Sjajno!

    ReplyDelete
  8. Evo potpisah peticiju pošto smatram da je opstanak te knjižare bitna stvar za ovaj grad. Međutim, ako mi dozvoljavate,vratio bih se sa par krtičkih osvrta na celu ovu "akciju" (valjda ste do sada shvatili da sam nepopravljivi baksuz i kvarigra). Moram sad da kupam bebu.

    ReplyDelete
  9. Akciju podržavam, važno je nešto činiti ma koliko to izgledalo beznačajno.
    To je odraz opšteg stanja u kulturi. U prilog ovome, juče sam čitao u Politici okrugli sto istaknutih književnika o tome šta čita Srbija. Stičem utisak da našim književnicima knjižare nisu ni potrebne, ( sa jednim velikim izuzećem S.Basare koji je takođe učestvovao). Za njih su trafike i rijeliti programi. Hvala Politici što nam je ovako plastično pokazala koliko je loše.
    (http://www.politika.rs/rubrike/Kulturni-dodatak/SHta-chita-Srbija.sr.html)

    ReplyDelete
  10. Slobodno :)

    Pre no sto krenes da "baksuziras", prihvati da je ovo igra iz knjige "let-enjem protiv let-argije" i da je "važno da se trudiš".

    Hajde, nemoj da se ohladi voda!

    ReplyDelete
  11. Isto odreagovah kao promena ideja na pomenuti clanak.

    ReplyDelete
  12. Idem da citam clanak, hvala Promeni.

    Cekajte, ko kupa dete?

    ReplyDelete
  13. Ma dete se kupa samo. Mi samo spremimo vodu :)

    ReplyDelete
  14. Vec? ;)

    Procitao tekst... Dobro, od takve ekipe se i nije mogla ocekivati neka svrhovitija razmena misljenja, izuzetak je spominjani Basara.

    Kako god i na srecu - ne postoje knjizare (samo) zbog takvih.

    ReplyDelete
  15. Dobro, od takve ekipe se i nije mogla ocekivati neka svrhovitija razmena misljenja

    U tome i jes čar.

    ReplyDelete
  16. 653 Signatures Total
    meni se cini da je ovo jos daleko od dovoljnog :-/

    ReplyDelete
  17. Dakle, ovako.

    -prvo jedna tehnička primedba. ove online peticije nemaju nikakvu težinu, koriste samo nama da se osećamo bolje i "društveno ativni". spreman sam da potpišem "pravu" peticiju sa sve JMBG i br. l.k. (uprkos onome što ću uskoro napisati)

    -koliko ja vidim, a pratim ovu "situaciju" već mesec dana, niko nema nameru da zauvek istera "Beopolis" iz DOB-a, već da ih iseli dok traje rekonstrukcija. Sad, jasno je da ako oni u tom periodu nemaju adekvatan prostor u kojem će da rade da ne mogu da prežive. Glavne zamerke koje se mogu videti u medijima i na netu su da oni imaju(?) ugovor ne četiri godine i da im je dat jezivo kratak rok za iseljenje tako da ne mogu da nađu alternativni prostor u tom periodu.
    E sad, mene taj deo najviše interesuje. Kako izgleda taj ugovor i da li im zaista niko pre kraja decembra nije rekao ništa? Mislim, zna se da se to renoviranje odavno planira i prosto ne mogu da poverujem da vlasici nisu znali za to. Dakle, u celoj ovoj priči kultura je najmanje bitna, stvari su pravno-poslovne prirode, pa ako zaista DOB tako grubo krši neke ugovore neka ih vlasnici tuže i neka izađu sa kompletnom dokumentacijom u javnost. Meni ovde mnogo smrdi na neke odnose dođešmi-dođemti, pa se onda neko napravio lud i rekao puj pike ne važi, ko te jebe, nemaš papir. I sada vlasnici traže od strane skupštine grada prostor, pozivajuči se na svoj "kulturni značaj".
    Da skratim, ovo je za mene samo pravno-imovinski spor građanina X sa državom bez obzira u kakve kulturne oblande on bio uvijan. I u tom smislu sam spreman da ga podržim kao što bih podržao nekog seljaka kojem bi država na pravdi Boga htela da oduzme par hektara zemlje. Naravno, pod uslovom da mi uvidom u katastar dokaže da su tih par hektara zaista njegovi.
    Dobro ajde, u ovom slučaju pravim iznimku pošto smo zaista doterani do zida pa sam spreman da branim tu knjižaru pošto nešto boljih i nemamo a i pošto (možda naivno?) verujem da bi i sami vlasnici rado poslovali u nekom zdravijem okruženju kada bi im država to omogučila. Ali, shvatate o kakvoj sistemskoj anomaliji govorim?

