Sunday, 8 February 2009

Optimizam/inspiracija

Veče pre ponedeljka,
kiša,
Srbija.

Za vikend čuješ jednu od onih priča koje te ponovo pridruži jatu nerealizovanih emigranata koji su otputovali samo da unutrašnje emigracije, svojom banalnošću:

Mesto: neka od onih razvijenih nordijskih zemalja.
Vreme: oko osam ujutro.
Radnja: Telefon koji zvoni u dnevnoj sobi. Sa druge strane žice je doktorka koja podseća da imate zakazan pregled kod nje u 11.15h, to je vaš termin. Za vreme razgovora telefonska linija zakrči nekoliko puta, na šta glavni junak zamoli doktorku da ponovi vreme pregleda. Razgovor se završi, pregled se obavi u zakazano vreme.

Sutradan ujutro, neočekivano, ispred kuće se zaustavlja kamion telefonske kompanije, čiji radnici počinju popravku telefonskih linija, bez poziva i reklamacija, o svom trošku.

Kraj priče.

Onda gledaš – kako i o čemu ti ljudi zapravo razmišljaju.
.

.

.
.
..
.
.


Ovo gore su realizovane maštarije.
Sutra je ponedeljak.
Ako od ranog jutra počneš da se trudiš, možda i nije tako mnogo potrebno da stvoriš i realizuješ barem mikro-sistem u kojem glava nije opterećena, već – inspirisana okolinom.
Ako su oni uspeli, šta nas sprečava?

Više o pokazanim smicalicama (i još mnogo drugih) na najnovijem Aleksandrinom otkriću - "Inspire me, now!" - http://szymon.tumblr.com/

No comments:

Post a Comment