Thursday, 25 June 2009

Synecdoche, New York



Gledanje i razumevanje ovog filma olakšavaju dve činjenice.

"Sinegdoha, Njujork" je novi film (i rediteljski prvenac) Čarlija Kaufmana – scenariste filmova "Being John Malkovitch", "Adaptation" i "Eternal Sunshine of A Spotless Mind".

Sinegdoha je stilska figura zamene - kada se jednoj reči daje uže ili šire značenje od onog, denotativnog, u svakodnevnoj upotrebi, kada se celina objašnjava jednim delom, itd.
Ovde se činjenice završavaju i počinje vožnja.
Spora, ponekad mučna, gorko humorna, neodoljiva.

. . .

642
00:53:07,861 --> 00:53:12,031
Ono što je bilo ispred tebe, uzbudljiva i misteriozna budućnost... sada je iza tebe, proživljena, shvaćena, razočaravajuća.
644
00:53:17,787 --> 00:53:20,289
Shvataš da nisi specijalan.
645
00:53:20,457 --> 00:53:25,836
Uleteo si u postojanje i sada si tiho isklizao iz njega.
646
00:53:26,004 --> 00:53:30,090
Ovo je svačije iskustvo. Sve i jedno.
647
00:53:30,258 --> 00:53:35,137
Specifičnosti su jedva i važne. Svi su svi.
653
00:53:56,576 --> 00:53:59,787
Vreme je da to razumeš.
655
00:54:18,640 --> 00:54:21,850
Dok ljudi koji su te obožavali prestaju da te obožavaju...
656
00:54:22,018 --> 00:54:25,020
...dok umiru, dok nastavljaju dalje...
657
00:54:25,188 --> 00:54:29,692
...dok ih rasipaš njihovu lepotu, svoju mladost...
658
00:54:29,859 --> 00:54:33,195
...dok te svet zaboravlja, dok prepoznaješ svoje postojanje...
659
00:54:33,738 --> 00:54:37,741
...dok počinješ da gubiš svoje karakteristike jednu po jednu...
660
00:54:37,909 --> 00:54:40,119
...dok naučiš da nema nikoga da te čuva...
661
00:54:40,287 --> 00:54:44,248
...i da nikad nije ni bilo, ti samo misliš o vožnji.
662
00:54:44,416 --> 00:54:48,544
Nedolazeći niotkuda, ne ideš nigde...
663
00:54:48,712 --> 00:54:52,589
...samo se voziš, brojeći vreme.
664
00:54:52,757 --> 00:54:56,218
Sada si ovde. Sad je 7:43.
665
00:54:56,386 --> 00:54:59,346
Sada si ovdje. Sad je 7:44.
666
00:54:59,514 --> 00:55:02,850
Sada te nema.

Saturday, 20 June 2009

It's the end of the Music as we know it (and I feel fine)



Nije teško pratiti ton: od momenta u kojem Pitagora prvi put definiše odnos matematike i muzike; preko Eduarda Leon Skota čiji je zapis iz 1860. “Au Clair de la Lune” važi za najstariji preživeli; Aleksandra Bela koji tragajući za pojačivačem zvuka otkriva telefon (dakle - matematika i muzika ponovo sastaju, ali sada matematika postaje podređena muzici); do Gag Bruera koji prvi “ozvučava” gitaru; Džordža Martina koji na četiri kanala pakuje kompletan Univerzum; Kejdža koji snima tišinu; Martina Heneta koji provodi vreme po haustorima snimajući zvuke lifta kojim će započeti “Insight”, vođen jasnom vizijom šta želi tim zvucima da izazove; Brajena i Dejvida koji pecaju snimke sa dugih talasa i počinju da stvaraju muziku "oko njih"; Džejmija i Dankana koji putuju svetom, praveći “1 Giant Leap” – tako sve do Asimoa, prvog robota koji je dirigiovao orkestrom (što predstavlja poslednji pokušaj matematike da zagospodari muzikom, ali uzaludno) i Youtube orkestra, koji je nedavno zasvirao.

Evo novog koraka napred. Štaviše, verzija je 2.0.

http://inbflat.net/
Slušati, uklapati do mile volje. Maštati: šta je sledeće?
p.s. hvala Vladi na otkriću!

Tuesday, 9 June 2009

Šta sam naučio u prvih 35?

Strpljenje je majka sporosti.

Pod tepihom nema mesta za nešto veće od prašine.

Ako ti neko soli pamet, gađaj ga biberom.
Kad počneš drugome to da radiš, počni da kiseliš kupus, zavijaj sarmu, povuci se.

Čitaj, da bi bolje video kad oslepiš.

Zapisuj snove, dok imaš šta da sanjaš.

Igraj.
Igraj se.
Ne igraj se tuđim igračkama, napravi ili kupi svoje.

Sviraj.
Sviraj najpre sam, da bi postao deo grupe.
Gotovo ništa se ne može meriti sa osećajem zajedničkog muziciranja.

Ako se premišljaš - idi na koncert, dok još nisi zaboravio tekstove pesama, šta ćeš posle pevati?

Slušaj muziku čija bitaža odgovara otkucajima srca, dok ih još osećaš. Kasnije, kada se srce uspori slušaj onu uz koju možeš da zamišljaš kako si nekada igrao.

Slušaj sve, dok još čuješ. Tako ćeš možda postići da te slušaju kad postaneš nagluv.

Putuj, da bi video da je svet tvoj.