    Iako privatno vlasništvo i lična inicijativa često funkcionišu mnogo efikasnije, stvari od strateške važnosti za narod i državu, bila to energetika ili kultura ili šta već , ne smeju biti u privatnom i/ili večinskom stranom vlasništvu i podložne isključivo "zakonima" tržišta, a naročito ne srpske varijante idimidođimi tržišta.

    ReplyDelete
  18. Naravno da znam da on-line peticije nemaju tezinu, ali, u nekakvoj komunikaciji teme - sigurno ima vecu tezinu ukoliko i tu, pravno nevaznu peticiju potpise 10.000 ljudi, a drugo je kada kazes 627.

    I ovo je ipak valjana provera - koliki je broj ljudi kojem je stalo do teme/resenja problema....

    Sto se odnosa unutar zgrade tice - mozda si u pravu - ali, ni druga strana nije izasla sa kontraargumentom - da Beopolis nema papirologiju, tj. da dizu prasinu bez osnova i da su odavno znali da moraju da odu.

    Ja od cinjenica raspolazem samo ovim: DOB se ONOLIKO renovirao, od novaca koji su dobijeni nakon sto su "gradjani Beograda odlucili" da se umesto sredjuju/kupuju vozila hitne pomoci - sredi DOB.

    Renoviranje je pocelo u aprilu 2007, trebalo je da traje godinu dana, ali je zavrseno u decembru 2008. Promasaj od 6 meseci tamo-amo. Kada je renoviranje zavrseno - nisam primetio tragove renoviranja, da se tako izrazim, ali sta ja znam, nisam inzenjer, staticar, arhitekta.

    Po najavi iz 2008 - "Treca faza" koja upravo pocinje trebalo je da se fokusira na sredjivanje Velike bioskopske sale i renoviranje holova i Dzez-kluba. Elem, ako je tako najavljeno, kako je moguce da se DOB nekome ponudio ugovor o zakupu do 2012. godine? Kako ga je druga strana potpisala - ako je imala informaciju o pocetku ovog dela rada?

    Mnogo toga nije jasno, anomalija vidljiva, ali - na koncu svega - zelim knjizaru opremljenosti i ponude Beopolisa.

    Borimo se, dakle, oruzjem koje imamo, verujuci da borba ima visi, pravedni cilj. Ukoliko se pokaze da cilj nije od onih uzvisenih, nece biti prvo razocaranje, ali me nece poremetiti u ideji da se za ovakve stvari borim - i sledeci put.

    Salut! :)

    ReplyDelete
  19. Danas prolazim Knezom pored "Gece Kona", odmah sam se setila tebe, posta, Beopolisa, Gece Kon. Tuga čoveče, ljudi su u štrajku već 13 dan. Sablasno izgleda, svi zaobilaze knjižaru. To nam je donela "naša" borba. Čula sam nezvanično da ljudi u "Prosveti" već 6 meseci nisu dobili plate. A tamo par desetina metara niže, kod Ruskog cara, potpisuje gulija svoje nezadovoljstvo Tomi Grobaru. No, da ne širim negativizam. Pozdravljam te! :-)

    ReplyDelete
  20. Hvala za ovaj osvrt! Evo, potpisao peticiju kao 1500-ti...

    Nadam se da ce odziv biti josh veci...

    U jednom postu nedavno, o knjizarama u Britaniji, osvrnuh se i na Beopolis... Mali raj za ljubitelje knjizevnosti.

    http://only-watching-the-stars.blogspot.com/2009/10/where-is-paradise-for-book-lovers.html

    Nadam se da ce i u buducnosti imati svoje mesto u DOB-u.

    ReplyDelete