Sunday, 4 October 2009

Peti oktobar: Cirkus

Sutra je tačno devet godina od dana u kojem smo verovali da je sve loše, konačno, gotovo. I da ćemo uskoro u nekakvoj dosadnoj državi slaviti "neke bezvezne stvari"
Ne znam da li je ovo napredak ili eskapizam: ali danas više vremena posvećujem činjenici da se sutra obeležava 40 godina od početka emitovanja "Letećeg Cirkusa Montija Pajtona" - nego što pokušavam da razumem izjave "političara". Još više vremena posvećujem zaključku da mnogi od skečeva koji me i danas krive od smeha, zapravo uopšte nisu smešni – štaviše, tragično su realni.
Možda je to jedan od razloga što Pajtonovci zapravo nikada nisu i neće osvojiti širu publiku u Srbiji: njihov skeč je naša zbilja, i dalje.

... TV duel Ministra i Parčeta Krpe...
... Oslobodilački pokret Judeje...
..."Blackmail"...
... Štrajk glađu protiv gladi...
... "The Machine that goes Bing"...

Postalo je teško razlikovati Srbiju i Cirkus.
Postoji li neka kriška našeg života koja nije bila u "Cirkusu"?
Ako nešto i nedostaje – neki od skečeva nas tek očekuju. 
Ukoliko se izborimo barem za ulogu statiste sa zadatkom, naravno.

7 comments:

  1. Prosto mi je zao sto vec imam posao, posto je ovo jedina varijanta intervjua, koja bi mi "legla".


    Ne dobiti posao- ali sa duhom... e, to je nesto! :-)

    ReplyDelete
  2. Ne dobiti posao koji i ne postoji - to je nesto jos ludje :)

    ReplyDelete
  3. A zamisli tek: (zasluzeno)dobiti posao koji postoji. A?!? :-) Vrhunac apsurda..

    ReplyDelete
  4. Dobar skec.
    Dobar humor imaju Pajtonovci.

    ReplyDelete
  5. Nekad se okrećeš oko sebe, i pitaš - da li sam jedini ja koji ovo vidi? Da li jedino meni život u Srbiji liči na jedan veliki skeč, jer sve drugo ima manje smisla.

    ReplyDelete
  6. Ocigledno, nisi jedini.
    Mada, skec podrazumeva jasnu podelu, precizne likove, koncizne dijaloge, smeh kao put do istine.
    Ovo ovde je nekako vise... nema zanra ni roda, cista eklekika, sve meltovano.

    ReplyDelete