Prihvati da ćeš do kraja života živeti s teretom da je najbolji deo tvog života zapravo već prošao. Bakterije su postale smrtonosne, štitnici za kolena neophodni, kosa puna volumena, žileti triplirani, država manja, filmovi predvidivi, Plejboj ćirilični, pitanja iz Kviskoteke rešiva.

Pozajmljuj misli iz knjiga, a knjige kupuj i poklanjaj - ako ih pozajmljuješ drugima, kupovaćeš drugi primerak.

Sve što ti mogu oduzeti nije tvoje.

Misli srcem.
Priznaj da voliš.

Oteraj na vreme u majčinu sve koji to zaslužuju. Kasnije će biti predaleko ispred ili iznad tebe, da bi te čuli.

Ne postoji ništa vredno žaljenja. Svaka pogrešna odluka doneće sledeći put barem dve ispravne.
Nikad nije kasno. Saramago se posvetio isključivo pisanju u 54. godini. Nobela dobio u 76. Leni Rifenštal je počela da roni u 72.

Kako stariš, više jedi očima. Za ovih trideset i pet godina su otkrili i ovo: mozak isto reaguje bez obzira na to da li si nešto uradio ili zamislio.

Načni tu tortu od jagoda, pre rođendana.
Jagodama je svejedno, a ti ćeš uživati.
Ako jedeš posle ponoći, moraćeš i Ranisan.

Živi.



DODATAK, EDIT:

Uči matematiku.
Tako ćeš znati da proslavom 36. rođendana nemaš punih 35, već si načeo 37!

Wednesday, 3 June 2009

Moć veštica

"Sada znate. Da vreme sredom staje u ponoć i ponovo počinje da teče dva sata kasnije."



Tuesday, 2 June 2009

Stereo stihovi

U Brankovoj ulici, nedaleko od ugla sa Pop-Lukinom pronalazim dve knjižare-antikvarnice, gotovo zid uz zid, na pet koraka razdaljine.

Miris prašnjave hartije, kovitlaci ko zna čijih posveta i sećanja, dobro poznate korice "Hit" izdanja, "Nolit", "Narodna knjiga", nekada crvene knjižice, sada nekako više roze izdanja "Rada"... čak i fenomenalna, zaista zaboravljena "Izvinite – izvinuo sam se" iz koje sam naučio korisnih stvari barem koliko iz "Alana Forda", ako ne i više.

Možda i ne bih ušao, da nisam nekoliko dana pre toga (vikend je bio, zatvoreno) ugledao u izlogu "Stereo stihove" Dragoslava Andrića, jednom davno pozajmljenu ko zna kome, da se nikada ne vrati. Naravno, ovaj primerak je lišen čuvenih korica – psihodelične fotografije rock'n'roll krika, ali je to u ovom trenutku manje važno od onoga što je unutra.

Za one koji ne znaju, "Stereo stihovi" je zbirka perfektno prevedenih tekstova moderne muzike – Woody Guthrie, Dylan, The Beatles, Stonesi, Hendrix, The Doors, Janis ali i Patty Smith – sve do (meni u doba dečaštva najvažnijeg) novog talasa, perfektno predstavljenog kroz Joy Division, Gang of Four, Clash, Stranglers, XTC, čak i Bauhaus (čijem razumevanju, priznajem, ni prevođenje nije u potpunosti pomoglo) ... da bi se sve završilo kratkim, ali ponovo važnim, nezaobilaznim stihovima "domaće" scene.

Prvi put sam knjigu pozajmio od Mirona (nije nevažno – živeo je na 300 metara od knjižare u kojoj sam danas kupio knjigu). Onda od Ane. Mislim da je i Srđa imao primerak. Onda sam došao do sopstvenog primerka koji se ubrzo natopio dima silnih tuđih cigareta, upio paru i miris taloga mnogih kafa i Badelovog ruma. Onda je i nestala. Ali – već sam je znao gotovo napamet – i nije bila važna samo zbog prevoda onoga što sam čuo, naprotiv – bila je puna stihova bendova o kojima ništa nisam znao, ali sam ih čitao, odnosno – mnoge od bendova sam upoznao tako, posredno, čitajući ih u prevodu čoveka koji je, bez obzira na totalnu žanrovsku eklektiku, umeo da ih prevede na moj jezik i čak – i danas verujem – sačuva i u tom prevodu ritmiku, gnev, buku koja je krasila mnoge od njih.

Bez "Stereo stihova" verovatno nikada ne bih uzeo od Borivoja "Solid Gold" od Gang of Four, ne bih imao strpljenja i razumevanje za tetkino slušanje Dilanove rane faze, verovatno bih promašio XTC, ne bih razumeo mnoge muzike koje su došle posle, ne bih uhvatio sjajne niti koje povezuju rock'n'roll i ozbiljnu poeziju, umetnost, konceptualizam, strast – ali i propast.

Zato sad prekucavam iz knjige:

"Razrok i bezbolan" (Crosseyed and Painless)
David Byrne/Talking Heads (segment)

"Fakta su jasna fakta su krasna
Fakta su lenja fakta su kasna
Ne idu fakta bez doktrine
Ono što nećeš fakta ne čine
Istinu fakta lako krive
Posuvraćeno fakta žive
Fakta su stari preživari
Fakta su nule na licu stvari
Fakta ne remete nabor brokata
Fakta izlaze zalupiv vrata
Ispisana su na tvom liku
Fakta menjaju svoju sliku

Još čekam... Još čekam... Još čekam... Još čekam...
Još čekam...
Još čekam... Još čekam... Još čekam... "


Opet taj osećaj: čitanje muzike, u potpunoj tišini, uz tupkanje nogom u ritmu...