Tuesday, 22 December 2009

[* * *] (sneg, pogled kroz prozor)

Ok, juče je zvanično počela.
Zima.
Malo ledeno doba.

Samo ’ladno: od juče se dani produžavaju.
Zemlja se, okret po okret, ponovo približava suncu.
Mrak je u defanzivi, kraj.
I toplije je nego juče.

Dovoljno razloga za optimizam. Dovoljno razloga da pomislim da je potpuno normalno što su onoliki narodi mislili da će plesom i pesmama prizvati promenu vremena i klime. Ako čak i nisu menjali vremenske uslove – menjali su temperaturu uma i tela.

Štagod se u narednih 90 dana bude pojavilo u prozorskom okviru i štagod pokušalo da uđe preko praga u stan biće samo demonstracija sile u opadanju, pokušaj u odlasku (Setim se Gandalfa u odbrani Minas Tirita, dok komanduje preplašenom vojskom: „No matter whatcomes through that gate you will stand your ground!”)

I ta udaljena tutnjava koja se čuje tokom večeri, to je led koji se stropoštava niz oluke, to je zvuk pada, propadanja. A ima i jedan prkosni platan iza naše zgrade – lišće je odavno sasušeno, potamnelo, ali ne otpada. Ne predaje se.

Za mene je, dakle, juče počelo proleće.
Što proslavljam uz dobru količinu razdragane histerije koju izaziva ova pesma - koja vraća i toplinu u nožne prste. Kad se iskačeš.

6 comments:

  1. U pravu si:na vrhuncu svake sile,i u momentu najenergičnijeg života,možemo da jasno vidimo početak kraja iste...i obrnuto,kad se čini da nema ničeg sem smrti i hladnoće,može se nazrijeti život i toplina...

    kao što si se ti juče obradovao proljeću,ja sam se prije šest mjeseci napio od bola jer dolazi zima..;) (dobrano su mi se rugali,jer je to veče bilo preko 30 stepeni..:))

    pozdrav

    ReplyDelete
  2. Opet polifoni sprej? Ponovicu: jos jednom ti neizmerno hvala za otkrice njihovog postojanja :)
    Posto prolece tek dolazi, o, treba pripremiti srce za otapanje jos ono malo leda, maltene kockica...

    ReplyDelete
  3. @Milko: pre nekoliko dana sam se dosetio te sjajne decije knjige - "Til Ojlenspigel": dok se grupa u kojoj je bio Til pela na brdo, svi su soptali i uzdisali, samo je Til zvizdukao i poletno isao napred. "Kako je moguce da se radujes na ovakvoj uzbrdici, Tile?" - "Zato sto znam da je vrh blizu i da je to kraj nasih nedaca"... Kada su silazili nizbrdo svi su bili rastereceni i veseli, samo je Til bio tuzan. "Zasto si tuzan, Tile?" - "Zato sto vidim novo brdo ispred nas".

    @omu: agitovacu za Polifone, sve dok se ne nakupi dovoljna kriticna masa da ih pozovemo na PROLECNI KONCERT u Beograd :) To ce ugrejati srca!

    ReplyDelete
  4. I meni je juče krenulo proleće :)(baci pogled preko plota, kod mene)

    http://www.youtube.com/watch?v=U6tV11acSRk

    ReplyDelete
  5. Leeeeeepo!!!!
    Cestitam i ovde i preko plota!
    I moj burazer je 22.12, prvi dan zime, nekada dan armije :)

    ReplyDelete
  6. Da, da, Dan armije, da se rodila pre 30 godina, zvala bi se JaNA :)

    ReplyDelete